Kako lokalne vlasti mogu uključiti društvene grupe kojima nedostaje pravo glasa? Kako svi građani mogu biti efikasno i održivo uključeni u proces donošenja odluka, a ne samo u vreme izbora? Ovaj kurs ispituje načine na koje lokalne vlasti mogu osigurati učešće građana u procesima donošenja odluka. Razgovaraće se o načinima na koje građani mogu da utiču da se njihovi glasovi čuju i ostvaruju svoja zakonska prava.
To je bila tema završne radionice održane u Beogradu od 26. do 29. septembra 2017. za učesnike iz Makedonije, Ukrajine, Kosova, Gruzije i Srbije.
Ovo je projekat Lokalno upravljanje sa pristupom zasnovanom na pravima koji finansira – SIDA (Švedski međunarodni centar za lokalnu demokratiju). Predstavnice CSŽ OSI Srbije, Milena Stojanović i Mimica Živadinović predstavili su rad Centra za samostalni život Srbije u vezi sa osobama sa invaliditetom.

Centar za samostalni zivot OSI Srbije u odrzao obuku za PA po akreditovanom programu za ovu uslugu 11/13. septembra 2017. U Nisu ce ista ova obuka biti organizovana 22/24. septembra. Na taj nacin Centar ce imati odrzanih 35 obuka do sada.

U Jagodini je 19. juna 2017. godine odrzana sedma redovna Skupstina Centra za samostalni zivot OSI Srbije.

Sednici su prisustvovalii delegati iz svih lokalnih Centara. Usvojeni su radni dokumenti iz prethodne godine i dokumenti koji se odnose na rad Centra. 

U sredu, 15. marta 2017, održao se završni događaj projekta koji realizuje Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom u Srbiji (CIL) Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom”, u saradnji sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom  (NOOIS) uz finansijsku podršku Američke agencijeza međunarodni razvoj (USAID). Cilj je bio promocija uspehe koji su tokom projekta ostvareni, sagledavanje uticaja koji su postignuti i naglasak na konkretne korake koji doprinose povećanju učešća osoba sa invaliditetom  (OSI) u javnim politikama, na izborima i politici uopšte.

Projekat Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom je inicijativa koja je trajala 18 meseci, a koja je ostvarila pozitivne promene u izbornim pravilima, stimulisala političko učešće OSI, doprinela promenama u zakonima i politikama na nacionalnom nivou, i podržala saradnju između lokalnih samouprava i organizacija osoba sa invaliditetom.

Na Konferenciji je bilo preko 80 učesnika iz najviših institucija države, lokalne samouprave i predstavnika OOSI. Fotografije se mogu naći u Galeriji sajta. 

U okviru projekta Jacanje politickog ucesca OSI koji CSZ Srbije sprovodi u saradnji sa Nacionalnom organizacijom OSI, potpisani su Lokalni akcioni planovi u oblasti invalidnosti u Kladovu 10. februara i Novom Pazaru 6. marta 2017. godine.

Ocekujemo da ce ovi LAP doprineti boljoj saradnji lokalnih samouprava i OOSI na terenu i unapredjenju socijalne politike za osobe sa invaliditetom. 

Centar za samostalni zivot OSI Srbije je uspesno realizovao radionice na temu diskriminacije OSI u saradnji sa Kancelarijom Poverenice za zastitu ravnopravnosti.

Odrzane su tri radionice, u Smederevu 23. decembra 2016, u Somboru 11. januara i u Negotinu 18. januara 2017.godine.

Radionice su okupile veliki broj osoba sa invaliditetom i predstavnike lokalnih vlasti i institucija. 

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana OSI “Dostizanje 17 ciljeva budućnosti kakvu želimo” 

Od 1992 se obeležava Medjunarodni dan OSI 3. decembra. Ovogodišnja trema je “Dostizanje 17 ciljeva budućnosti kakvu želimo” koja proizlazi iz 17 ciljeva održivog razvoja a njihova uloga je izgradnja inkluzivnijeg i pravednijeg sveta za osoba sa invaliditetom. 

Ovogodišnja tema takođe predviđa uvid u trenutni status Konvencije UN o pravima OSI i postavljanje temelja za buduću veću uključenost osoba sa invaliditetom.

Ove godine se obeležava 10-togodišnjica od usvajanja Konvencije UN o pravima OSI (do sada 166 ratifikacija). 

Takođe će se ove godine posebno pratiti pristupačnost i uključenost OSI u smislu urbanog razvoja, imajući u vidu III UN konferenciju o stanovanju i urbanom razvoju (HABITAT III) koja je promovisala novu urganu agendu gradova i urbanih naselja u naredne dve decade, kako bi se istražile i razmenile strategije za promovisanje inkluzivnog i pristupačnog urbanog razvoja za sve, uključujući i osoba sa invaliditetom.

17 ciljeva održivog razvoja ili poznatijih kao Transformacija sveta: 2030 Agenda za održivi razvoj:

1. iskorenjivanje siromaštva

2. iskorenjivanje gladi

3. obezbeđivanje zdravstvene zaštite

4. inkluzivno obrazovanje za sve

5. rodna jednakost i osnaživanje žena i devojaka

6. pristup vodi i odgovarajućim sanitarnim uslovima za sve

7. pristup pouzdanoj i održivoj energiji za sve

8. promocija održivog ekonomskog razvoja, zapošljavanja i rada za sve

9. promocija inkluzivne i održive industrijalizacije i inovacija

10. smanjenje nejednakost između i unutar država

11. obezbediti da gradovi i uopšte ljudska naselja da budu inkluzivni, bezbedni i održivi

12. obezbediti održivu proizvodnju i potrošnju

13. borba protiv klimatskih promena

14. zaštita okeana, mora i morskih resursa

15. zaštita, očuvanje i promocija održivog kopnenog ekosistema, šuma, zaštita od uništavanja biljnog i životinjskog sveta 

16. promocija inkluzivnog društva, u kome će vladati mir, kako bi svima bila dostupna pravda i efikasne institucije na svim nivoima.

17. jačanje značenja primene i revitalizacije globalnog partnerstva za održivi razvoj

U Beogradu je 3. avgusta 2016 godine u Gradskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu potpisano zvanično uvođenje u posao Centra za samostalni život OSI Srbije i Sekretarijatom za socijalnu zaštitu, za pružanje usluge personalne asistencije u gradu Beogradu.
Potpisivanju su prisustvovali Nataša Stanisavljević, gradska sekretarka za socijalnu zaštitu, Jasmina Ivanović, zamenica gradske sekretarke, Biljana Božidarević, načelnica odeljenja za javne nabavke i Mihajlo Jevtić, iz sektora za javne nabavke, kao i iz Centra za samostalni život OSI Srbije, Gordana Rajkov i Momčilo Stanojević.

Fotografije na https://www.facebook.com/cil.srbija/

Studijska poseta Parlamentu Velike Britanije 

U okviru projekta Jačanje političkog učešća OSI u Srbiji, kojeg sprovodi Centar za samostalni život OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI i uz finansijsku podršku USAIDa, organizovana je studijsku posetu Parlamentu VB. 

Cilj posete je bio razmena iskustva sa predstavnicima Parlamenta VB, Izbornom komisijom, organizacijom Disability Rights UK, organizacijama OSI iz Islingtona i Centrom za socijalnu podršku Čelzija, Kensingtona i Vestministera. 

Delegaciju Srbije su činili Dubravka Filipovski, poslanica Skupštine Srbije, Maja Pejčić, RIK, Tijana Milošević iz kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i članice projektnog tima Gordana Rajkov, Mimica Živadinović, Sanja Nikolin, Ivanka Jovanović i Sofija Mandić. 

U Parlamentu UK smo se sreli sa baronesom Šilom Holins iz Doma lordova, Lizom Kameron, poslanicom Donjeg doma, koje su zadužene za pitanja invalidnosti i Karen Lamli, poslanicom zaduženom posebno za parlamentarnu grupu za Srbiju. 

Naša delegacija je našla dosta zajedničkih tačaka sa domaćinima i što je još važnije saznali dosta o daljoj mogućnosti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u političkom procesu, pre svega punom učešću u izbornom procesu. 

Ameriski ambasador, gospodin Kajl Skat i Direktorka USAID Misije Aza El-Abd , posetili su danas Centar za samostalni zivot OSI Srbije, kako bi se upoznali sa napretkom projekta Jacanje politickog ucesca osoba sa invaliditetom u Srbiji, kojeg finansira USAID.

Fotografije na https://www.facebook.com/cil.srbija

U Novom Pazaru je 7 i 8. Aprila 2016 održana radionica na temu izrade Lokalnih akcionih planova u oblasti invalidnosti. Ova radionica je deo projekta Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji, kojeg sprovodi Centar za samostalni život OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI Srbije a uz finansijsku podršku USAID-a.

Radionici su prisustvovali predstavnici lokalnih vlasti, Centara za socijalni rad i organizacija osoba sa invaliditetom iz Prijepolja i Novog Pazara. Ove dve lokalne zajednice već imaju od ranije potpisane Memorandume o saradnji između lokalnih samouprava i organizacija OSI, te bi izrada Lokalnog akcionog plana u oblasti invalidnosti bilo svojevrsno zaokruženje dobre saradnje i mogućnost daljeg napretka rada organizacija OSI i njihovih članova.

Nacionalni Centar za invalidnost i novinarstvo je objavio ovu listu zajedno sa vodičem namenjenom novinarima i pripadnicima opšte populacije koji žele da nauče odgovarajuću i tačnu terminologiju, kada pišu ili se obraćaju osobama sa invaliditetom. 

Ono što se smatra prihvatljivim jezikom u vezi sa invalidnošću se menja dramatičnom brzinom pa se tako i standardi adaptiraju kako se razvijaju razumevanje i percepcija. Mnogi od dole navedenih termina su se nekad široko koristili i nisu se smatrali uvedljivim, ali danas uveliko upućuju na inferiornost i imaju druge negativne konotacije. Drugo su prevaziđeni medicinski ili kolokvijalni termini. 

Ovo su samo neki od termina koje treba izbegavati kada pišete ili govorite o osobama sa invaliditetom: 

Abnormalan: neodgovarajući izraz kada se opisuje pojedinac. Abnormalnost je izraz kojim opisujete nešto što se razlikuje od normalnog. Termin se može koristiti u medicinskom kontekstu, kao „abnormalno iskrivljenje kičme”. Kad se koristi da se opiše osoba to je vrlo uvredljivo. Fraza „abnormalno ponašanje” odnosi se na socio-kulturne standarde i otvorena je za različite interpretacije.

Boluje od: ukazuje da osoba sa invaliditetom pati ili ima umanjen kvalitet života. Nije svaka invalidnost posledica obolenja, nisu sve osoba sa invaliditetom žrtve ili bolesni. Preporučuje se korišćenje neutralnog jezika kojim će se jednostavno reći činjenica o prirodi invaliditeta. Na primer: “On ima mišićnu distrofiju” ili “osoba sa mišićnom distrofijom.”Takođe treba izbegavati “opise koji sadrže notu sažaljenja”

Sposoban: upućuje na osobu koja nema invaliditet. Kao takav ukazuje da su sve osobe sa invaliditetom „nesposobne” ili da nisu u stanju da koriste svoje telo. Neki od predstavnika invalidskog pokreta radije koriste termin „osobe bez invaliditeta”. Izraz „osoba bez invaliditeta” je neutralniji za upotrebu.

Prikovan za kolica: Opisuje osobu koja je na ovaj način zavisna od svoje opreme, koja u stvari služi da joj da više slobode (a ne prikuje).Osoba koje koriste kolica, štap ili skuter, smatraju ih delom svog ličnog prostora. Osoba koje koriste kolica imaju različite invalidnosti i različite mogućnosti.Prihvatljivo je reći “osoba koja koristi kolica” a izbegavati termine “prikovan” i “vezan” je kolica omogućavaju ljudima da se kreću a ne sputavaju ih.

Gluv i nem/gluvonem: izbegavajte ove termine jer su oni često netačni i mogu biti uvredljivi. Nem je nekad bio široko rasprostranjen izraz da bi se opisala osoba koja ne govori i ne može da se izrazi. Nekad je upućivao i na to da je neko ko ne može da govori i glup. Gluvonem je termin koji se odnosio na ljude koji niti čuju, niti mogu da govore. Osobe sa ovom vrstom invaliditetom mogu da se izraze pisanjem, znakovnim jezikom i na druge načine. Osim toga postoje osoba koje čuju iako ne mogu da govore.

Defektan: izbegavajte ovakve izraze jer oni upućuju na to je da je osoba “nekompletna”. Defekt se definiše kao mana, nedostatak, nesavršenost. Umesto izraza defektan treba koristiti izraze koji upućuju na prirodu invalidnosti ili povrede.

Dementan, senilan: izbegavajte da opisujete osobu kao senilnu ili dementnu. Koristite jezik „prvo osoba” pa upotrebljavajte izraz „osoba sa demencijom”.

Mentalno retardiran: uvek se trudite da identifikujete vrstu invalidnosti ili koristite izraze – mentalni, intelektualni i razvojni invaliditet.Termini mentalno retardiran, retard i mentalna retardacija su nekad bili uobičajeni i nisu smatrani uvredljivima. Predsednik SAD je 2010. potpisao  “Rozin zakon” kojim se termin mentalna retardacija zamenjuje izrazom intelektualni invaliditet u svim oblastima, uključujući i federalni zakon.

Kepec: izraz se koristio ranije da opiše neobično nisku osobu. Danas se smatra uvredljivim. Nizak rast je medicinsko ili genetsko stanje čiji je rezultat stas niži od 130 cm. Koristi se izraz mali ljudi ili osoba malog rasta.

Paraplegičar: izbegavajte obraćanje osobi na taj način. Recite osoba sa paraplegijom. Paraplegija je gubitak pokretljivosti u donjim ekstremitetima i posledica je povrede kičmenog stuba ili povrede mozga. Kad nekome kažete da je paraplegičar kao da ga definišete njegovim stanjem. Koristite  termin osoba sa paraplegijom.  Nekad osobe sa paraplegijom sebe žargonski zovu “para”. Ako i vi to hoćete, koristite navodnike.  

Šizofreničar: uvek koristite jezik “prvo osoba” a tako i termin “osoba sa shizofrenijom” umesto šizofreničar ili šizofrena osoba. Shizofrenija je ozbiljna mentalna bolest koja se karakteriše iskrivljenim tumačenjem realnosti i utiče na individualno mišljenje, osećanje i delovanje. Uobičajeni simptomi su vizuelne i slušne halucinacije, haotičan tok misli, neuzvraćanje komunikacije, nedostatak zadovoljstva u svakodnevnom životu i dr. To ne uključuje podeljenu ličnost. Koristite izraz “osoba sa shizofrenijom” samo ukoliko znate da postoji klinička dijagnoza.

Biljka: izbegavajte da nekog nazivate biljkom čak i ako je osoba u vegetativnom ili komatoznom stanju. I u ovakvim situacijama koristite izraze “prvo osoba” da ne biste dehumanizovali osobu.