Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije

Zaštita žena i devojčica u doba veštačke inteligencije

Kako se tehnologije veštačke inteligencije (VI) sve više ugrađuju u globalna istraživanja i praksu u oblasti zdravlja, one pokazuju prazninu u rešavanju problema sa zdravljem žena, uključujući zdravlje majki i rodnu ravnopravnost. Pored toga, kao što su pokazali Peige Song i kolege u ovom članku, VI bi mogla pomoći u identifikovanju i određivanju prioriteta istraživačkih pravaca koji se bave potrebama marginalizovanih grupa.

Međutim, ove tehnologije se takođe mogu zloupotrebiti na dodatnu štetu i produžavanje nejednakosti. Nedavni skandal sa VI u aplikaciji GROK, koji uključuje stvaranje i širenje eksplicitnih seksualnih slika žena i devojčica, bez njihovog pristanka, putem generativne VI, jasno je upozorenje na zloupotrebu VI.

Sa njihovom sve većom upotrebom, postavlja se hitno pitanje: kako možemo osigurati da brzi napredak VI služi poštovanju i zaštiti žena, umesto da ih izlaže novim oblicima rizika i nepravde?

Iako veštačka inteligencija ima potencijal da identifikuje zanemarene zdravstvene probleme i poboljša pristup zdravstvenoj nezi, ona takođe može da pojača postojeće predrasude i uvede nove pretnje. GROK zloupotreba je jedan primer širih rizika koje nedovoljno regulisan tehnološki napredak može predstavljati za dostojanstvo, bezbednost i dobrobit žena u patrijarhalnim društvima.

Kao što Bakelmen i Buse ističu u ovom članku, slike generisane veštačkom inteligencijom nose rizik da ponove štetne stereotipe i uskrate ljudima kontrolu nad svojim prikazivanjem. Kako je istakla organizacija UN Women, tehnologije veštačke inteligencije se sve više koriste za pojačavanje onlajn zlostavljanja žena, uključujući uznemiravanje, praćenje i deljenje ili manipulaciju intimnim slikama bez pristanka. Obim i brzina kojom veštačka inteligencija može da generiše i širi štetan sadržaj pogoršavaju digitalno nasilje nad ženama i devojčicama. Takva zloupotreba pogoršava diskriminaciju, nanosi psihološku i socijalnu štetu i ugrožava dostojanstvo i bezbednost žena. Lakoća kojom veštačka inteligencija stvara štetne slike i snimke pokreće hitne etičke probleme, kao što su kršenje privatnosti i sadržaj bez pristanka, naglašavajući potrebu za snažnim upravljanjem i efikasnim zaštitnim merama. Ovi izazovi su posebno zabrinjavajući za žene i devojčice u zemljama sa niskim resursima, gde pravna i tehnička zaštita mogu biti najslabije.

Još jedan problem su algoritmi skupljeni na podacima kojima nedostaje dovoljna zastupljenost žena, posebno trudnica. Kada su takve populacije isključene ili nedovoljno zastupljene u podacima za obuku, algoritmi mogu pružiti netačne dijagnoze ili preporuke za lečenje tih osoba. Kao što su pokazale Nyashadzaishe Mafirakureva i saradnici, nedostatak podataka specifičnih za trudnoću u nadzoru tuberkuloze, sugeriše da se rizik od razvoja tuberkuloze kod žena tokom trudnoće i u postporođajnom periodu često može potceniti. Takav nedostatak podataka nije retkost, i svi alati veštačke inteligencije izgrađeni na nepotpunim skupovima podataka mogu da uskrate odgovarajuću negu i pogoršaju nejednakosti.

Da bi se osiguralo da veštačka inteligencija unapređuje ravnopravnost u zdravlju žena, globalna zdravstvena zajednica treba da da prioritet interdisciplinarnoj saradnji. Kao što Lu i kolege predlažu, veštačka inteligencija obećava da će podržati identifikaciju i upravljanje nasiljem od strane intimnog partnera. Na primer, veštačka inteligencija može omogućiti bezbednije otkrivanje i blagovremenu intervenciju za nasilje od strane intimnog partnera. Jačanje nadzora i povećanje zastupljenosti podataka su neophodni za zatvaranje praznina u dokazima i smanjenje rizika od neprikladnih preporuka zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Ako se razviju zajedno sa snažnim mehanizmima za obezbeđivanje zaštite podataka, ovi napori će pomoći da se osigura da veštačka inteligencija bude pravedna i da poboljšava zdravstvene ishode u svakoj populaciji širom sveta.

U međuvremenu, važno je uključiti rodnu i seksualnu osetljivost u svaku fazu razvoja i primene veštačke inteligencije. Da bi se ovo postiglo, potrebno je reprezentativno prikupljanje podataka i osiguravanje da žene i druge marginalizovane grupe – poput etničkih manjina, osoba sa invaliditetom i drugih ugroženih grupa – budu uključene u dizajn, upravljanje i evaluaciju zdravstvenih tehnologija. Njihovo učešće je neophodno kako bi se osiguralo da rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji budu reprezentativna, opšta i bezbedna za sve. Kako se pojavljuju novi oblici nasilja nad ženama koje veštačka inteligencija nesmotreno omogućava, odgovori vladinih politika takođe se moraju tome prilagoditi, kao što su istakli Blofield i kolege u ovom izdanju.

U skladu sa ovogodišnjom temom Međunarodnog dana žena „Prava. Pravda. Akcija. Za SVE žene i devojčice“, pozivamo na kolektivnu akciju za unapređenje prava svih žena i devojčica. Zalaganjem za pravdu i smisleno učešće, globalna zdravstvena zajednica može iskoristiti veštačku inteligenciju kako bi ubrzala napredak ka rodnoj i polnoj ravnopravnosti u zdravstvu, osiguravajući da nijedna žena ili devojčica ne bude zapostavljena.

■ The Lancet Global Health www.thelancet.com/lancetgh Tom 14 mart 2026

For digital innovation in women’s health see Viewpoint Lancet Obstet Gynaecol Womens Health 2026: 2: e70–74

For more on AI in finding research priorities see Health Policy page e455

For more on Grok to generate fake sexualised images of fictitious women see https:// www.ox.ac.uk/news/2026-01- 14-expert-comment-chatbot-driven-sexual-abuse-grok-case-just-tip-iceberg

For more on AI-generated images see Correspondence page e332

For AI and violence against women see https://www. unwomen.org/en/articles/faqs/ ai-powered-online-abuse-how-ai-is-amplifying-violence-against-women-and-what-can-stop-it

For more on pregnancy data gaps see Articles page e337

For AI and intimate partner violence see https://dl.acm.org/ doi/epdf/10.1145/ 3701716.3718981

For more on government policy responses see Health Policy page e466

For International Women’s Day theme 2026 see https://www. unwomen.org/en/news-stories/ announcement/2026/01/ international-womens-day- 2026-rights-justice-action-for-all-women-and-girls

III Modul Studija invalidnosti

U četvrtak, 2.aprila, je održan III modul Studija invalidnosti. Teme – Istorijat pokreta za prava osoba sa invaliditetom/samostalni život, usluge u zajednici.

Iako je više polaznica bilo onlajn, diskusija je bila živa i uživanje za rad.

Hvala #izkrugavojvodina #cilsrbija #milenastojanovic #mimicazivadinovic

Međunarodni trening za liderstvo i ljudska prava za mlade – Preuzmi vođstvo

Evropska mreža za samostalni život organizuje Međunarodni trening za liderstvo i ljudska prava za mlade – Preuzmi vođstvo uz podršku Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope.

Ponekad biti mlada osoba sa invaliditetom može značiti život u izolaciji. Kada se intersekcionalnost i životno iskustvo zanemare, mlade osobe sa invaliditetom postaju primaoci inicijativa umesto stratega, facilitatora i lidera koji stoje iza njih. Često imamo ideje, veštine i strast, ali ne i tim i alate za delovanje.

Vreme je da se to promeni!

Trening Preuzmi vođstvo osmišljen je da ubrza pretvranje mladih ljudi u vešte, sposobne i samouverene nosioce promena.

Evropska mreža za samostalni život poziva lidere u usponu, aktiviste, zagovornike i omladinske radnike da se umrežavaju, angažuju, mapiraju mogućnosti za saradnju i kreiraju akcione planove ili predloge projekata koje mogu da sprovedu sa omladinskom mrežom ili svojim lokalnim ili nacionalnim organizacijama.

Tokom pet dana, mladi ljudi sa i bez invaliditeta (od 18 do 30 godina) iz zemalja članica Saveta Evrope okupiće se kako bi ojačali veštine, razmenili iskustva i postali samouvereni glasovi u pokretu za prava osoba sa invaliditetom i obrazovanju o ljudskim pravima.

Povezaćete se sa iskusnim vršnjacima i timom veštih trenera, proširiti svoju mrežu preko granica i vežbati rad u raznovrsnim, multinacionalnim timovima, zasnovanim na zajedničkim vrednostima i međusektorskom razumevanju.

Na treningu ćete:

ojačati svoje liderske i mobilizacione veštine,
produbiti svoje znanje o zastupanju prava osoba sa invaliditetom,
Izgraditi kompetencije u obrazovanju o ljudskim pravima,
Unaprediti komunikacijske i facilitatorske veštine,
Naučiti praktične alate za planiranje projekata,
Razviti akcione planove ili predloge projekata koje možete sprovesti lokalno, nacionalno ili međunarodno.

Gde i kada:

Istanbul, Turska 14–20. april 2026. godine (uključujući dane putovanja)

Dolazak: 14. april 2026.
Program: 15–19. april 2026.
Polazak: 20. april 2026.

Ko može da se prijavi?

mladi sa i bez invaliditeta (od 18 do 30)
lideri u usponu, aktivisti, zagovornici i omladinski radnici
članovi Omladinske mreže Evropske mreže za samostalni život i organizacija članica Evropske mreže za samostalni život
mladi koji su spremni da se značajno uključe u rad na pitanjima invaliditeta i ljudskih prava.

Iako će prioritet biti dat članovima Omladinske mreže Evropske mreže za samostalni život, zainteresovani pojedinci i/ili predstavnici organizacije koje nisu članovi Evropske mreže za samostalni život se toplo podstiču da se prijave.

Rok za prijavu: 8. mart 2026. u 23:59 časova po srednjoevropskom vremenu.

Rezultati selekcije: 16. mart 2026. Između 16. i 29. marta.

Između 16. i 29. marta 2026, odabrani učesnici će biti zamoljeni da završe neke manje pripremne zadatke, mapirajući šta svako od nas donosi na brod pre nego što podignemo sidro. Ovaj prostor će biti pristupačan, inkluzivan, intersekcionalan i vođen osnaživanjem. Ako ste spremni da izađete na palubu i oblikujete kurs – ovo je poziv za vas.

Kliknite ovde da se prijavite!

Za sva pitanja kontaktirajte koordinatorku za mlade Evropske mreže za samostalni život, Ninu Portolan, na nina.portolan@enil.eu

Invalidnost i seksualnost

Međunarodni Dan ljudskih prava je obeležen u Čačku, kao programska aktivnost Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Čačka, koju je finansiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu.

Predavačice su bile iz organizacije Iz Kruga Vojvodina a prisustvovali su članovi brojnih organizacija osoba sa invaliditetom, Centara za samostalni život iz Beograda, Smedereva, Bora, Kragujevca, Trstenika, Niša i Leskovca, kao i predstavnici institucija Grada Čačka.