Danas, 30. marta, je u sedistu UN u plenarnoj sali Generalne skupstine, svecano otvorena za potpisivanje Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom i njen Opcioni Protokol. To je bila prilika da drzave svojim potpisima zapocnu proces njene ratifikacije I postanu clanice potpisnice ovog vaznog dokumenta.

Svecanost je zapocela u 10 casova pre podne, a nakon uvodnih izjava Predsednika Generalne Skupstine, zamenika Generalnog Sekretara I Visokog Komesara za ljudska prava, zemalja koje su imale vodecu ulogu u konsultativnom procesu rada na Konvenciji (Meksiko, Ekvador i Novi Zeland), kao I predstavnika IDA i IDC, zapocela je I zvanicna ceremonija.

Prvobitno se pretpostavljalo d ace 30. marta svoj potpies dati oko 45 drzava, ali ovaj broj je uveliko premasen! Cak  81 drzava I Evropska Komisija su potpisale Konvenciju a 43 drzave su potpisale Opcioni Protokol.  Svi ovi potpisi se smatraju „prvim” potpisima. Kancelarija UN za pravna pitanja je zapazila da je ovo najveci broj drzava koji je ikad potpisao dokument o ljudskim pravima na njegovom zvanicnom otvaranju.  Sledi lista potpisnica.

U popodnevnoj sesiji se vodio dijalog na najvisem nivou „Od vizije do akcije: put primene Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.“  Dijalog je otvoren izjavama ambasadora Dona Mekeja sa Novog Zelanda I Visokog Komesara za ljudska prava Luiz Arbur. Nakon toga su usledite izjave brojnih predstavnika drzava clanica UN, predstavnika brojnih nacionalnih institucija za ljudska prava, kao I predsedavajuce Svetske organizacije osoba sa invaliditetom (DPI) Venus Ilagan (koja je govorila u ime IDC).  Ona je oznacila da je pristup invalidnosti “zasnovan na pravima” srz Konvencije I osnovni pomak na putu da se invalidnost sagledava globalno.  Ona je rekla “mi, osobe sa invaliditetom imamo velike nade I ocekujemo uspeh ove Konvencije u buducnosti.”  (Celokupan govor mozete naci na sajtu DPI)

Danasnja ceremonija oznacava prvu priliku za drzave da pocnu proces pridruzivanja zemljama clanicama, potpisnicama Konvencije. Za ocekivati je da ce I mnoge druge drzave uskoro potpisati Konvenciju!

Ovo je lista drzava koje su ucestvovale u ceremoniji potpisivanja Konvencije.

Republika Austrija

Republika Cile

Republika Hrvatska

Kraljevina Danska

Republika Ekvador

Republika El Salvador

Gabon

Republika Indonezija

Republika Italija

Jamajka

Hasemitska Kraljevina Jordan

Republika Litvanija

Novi Zeland

Federativna Republika Nigerija

Republika  Panama

Republika Poljska

Republika Portugelija

Republika Koreja

Republika Slovenija

Republika Juzna Afrika

Kraljevina Spanija

Demokratska Socijalisicka Republika Sri Lanka

Kraljevina Svedska

Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske

Narodna Demokratska Republika Alzir

Antigua i Barbuda

Republika Argentina

Republika Armenija

Australija

Kraljevina Belgija

Federativna Republika Brazil

Kanada

Republika Zelenortska ostrva

Narodna Republika Kina

Republika Columbija

Republika Kongo

Republika Kosta Rika

Republika Kipar

Republika Ceska

Dominikan Komonvelt

Republika Dominikana

Federativna Demokratska Republika Etiopija

Republika Finska

Republika Francuska

Federativna Republika Nemacka

Republika Gana

Republika Grcka

Republika Gvatemala

Republika Honduras

Republika Madjarska

Republika Island

Republika Indija

Irska

Drzava Izrael

Republika Kenija

Republika Liberija

Veliko Vojvodstvo Luksemburga

Republika Malta

Ujedinjene drzave Meksika

Republika Moldavija

Kraljevina Maroko

Kraljevina Holandija

Republika Nikaragva

Republika Niger

Kraljevina Norveska

Republika Paragvaj

Republika Peru

Republika San Marino

Republika Sejseli

Republika Sijera Leone

Republika Sudan

Republika Surinam

Arapska Republika Sirija

Kraljevina Tajland

Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonia

Republika Tunis

Republika Turska

Republika Uganda

Ujedinjena Republika Tanzania

Republika Jemen

Evropska Komisija

 

Na sednici Saveta za unapredjivanje polozaja osoba sa invaliditetom Vlade Srbije u ponedeljak 26. marta predstavnik Centra za samostalni život invalida Srbije I ekspert Srbije u Ad hok komitetu, mr Damjan Tatic, je clanicama i clanovima Saveta predstavio Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Posebna paznja bila je posvecena predlozima za uskladjivanje zakonodavstva Srbije sa odredbama Konvencije, koja ce 30. marta 2007. biti svecano otvorena za potpisivanje u sedistu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Ocekuje se da ce Srbija potpisati Konvenciju posto Vlada Republike Srbije tokom proleca donese formalnu odluku o potpisivanju ovog medjunarodnog ugovora. Ministarstvo spoljnih poslova vec je pokrenulo formalnu proceduru za usvajanje te odluke.

U motelu Predejane je 15/16. marta 2007. održan poslednji iz serije SHARE SEE treninga o “Uključivanju pitanja invalidnosti u lokalne politike”. Trening za izuzetno raspoloženu grupu od 13 učesnika iz  osam organizacija osoba sa invaliditetom su vodili Vojislav Mladenović i Svetislav Marjanović.

U četvrtak, 15. marta 2007. godine u prostorijama jagodinskog „Crvenog krsta“ održan je okrugli sto „Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: Prvi dokument novog milenijuma o ljudskim pravima“ u organizaciji Centra za samostalni život invalida Srbije. Okrugli sto organizovan je u saradnji sa opštinom Jagodina u okviru projekta koji podržava Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Na okruglom stolu su govorili predstavnici lokalne samouprave i organizacija osoba sa invaliditetetom Jagodine i mr Damjan Tatić, predstavnik Centra za samostalni zivot invalida Srbije i ekspert Republike Srbije u Ad hok komitetu Ujedinjenih nacija koji je pripremao nacrt Konvencije.

Prisutnima je podeljena brosura „Uvod u Međunarodnu konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom“, koju je objavio Centar za samostalni život invalida Srbije. Okrugli sto je bio i prilika da se razmotre mere za stvaranje pristupačnog okruženja, obezbeđivanja pristupa informacijama i servisima podrške osobama sa invaliditetom u Jagodini.

Dogadjaj su medijski ispratile TV Palma+ i RT Jagodina.

U Beogradu je 13/14. marta u hotelu Slavija održan SHARE SEE trening o “Uključivanju pitanja invalidnosti u lokalne politike”. Grupu od 19 učesnika, iz deset organizacija osoba sa invaliditetom, kroz dvodnevni trening program su vodili Milica Ružičić-Novković, Dimitrije Gligorijević i Duško Savić.

Svetislav Marjanovic i Dimitrije Gligorijevic su 08. i 09. marta uspešno održali trening u Nišu. Temu “Ukljucivanje pitanza invalidnosti u lokalne politike” slusala je grupa od 20 učesnika što je više nego na prvom modulu na kome je bilo 19 učesnika. Bilo je zaista zadovoljstvo raditi sa grupom koja se pokazala izuzetnom na vežbama. Ako je sudeći po reakcijama, ovde ne bi trebalo očekivati osipanje do kraja treninga. 

Prvog dana rada rad grupe je pratila Anna Perrenoud, Assistant Director HI SHARE SEE.

Ambasada SAD vas poziva na druženje sa
 Gordanom RajkovNarodnom poslanicom Skupštine Republike Srbije,Koordinatorkom za razvoj i medjunarodne odnose, Centra za samostalni život invalida Srbije,Menadžerkom projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji  Američki kutak, BeogradMakedonska 22/1utorak, 6. mart17:00 Pridružite nam se u čast nominacije Ambasade SAD za Medjunarodnu nagradu Hrabre žene, za Gordanu Rajkov. Gordana Rajkov je prva osoba sa invaliditetom koja je ušla u Parlament Srbije. Ona će govoriti o svojim izazovima i uspesima kroz godine rada i aktivizma u invalidskom pokretu, borbi za ljudska prava žena i uopšte osoba sa invaliditetom. Gordana Rajkov će govoriti na srpskom jeziku.

Treneri Centra su održali po jedan trening na temu Zagovaranje u cilju uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike. U Smederevu su Duško Savić i Vojislav Mladenović održali trening 6. i 7. februara u sali Opštine. Prisutno je bilo 15 učesnica iz osam organizacija OSI.

U Jagodini su Dimitrije Gligorijević i Svetislav Marjanović održali trening 15. i 16. februara u hotelu Jagodina. Treningu je prisustvovalo 14 učesnika iz osam organizacija OSI. Sa ovog drugog treninga

Judith Heumann poznata Amerikanka, aktivistkinja u borbi za prava osoba sa invaliditetom. Ona je jedan od pionera modernog zakonodavstva koje je Ustavom SAD  priznalo garancije jednakosti i pristupa osobama sa invaliditetom. Ona je suosnivač Svetskog Instituta za invalidnost. Takodje je u vreme Klintonove administracije bila pomoćnik sekretara Kancelarije za specijalno obrazovanje i rehabilitaciju pri Odeljenju Vlade SAD za obrazovanje. Nakon toga je 2002. izabrana za Savetnika za invalidnost i razvoj u Svetskoj banci. To je bilo prvi put da je osoba sa invaliditetom bila zaposlena puno radno vreme. Trenutno je vodeći konsultant u, Global Partnership for Disability and Development (G.P.D.D.). Ovaj intervju je uradila Chitra S. Shankar za vreme boravka Judith Heumann u Indiji gde se održavao sastanak G.P.D.D.

1. Kao jedan od osnivača invalidskog pokreta u Americi, poznati ste i kao osoba izuzetno snažnih verovanja u filozofiju “ništa o nama bez nas”. Kako ovo načelo sprovodite u svoj ličnom i profesionalnom životu? Svrha mog života je da budem uvek budna i da uvek nastojim da budem što je moguće jača. Postoji mnogo izazova za mene i kao ženu i kao osobu sa invaliditetom. Nastojim da tu budnost uključim u mrežu svojih prijatelja koji su politički odani ovoj ideji, koji su o njoj dobro informisani i imaju sličnu viziju o svetu u kojem svi zajedno živimo.To je način na koji treba da živite svoj život – da uvek budete na pravom mestu u pravo vreme i verujete u svoja ubedjenja. Na primer, kada sam prvi put došla u hotel Ashoka uvidela sam da ne postoji pristupačno kupatilo. Sada postoji. Radila sam na tome sa vlastima vrlo angažovano i uspela. Male stvari su važne kao i velike. Male stvari koje vas kao osobu sa invaliditetom često brinu, utiču i na druge ljude takodje. Za mene to znači živeti u skladu sa ideologijom. Mislim da ako se opustite i dozvolite da se neka stvar desi, dopuštate i drugim stvarima da se dese. Treba biti uključen i slušati različita ljudska iskustva. Ljudi treba da se osnaže a svaki pojedinac treba da oseti dobrobit od toga.2. Kako danas vidite američki invalidski pokret u poredjenju sa onim iz 60-tih godina?Pokret se proširio. Počeo je sa malom grupom ljudi borbenog duha koji su se borili protiv velikih problema – uglavnom diskriminacije i njenih povratnih efekata. U kasnim 60-tim i 70-tim godinama kako se pokret razvijao i rastao, bili smo grupa očajnika sa različitim poreklom i iskustvom, što je bio problem. Nismo se medjusobno poznavali. No tokom godina,  uticali smo jedni na druge, edukovali druge pored sebe, govoreći kako da rade u različitim oblastima poput obrazovanja, transporta itd. Mi u Americi se menjamo sa razvojem organizacija, a neki od zakona imaju zaista veoma snažno dejstvo – posebno Zakon o pristupačnosti. Nastavljamo da se suočavamo sa izazovima. Neke od sudskih odluka su bile loše. Postoji potreba stalnog učešća u zakonodavstvu da bi se obezbedilo da možemo da održimo i ojačamo našu poziciju u vladama. Važno je i pitanje finansiranja i da li ljudi gube neke povlastice ili ne. Ali moramo biti i stratezi jer je trenutno više konzervativnih sudova. Osobe sa invaliditetom imaju teškoće u pronalaženju posla. Diskriminacija je deo toga. Ljudi nemaju podršku na svojim radnim mestima. Zapošljavanje je i dalje osnovni problem, pošto se obrazovanje popravilo. Deca sa invaliditetom pohadjaju škole, ali nisu sva integrisana i postoji visoka stopa odustajanja.

Invalidski pokret nastavlja da raste ali većina osoba sa invaliditetom nisu deo njega. Invalidnosti su tako različite i mnogi ljudi se suočavaju sa svojom invalidnošću u kasnijim godinama života. Tako to nije jednorodna i prosta grupa. Ali potrebno je naći način kako da se u invalidski pokret uključe ljudi sa tzv. nevidljivim invaliditetom.

3. Da li mislite da danas postoji više orudja i tehničkih pomagala u poredjenju sa 60-tim godinama?Smisao rada po cross-disability načelu je moćna alatka. Kao cross-disability pokret smo postigli više promena u zakonodavstvu nego što bi postigli kao grupa okupljena oko odredjene vrste invalidnosti. Kakos u ljudi obrazovaniji i imaju više znanja u mogućnosti smo da efikasnije pregovaramo. Ljudi su u poziciji autoriteta i mogu da stvaraju politiku i utiču na nju. Više osoba sa invaliditetom je birano na odgovorne pozicije u vlasti. Osobe sa invaliditetom su vidljivije na ulicama, jer je infrastruktura adaptirana, i tako postaju deo svakodnevnog života mnogo više nego pre. Potrebno je da se fokusiramo na mlade da se smanjuje izolacija. Roditelji i osobe sa invaliditetom postali su zajedno mnogo više uključeni. 4. Kakvu ulogu SAD igraju u medjunarodnom pokretu za prava osoba sa invaliditetom?Na nesreću SAD imaju ograničenu ulogu u medjunarodnoj areni. Možda jer je to velika zemlja a ljudi su manje angažovani i upućeni na medjunarodne probleme. No i to se polako menja. 5. Kao zastupnik za prava osoba sa invaliditetom, mnogo ste uradili svih ovih godina. Šta mislite koji su najveći doprinosi i najveći uticaj koji ste postigli?

Od prvog sudskog slučaja kada sam odbijena za posao, osećam svoj rad ne samo kao individualni već kao kolektivni čin. Ljudi u meni vide volju da se Boris za ono u šta verujem. Činjenica da sam borac je veoma važna.

Moja vizija je takodje da radim u gradjanskom društvu nastojeći da utičem na veće poznavanje i razumevanje i saradnju.

6. Kakva je uloga multilateralnih agencija, poput Svetske banke, u oblasti invalidnosti?

One se bore, ali se i trude. Svetska banka nastoji i trenutno radi dobar posao, ali se ostali opiru tome. U svim agencijama, ako sedite i pričate sa nekim političi i analitički, lako dolazimo do zajedničkog jezika, ali ako se i neinvalidne osobe ne školuju, zašto očekivati da će se društvo posebno baviti osobama sa invaliditetom. Potrebno je da osote sa invaliditetom rade na politici i budu prisutne u svim oblastima i institucijama. Neke od dobrih stvari kao što je G.P.D.D. su da rade obećavajuće aktivnosti jer objedinjuju više različitih grupa koje rade u oblasti invalidnosti, posmatrano sa strane ljudskih prava i jednakih mogućnosti – a ne medicinskog modela.7. Šta Vas dovodi u Indiju?

Global Partnership for Disability and Development (G.P.D.D.) sastanak.

8. Koji je značaj G.P.D.D. u odnosu na invalidsku populaciju i kakav je uticaj na medjunarodnom nivou?

G.P.D.D. nastoji da objedini različite grupe koje rade na inkluzivnom razvoju i da ih nauči da rade zajedno. Veliki broj pojedinaca rade dosta u oblasti invalidnosti, a potrebno je lagano ih uključivati u zajedničke aktivnosti.

9. U Indiji ste već nekoliko dana. Kakvo je Vaše iskustvo?Nisam mogla izaći iz hotela jer ne postoje oboreni ivičnjaci na ulicama. Ne postoji pristupačan transport. Bila sam već u Indiji 2003. i ne vidim da se mnogo toga promenilo.

10. UN Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je usvojena 25. avgusta 2006. Šta mislite kad će biti ratifikovana?

To je neverovatan trenutak. To je najveće dostignuće u medjunarodnim okvirima i document nastao kao posledica glasa osoba sa invaliditetom. Ratifikovaće se verovatno u nastupajućoj godini. Potrebno je ubediti vlade da urade ono što se mora uraditi.

Preuzeto iz: Disability News and Services

Disgrafija predstavlja teškoću u ispravnom pisanju bez obzira na to koliko ste u stanju dobro da čitate. Osobe sa ovim oštećenjem mogu da pišu ali imaju problem da to rade koordinisano. Osobe sa disgrafijom često imaju problema sa osnovnim spelovanjem, izgovaraju pogrešne reči pri sklapanju rečenice I ponekad imaju problem sa vezivanjem pertli na svojim cipelama. Disleksija Disgrafija  – Pisanje je nečitko, prepisivanje relativno dobro a spelovanje loše. Ritmičko udaranje (taktiranje) prstima je normalno.Motorna disgrafija – Usled motoričke nespretnosti pisanje je nečitko, prepisivanje je nečitko, spelovanje je normalno a taktiranje prstima je ubrzano.Prostorna disgrafija – Usled nemogućnosti snalaženja u prostoru pisanje je nečitko, prepisivanje je nečitko, spelovanje je normalno a taktiranje prstima je ubrzano.

Simptomi:
U simptome spadaju mešanje velikih I malih slova, nepravilna veličina I oblik slova, nedovršena slova, nastojanje da se pisanje koristi kao komunikaciono orudje, smanjena brzina pisanja ili prepisivanja, pričanje sa sobom u toku pisanja, opšta nečitljivost.

Detaljniji simptomi:Zgrčeni prsti prilikom pisanja; neobičan položaj tela, ručnog zglova i papira prilikom pisanja; nepotrebno brisanje napisanog; neprepoznavanje velikih i malih slova, kao i normalnih i kurzivnih slova; pogrešno korišćenje margina i redova; neorganizovano pisanje po strani; nedovoljna brizna prilikom prepisivanja; opšta nečitljivost; potreba za verbalnim signalima; oslanjanje na mentalnu sliku onoga šta npr. radi ruka dok piše; primena verbalnih uputstava i sporo planiranjeViše na www.k12academics.com   

Na www.gateway2at.eu možete naći razne interesantne informacije u odeljku Case studies o asistivnoj tehnologiji kao podršci osobama sa različitivim tipovima invaliditeta. Takodje, možete da pronadjete nova i raznovrsna pomagala i njihove karakteristike.Obavezno pročitajte…

UNITED NATIONS (AFP) – Nasilje nad ženama je “teško i široko rasprostranjeno” u svetu gde jedna od tri žene u svom životu doživi nasilje od svog partnera. „Postoji nepobitna evidencija o bezobzirnom nasilju širom sveta,“ rekao je bivši predsedavajući UN Kofi Annan u izveštaju „Kraj nasilju nad ženama: od reči ka akciji.“

Ovaj izveštaj navodi istraživanja o nasilju nad ženama u najmanje 71 državi pokazujući „značajan odnos žena koje su doživele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje…prosečno, najmanje jedna od tri žene su u svom životu bile žrtve nasilja svog intimnog partnera.“

Svetska zdravstvena organizacija je radila studiju u 11 država i ustanovila da se procenat žena koje dožive seksualno nasilje od svog intimnog partnera kreće od šest procenata u Japanu i Srbiji i Crnoj Gori do 59 procenata u Etiopiji.Ubistva žena su često povezana sa seksualnim nasiljem, izmedju 40 i 70 procenata žena su žrtave ubistva svojih muževa ili mladića u Australiji, Kanadi, Izraelu, Južnoj Africi i SAD, kaže se u izveštaju UN.

Utvrdjeno je da je preko 130 miliona devojaka/devojčica postalo šrtvama seksualnog osakaćenja, uobičajene prakse u Africi i nekim zemljama Srednjeg istoka, ali se to može naći i u imigrantskim zajednicama Evrope, Severne Amerike i Australije.Ubistva ženske dece, prenatalna seksualna selekcija i sistematsko zapostavljanje ženske dece je rašireno u zemljama južne Azije, jugoistočne Azije, severne Afrike i Sredjeg istoka.Takodje se navodi činjenica da izmedju 40 i 50 procenata žena Evropske Unije, koje dožive nasilje u svom životu  prijavljuju i neke vidove seksualnog nasilja.„Većina od nekoliko stotina hiljada žena i dece koje su žrtve trgovine, često se prodaju radi seksualne eksploatacije,“ kaže se u izveštaju.

Takodje se govori o seksualnom nasilju tokom ratnih sukoba, pa se navode cifre od 50,000 i 500,000 žena koje su silovane tokom genocida 1994. u Ruandi, a izmedju 20,000 i 50,000 žena je imalo istu sudbinu u Bosni u toku rata 1990.

U Evropi, Severnoj Americi i Australiji, više od polovine žena sa invaliditetom ima iskustva fizičkog nasilja, dok ta iskustva ima samo trećina neinvalidnih žena.

U izveštaju se navodi da žene koje su bile žrtve nasilja često počinju da konzumiraju alcohol, drogu, suočavaju se sa seksualnom disfunkcijom, pokušavaju samoubistvo, suočavaju se sa post-traumatskim stresom i poremećajima centralnog nervnog sistema.

U zaključku se kaže da uprkos napretku u posledjim decenijama „nasilje nad ženama još nije steklo prioritet koji zaslužuje da bi se uradile značajnije promene.“

„Kohezivniji strateški pristup je potreban od svih aktera, uključujući  vlade, medjunarodnu zajednicu i gradjansko društvo,“ kaže se u izveštaju.