Šta je personalna asistencija?
Personalna asistencija je usluga koja osobama sa invaliditetom omogućava da žive samostalno, da uz pomoć asistenta urade sve zadatke koje ne mogu da urade fizički sami. Pruža slobodu i fleksibilnost koja je potrebna da osobe sa invaliditetom žive svoje živote onako kako izaberu.
Sa ovom uslugom osobe sa invaliditetom imaju kontrolu i usmeravaju asistenta da obavlja zadatke unutar i izvan kuće, uključujući ličnu higijenu, kućne obaveze, pomoć u svakodnevnim zadacima kao što su kupovina, podrška na radnom mestu ili druženje. Asistent ne „brine“ o određenoj osobi. Korisnik ove usluge delegira svoje potrebe svom asistenta i na taj način preuzima kontrolu nad svojim životom.
Izrazita korist od personalna asistencije je da smanjuje zavisnost od porodice i prijatelja.
Koju podršku pruža personalni asistent?
Personalna asistencija se odnosi na individualne potrebe svake osobe sa invaliditetom. Asistencija može biti za:
Društvene aktivnosti – znači sve aktivnosti kao što su druženje sa porodicom, prijateljima i u zajednici. Asistencija može uključivati pratnju osoba sa invaliditetom tokom posete, druženja i putovanja ili tokom odmora. Podrška se može pružiti u korišćenju javnog i privatnog prevoza, uključujući vožnju. Podrška znači različite stvari za različite ljude na osnovu njihovih potreba. Na primer, jednoj osobi će možda biti potrebna fizička pomoć, dok će drugoj osobi možda biti potrebna pomoć u komunikaciji, ako imaju teškoće u govoru.
Lične potrebe – podrazumevaju podršku pri:
• ustajanju i odlasku u krevet,
• pomoć tokom noći,
• oblačenje i svlačenje,
• lična higijena i doterivanje,
• pomoć u korišćenju toaleta i u kupatilu,
• pomoć u pripremi hrane, kao i samo hranjenje.
Podrška u kući – podrazumeva sve zadatke povezane sa održavanjem porodične kuće, kao što su čišćenje, pranje, pranje veša i kupovina, zajedno sa pomoći u brizi o deci, a u nekim slučajevima i kućnim ljubimcima. Ukoliko osoba ima podršku drugih članova porodice kao i Usluge pomoć u kući, onda personalni asistent neće obavljati ove poslove.
Što se tiče obrazovanja i zapošljavanja, asistencija uključuje pomoć u dolasku do radnog mesta, obrazovanja i obuke, kao i pomoć na takvim lokacijama. Asistenti nekad pružaju podršku nekim osobama sa invaliditetom da održe društvenu interakciju u svojoj lokalnoj zajednici.
Zahtev za korišćenjem usluge
Potencijalni korisnici koji procene da bi im značila usluga personalne asistencije, podnose zahtev Centru za socijalni rad, sa odgovarajućom pratećom dokumentacijom (kopija LK, potvrdu o školovanju/radnom angažovanju/bavljenju sportom…, rešenje o uvećanom dodatku TNP.
Centar za socijalni rad šalje uput licenciranom pružaocu usluge koji u skladu sa sekundarnom procenom potreba obaveštava CSR da li je osoba kandidat za uslugu, kad počinje da je koristi ili je na listi čekanja.
Procena potreba za samostalni život
Samostalni život znači imati slobodu izbora koju svi ostali imaju u vezi sa stanovanjem, prevozom, obrazovanjem i zapošljavanjem. Radi se o izboru u kojim aspektima društvenog, ekonomskog i političkog života ljudi žele da učestvuju.
Samostalni život znači da:
• O da imate kontrolu nad svojim životom, da imate porodicu, da dobijete posao/radite, da učestvujete u društvu i da ostvarite svoje ciljeve i snove.
• Ne radite fizički stvari sami za sebe, niti da se morate oslanjati na „neplaćenu podršku“ od članova porodice / prijatelja ili partnera (osim ako to nije želja obe strane).
Prema istaknutoj aktivistkinji za prava osoba sa invaliditetom Džudit Hjumen, „Samostalni život – to je kontrola nad načinom na koji se stvari rade“, a za mnoge osobe sa invaliditetom to se najbolje može postići pristupom usluzi personalna asistencija kao i pristupom asistivnim tehnologijama koje zadovoljavaju specifične potrebe osoba sa invaliditetom.