Ljubljana, 30. januar 2008
Ovo pismo upućujemo široj političkoj publici i opštoj javnosti radi toga što su naši zahtevi i obraćanja u vezi sa problemima prelazili sa jedne institucije na drugu i ostajali nerešeni. Niko nije odgovorio ni na jedno naše pismo i svi “su prali ruke” objašnjavajući kako oni nisu nadležni da se time bave. Pred kraj 2007. smo poslali pismo članovima Narodne skupštine, jedno od mnogih koja su ignorisana.
Poslali smo izveštaj “Deinstitucionalizacija i lokalna zajednica – rezultati i troškovi”, kojeg je finansirala Evropska Komisija (EC) i još jedan apel na Akt o imenovanju Fonda za rasporedjivanje sredstava organizacima OSI i humanitarnim organizacijama – i opet bez odziva, jer se zna da se ova sredstva distribuiraju po simpatijama i favorizovanju. Članica Narodne skupštine Barbara Žgajner-Tavš se jedina obratila Ministru za porodicu i socijalna pitanja, gospodji Cotman, da uradi nešto povodom toga ali se ništa nije dogodilo. Šta još možemo da očekujemo na osnovu višegodišnjeg iskustva sa ovim ministarstvom? Poslali smo i pismo predsedniku Republike Slovenije, na koje on do danas nije odgovorio.
Ovo za nas nije ništa novo i uz sve apsurde koji se dešavaju u Narodnoj skupštini prošle jeseni je Fond za raspodelu sredstava dobio još veću moć nego ranije. Akt je dao pravo privilegovanim grupama, elitistima i nejasnoj raspodeli fondova koji imaju jasnu namenu. Nismo dugo čekali da vidimo funkcionere organizacija OSI u fondu kako (zlo)upotrebljavaju svoju moć koju imaju u ovom Fondu. Bilo ko ko se suprotstavio odluci o rasporedjivanju sredstava za 2008. kažnjen je tako što je izgubio mesečne iznose za plaćanje personalnih asistenata. Procedura za ponovno podnošenje zahteva za ova sredstva može trajati mesecima a mi moramo da nadjemo sredstva za 91 personalnog asistenta koliko trenutno zapošljavamo. Bez brzog rešenja ovog pitanja suočavamo se sa rušenjem našeg programa, koji ima za posledicu gubitak 103 naša korisnika i 99 nezaposlene osobe.
Da vas podsetimo tražena sredstva za Organizaciju za teoriju i kulturu invalidnosti za 2008. su manja nego što je trašeno od fonda. Ovo je razlog našeg obraćanja, jer smo bili svesni da se prioriteti finansiranja i odgovarajuće odluke nisu uzimale u obzir.
Tokom šest godina radili smo projekte, sprovodili inicijative i davali amandmane na odluke i zakone koji su se odnosili na ovaj Fond. Takodje smo predložili brojna sistemska rešenja koja bi regulisala polje socijalnog staranja na duži rok i obezbedili samostalni život, deinstitucionalizaciju, osnaživanje pojedinaca koji bi trebalo da imaju punu kontrolu nad uslugama koje im se nude i koje koriste. Političke odluke i politička volja koji su pokazani su samo jedna kompletna šarada. Naši argumenti, dijalog, institucionalne i pravne procedure su se pokazale kao gubljenje vremena, energije i novca. Revoltirani smo svime što se dogodilo. Izgleda da rezultati jednog rada ne znače ništa u ovoj zemlji i nemaju važnost ni za koga. Sve što se računa je da budeš na pravoj strani, da budeš korumpiran, da si u stanju da uradiš bilo šta, da budeš proračunat, da koristiš metode pritiska i iznudjivanja, ali naravno potrebna su ti i sredstva za lobiranje pravne mašinerije koja čisti sve moguće pritužbe ili se koristi pravnim iscrpljivanjem. Najproduktivnije zanimanje u Sloveniji je da budeš osoba sa invaliditetom.
Pomenuti iziveštaj Evropske Komisije mnogo govori. Deo izveštaja koji opisuje Sloveniju a radio ga je Univerzitet u Siegenu (Nemačka) navodi da uprkos mnogim apelima Ministarstvu rada, porodice i socijalnih pitanja, Nacionalnom institutu za obrazovanje i Ministarstvu zdravlja nije dobijen nikakav odgovor. Glavni izvor informacija o Sloveniji je izveštaj “Prava OSI sa intelektualnim smetnjama; pristup obrazovanju i zapošljavanju” Prof. Darje Zaviršek, kojeg je pripremila uz podršku Instituta za otvoreno društvo i EUMAP (EU programa za monitoring i zastupnički rad). Izveštaj Evropske Komisije podržava razvoj lokalnih servisa i samostalni život OSI u najvećem mogučem stepenu i navodi jedina dva pozitivna primera: Silva fondaciju i Udruženje za teoriju i kulturu invalidnosti.
Tragično je da je Savet vlade za OSI objavio posebnu poblikaciju sa ciljem da nas diskredituje i obračuna se s nama (bez konsekvenci ili prihvatanja odgovornosti za svoje postupke). Ono što je posebno tragično jeste postojanje dva tela u okviru Ministarstva rada, porodice i socijalnih pitanja: Direkcije za OSI i Komiteta za rad, porodicu, socijalna pitanja i invalidnost koja izgleda nisu dovoljno kompetentna da odgovore na nove izazove o konceptima na polju socijalne, invalidske i zdravstvene zaštite i povrh svega ljudskih prava i jednakosti.
Šta je još potrebno da učinimo da sačuvamo naše postojanje?
Moramo nekako da vas primoramo da donesete ispravne odluke.
Elena Pečarič – predsednica Udruženja za teoriju i kulturu invalidnosti