Savet Evrope organizuje konferenciju o Akcionim planovima Saveta Evrope za osobe sa invaliditetom 2006-2015, u Zagrebu od 19-21. septembra.

Izvestilac sa jedne od radnih grupa je i Damjan Tatić, član Centra za samostalni život invalida Srbije i Konsultant UNDP o primeni Konvencije UN.

IBM je razvio kompjuterski program koji izgovorene reči može da prevede na gestovni jezik a onda ih predstavi animiranom digitalnom figurom ili avatarom.

Ovaj sistem, prikazan u sredu, 12. septembra, može da bude od pomoći komercijalnoj tehnologiji koja omogućava prezentatorima ili edukatorima da podučavaju na način koji će osobama koje ne čuju omogućiti praćenje u situaciji gde gestovnog prevodioca nije moguće obezbediti.

IBM laboratorija u Hursliju, u Engleskoj, je ovaj program razvila na osnovu britanskog gestovnog govora, kojeg koristi oko 55,000 osoba u Velikoj britaniji kao prvi jezik.Endi Stanford-Klark, IBM pronalazač, kaže da ova tehnologija ima potencijala da olakša život osobama oštećenog ili izgubljenog sluha, omobućavajući automatsko prevodjenje u jezik gestova za televiziju, radio, internet i govornu poštu u mobilnoj telefoniji.

IBM upozorava da je “Say It Sign It” (SiSi) sistem još uvek prototip i nije komercijalizovan, iako se veruje da će se proizvodnja proširiti I na druge gestovne jezike.

SiSi prvo pretvara izgovorene reči u tekst koristeći softver za prepoznavanje govora a onda te reči pretvara u gestovni govor, kojeg zatim očituje na ekranu digitalna figura/avatar. Ovo omogućava osobama koje ne čuju da vide reči, što im je mnogo bliže I olakšava razumevanje. 

Ne postoje ljudska prava koja ne pripadaju i osobama sa invaliditetom. Na osnovu ovog osnovnog principa na našem poslednjem zasedanju u Saporu, Svetska organizacija osoba sa invaliditetom je uputila poziv Ujedinjenim nacijama da usvoji poseban medjunarodni document o ljudskim pravima osoba sa invaliditetom.  

Danas, pet godina kasnije, kao rezultat izuzetne saradnje zamalja članica UN, medjunarodne zajednice osoba sa invaliditetom, naših svetskih lidera i saradnika, postigli smo i mnogo više. Dana 13. decembra 2006, Generalna skupština UN je usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol. Ova Konvencija izražava naš jezik i našu viziju invalidskih prava. Ona nije samo o osobama sa invaliditetom, ona je nastala od nas, ona je za nas ali i celo čovečanstvo. Drugim rečima, naša prava, naša konvencija, ali za sve.

Sada, kada proslavljamo svoja postignuća, proslavljamo i četvrt veka angažovanja Svetske organizacije osoba sa invaliditetom u borbi za ljudska prava osoba sa invaliditetom. Takodje se sa svojim saradnicima pripremamo za budućnost, ratifikovanje i primenu ovog istorijskog dokumenta. Nas 2700, koji smo se okupili u Seulu na 7. Svetskoj skupštini Svetske organizacija osoba sa invaliditetom, proglašavamo da će Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao centralni deo mednunarodne dokumentacije o ljudskim pravima, biti osnova svih zakona, politika I prakse koji se odnose na osobe sa invaliditetom. Zbog toga pozivamo:

• Sve vlade, uključujući I Republiku Koreju, da sa pravim ubedjenjem potpišu I ratifikuju Konvenciju, da bi stupila na snagu do 13. decembra 2007.
• Sve države članice treba da u saradnji sa nama udahnu život Konvenciji, tako da njena vizija bude primenljiva na svakodnevni život svih osoba sa invaliditetom.
• Sva medjunarodna tela i mehanizmi za ljudska prava treba da angažuju  osobe sa invaliditetom, da bi se standardi uspostavljeni Konvencijom potpuno odražavali u njihovom poslu.
• Sve UN agencije treba aktivno da uključe osobe sa invaliditetom u svoje programiranje, da bi u daljoj medjunarodnoj saradnji mogli da promovišu ciljeve Konvencije.
• Sve nacionalne institucije za ljudska prava treba da podižu svest, znanje i budu u skladu sa Konvencijom, tako da bi njena primena na nacionalnim nivoima postala realnost.
• Sve razvojne agenciju treba da u potpunosti koriste Konvenciju kao orudje u postizanju Milenijumskim razvojnih ciljeva, da bi osobe sa invaliditetom mogle da imaju jednaku korist od punog i održivog razvoja.
• Svi članovi civilnog društva treba da rade na tome da države potpišu i ratifikuju Konvenciju, kao i da je primenjuju u praksi, što će obezbediti partnerstvo i postizanje zajedničkog cilja pravednog i jednakog društva za sve.
• Svim našim destrama i braći u borbi za prava osoba sa invaliditetom ratifikacija i primena Konvencije treba da bude prioritet u radu, tako da zajednički možemo da ostvarimo ljudska prava koja nam pripadaju i kojima težimo.

Strazbur, 4-6. septembar  2007

Lista država koje su ratifikovale Konvencije UN

Ukupno: 4 * označava države koje su ratifikovale i Konvenciju i Opcioni Protokol

Jamajka (30 March 2007)
Madjarska (20 May 2007)*
Panama (7 August 2007)*

Hrvatska (15 August 2007) *

U subotu 11.08.2007 god. u  sportskoj hali JASSA, u Jagodini  je održan treći po redu stonoteniski turnir  osoba sa invaliditetom, pod nazivom „Trofej Jagodina“.

Na takmičenju su učestvovale ekipe iz: Novog Sada, Beograda, Šapca, Zrenjanina, Smedereva, Čačka, Leskovca, Kragujevca i Jagodine. Na turniru je učestvovalo 40 takmičara. Turnir je svečano otvorio Zoran Gligorijević, sportski direktor Jassa, a svečanom otvaranju je i svetski prvak u stonom tenisu Zlatko Kesler. Turnir je medijski propraćen lokalnim televizijama RTJ Jagodina i Palma Plus Jagodina.

Prema vestima iz kancelarije UN za pravne poslove, Madjarska je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni Protokol 20. jula 2007. Tako je postala druga država koja je ratifikovala Konvenciju (Jamajka je bila prva) i prva koja je ratifikovala Protokol. Ovo je veliki korak napred i sve čestitke organizaciji MEOSZ i svim njenim članovima za ovo izuzetno postignuće.

Komitet ministara Saveta Evrope je usvojio Konvenciju o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja, što predstavlja najveći napredak u ovoj oblasti.
„Ne treba da postoji nikakvo oklevanje, ali ni zadovoljstvo u borbi protiv seksualne eksploatacije ili zlostavljanja dece,“ rekao je sekretar Saveta Evrope Terry Davis prilikom pozdravljanja usvajanja Konvencije.

Ova nova Konvencija je prvi instrument za uspostavljanje različitih formi seksualnog zlostavljanja dece kao kriminalnog dela, uključujući i zlostavljanje u kući ili porodici, uz upotrebu sile, surovosti ili pretnji.
Uz neprimerene radnje koje se pominju u ovoj oblasti – seksualno zlostavljanje, dečija prostitucija, dečija pornografija, prisiljavanje dece na pornografske radnje – u tekstu se nalaze i izrazi „briga o spoljnom izgledu dece“ a radi seksualnih usluga i „seks turizam“.

Njeno usvajanje se takodje sagledava u kontekstu trogodišnjeg Programa Saveta Evrope „Izgradnja Evrope za decu i sa decom“, koji se vodi već godinu dana.

11. juli 2007 –

Zvaničnici Ujedinjenih nacija kažu da globalni sporazum o zaštiti prava nekih 650 miliona osoba sa invaliditetom može stupiti na snagu najranije sledeće godine, pošto je Katar ove nedelje postao 100. zemlja potpisnica ovog dokumenta.

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom će stušiti na snagu 30 dana nakon što je ratifikuje 20 država, a do sada je to učinila samo Jamajka.

Sekretarijat UN za Konvenciju u pravima osoba sa invaliditetom procenjuje da će sledećih 19 ratifikacija moglo da se uradi do kraja ove godine.Stručnjak za invalidska pitanja u UN Thomas Schindlmayr je rekao da je ovaj document dizajniran tako da štiti ljudska prava “standarde za sve oko kojih se ujedinila medjunarodna zajednica.”

On kaže da oko dve trećine država članica UN nemaju pravnu zaštitu osoba sa invaliditetom, iako oni čine jednu desetinu globalne populacije. Konvencija bi trebalo da “obezbedi da osobe sa invaliditetom uživaju ista ljudska prava kao I drugi u okviru svojih zajednica… ne traže se nikakva ‘nova’ ljudska prava.”

Nakon otvaranja za potpise 30. marta, Konvencija je brzo dobila podršku svih zemalja članica. Ovih 100 zemalja potpisnica, uključuje i 55 država koje su takodje potpisale i Opcioni protokol. Taj Protokol omogućava pojedincima i grupama da upućuju peticije Komitetu za prava osoba sa invaliditetom onda kada su svi nacionalni resursi i procedure iscrpljeni. “Mi smo zadovoljni tolikom posvećenošću zemalja članica,” rekao je gospodin Schindlmayr.

Usvojena u Generalnoj skupštini UN prošlog decembra, Konvencija je jedan od najbržih sporazuma koji je ikad dogovaran u UN. Ona predvidja da države koje je ratifikuju treba da sprovode zakone i druge mere da bi unapredile prava osoba sa invaliditetom kao i da eliminišu zakonodavstvo, običaje i praksu koji diskriminišu osobe sa invaliditetom.

ISTANBUL—APRIL 2008—  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske je 2006. organizovalo Prvi medjunarodni festival Dečijeg osmeha, 2007. je organizovan Drugi festival uz učešće 750 dece sa i bez invaliditeta iz 26 zemalja sveta. Naš prevashodni cilj je pomoć deci sa invaliditetom da se druže sa ostalom decom I zaštitimo njihovu budućnost u ovom svetu koji se stalno menja.  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba iz Turske, započela je pripreme za III medjunarodni festival Dečijeg osmeha u nedelji od 23. aprila 2008. za decu sa invaliditetom uzrasta od 7-15 godina iz celog sveta. Tražimo grupe dece sa invaliditetom ali I mešane grupe ( deca sa i bez izvaliditeta) koja imaju pripremljen neki scenski nastup na primer, folklore, moderni ples ili talentovane pojedince koji pevaju ili sviraju neki instrument ili se bave nekim drugim umetničkim tehnikama koje mogu da se prikažu na Festivalu. Na ovom Festivalu ćemo se posebno osvrnuti na decu sa fizičkim invaliditetom, ali ćemo svakako uključiti i decu sa drugim vrstama invaliditeta. 

Želimo da pozovemo decu i njihove pratioce na naš Festival. Ovo je samo prvo pozivno pismo. Gosti neće plaćati smeštaj, hranu, lokalni transport, posete i eventualne bolničke troškove za vreme boravka u Istanbulu, to će pokriti naše udruženje (osim transportnih troškova za dolazak u Tursku). Bićemo počastvovani da vaša zemlja uzme učešće u ovom medjunarodnom dogadjaju. Vaš preliminarni odgovor treba da stigne do 27. jula 2007. godine na dole naznačeni mejl.     

Mesut Varlik 

Manager of Foreign AffairsE-mail: tofdmesut@gmail.com  

Za više informacija o Festivalu posetite naš sajt i pogledajte detalje sa prethodna dva: www.smilingchild.com  

Udruženje osoba sa povredom kičmenog stuba Turske Web Site: www.ofd.org.tr 

Modni fanatici govore o modi, oblačenju i taštini iz sedeće perspektive. 

Osobe koje koriste invalidska kolica znaju kako je teško pronaći dobru odeću, koja će i dobro pristajati. Suknje su prekratke na ledjima. Pantalone su preuske u preponama I na kukovima. Jakne spadaju napred prilikom svakog pokreta a naramenice vam dodaju jos jedne grudi. To uopšte nije smešno!!

Nije toliko komplikovano ako mislite da šijete sami sebi. Ako imate svoj “sopstveni” model, možete da kreirate odevnu kombinaciju i varijaciju koju god želite.

Imajući “sopstveni” model možete od šnajderke da tražite da vam sašije poseban odevni predmet za posebne prilike – na primer dvodelni komplet za svečanost dodele diplome ili pronadjite krojača koji pravi motociklističku odeću I naručite kožnu jaknu na kojoj će vam svi zavideti.

Modni fanatici govore o oblačenju korisnika invalidskih kolica. Na ovom sajtu naći ćete modele koje možete “skinuti”, jednostavne šivaće instrukcije, savete I druge korisne sitnice. Ovde možete pronaći sve što je potrebno da biste prepravili garderobu po svom sopstvenom ukusu.

Posetite nas na www.independentliving.org/fashionfreaks 

Grupa za podršku i zastupništvo CCS, sada CCS Disability Action, je u toku svoje Nedelje podizanja svesti o uspesima samostalnog života osoba sa invaliditetom pokušalo da skrene pažnju javnosti na činjenicu da mnoge osobe sa invaliditetom ne žive u mestu stanovanja koje su sami izabrali.

 “Ukoliko živite u Domu za trajni smeštaj, nećete imati priliku da pravite svakodnevni izbor, što mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo,” kaže Viv Maidaborn, aktivistkinja CEO, CCS Disability Action. “Život u mestu stanovanja kojeg ste sami odabrali znači da ste doneli odluku o svom okruženju, a nije doneta umesto vas. To znači da birate kada i šta ćete jesti, da li će i ko živeti sa vama, kako će izgledati vaš dom i razne druge stvari koje drugi ljudi podrazumevaju,” kaže Viv. U ovoj organizaciji veruju da jako mnogo osoba sa invaliditetom u Novom Zelandu trenutno živi u neprikladnim ili nametnutim životnim uslovima. To podrazumeva da u svako doba i do 200 osoba sa invaliditetom ispod 50 godina starosti živi u staračkim domovima. CCS Disability Action trenutno radi sa Vladom na fleksibilnijim finansijskim kriterijumima za servise namenjene osobama sa invaliditetom koji će im omogućiti pojedinačnu podršku da bi mogli da žive u svom domu i po svom izboru.CCS Disability Action može pomoći osobama sa invaliditetom pri ispunjavanju aplikacija, pronalaženju adekvatnih asistenata i upoznavanju lokalne zajednice i njenih odredjenih delova. “Često se dešava da neko jednostavno želi živi samostalan život i ima mogućnost svakodnevnog izbora,” kaže Viv Maidaborn. Lorna Sullivan, iz Standards Plus, samostalne agencije za promociju menadžmenta i rezultatski orijentisanih kvalitetnih servisa za osobe sa invaliditetom je oberučke prihvatilo ovu poruku “osnovnog prava”. “Promovisanje društva koje visoko ceni živote osoba sa invaliditetom i neprestano radi na unapredjenju naše pune participacije je izvrsno. Ali kada se poriču ljudska osnovna prava odlučivanja gde će da žive, što je bio slučaj do danas, onda je to sramno,” kaže ona. “Novi Zeland ponosno i opravdano promoviše svoja postignuća u zatvaranju velikih institucija, ali ne uspeva da prepozna da i male institucije imaju negativan i dugotrajan uticaj na životne mogućnosti socijalnu vrednost ljudi.Stanovanje uz podršku Novog Zelanda se slaže, “osobe sa invaliditetom žele da imaju kontrolu nad svojim životima. Oni žele da imaju svoje izbore o tome gde i kako će živeti i kakva im podrška u tome treba,” rekao je Shmuel Bar-Even. “Njihova zajednica mora da se preorijentiše sa obeshrabrujuće prakse iz prošlosti ka stvarnom pripadništvu u zajednici i stvarnom izboru,” kaže on. Kad se radi o samostalnom životu u zajednici, osobi sa invaliditetom može trebati podrška prilikom spremanja hrane, kupovini ili ličnim potrebama. CCS Disability Action veruje da će povećanjem fondova osobe sa invaliditetom imati realniju sliku uključenosti u zajednicu i vremenom bolje doprinositi svojoj zajednici.