Svako se bori sa nekom vrstom stereotipa, pa tako ni osoba sa invaliditetom nisu izuzetak. Razlika je u tome što prepreke sa kojima se susreću osoba sa invaliditetom započinju sa stavovima drugih ljudi – stavovima koji su često ukorenjeni u pogrešnim informacijama i nerazumevanju kako je živeti sa invaliditetom.

Mit 1: osobe sa invaliditetom su hrabre i heroji.

Činjenica: prilagodjavanje invalidnosti zahteva priloagodjavanje životnim situacijama a ne hrabrost i herojstvo.

Mit 2: sve osoba koje koriste invalidska kolica su hronični bolesnici ili bolešljivi.

Činjenica: asocijacija izmedju korišćenja kolica i bolesti verovatno potiče iz bolničkih slika gde se kolica koriste za brži prevoz pacijenata. Osoba može da koristi kolica iz različiti razloga, od kojih možda nijedan nema veze sa dugotrajnom bolešću.

Mit 3: korišćenje kolica ograničava; osoba koje koriste kolica su “vezane za njih.”

Činjenica: invalidska kolica, poput bicikla ili automobila, jesu pomoćno sredstvo koje omogućava nekome da se kreće.

Mit 4: sve osoba sa oštećenjem sluha mogu da čitaju sa usana.

Činjenica: ne čitaju svi sa usana i čitanje sa usana nije potpuno pouzdano kao način komunikacije.

Mit 5: slepe osoba su razvile „šesto čulo.“

Činjenica: iako slepe osobe obično razvijaju preostala  čula, one nemaju “šesto čulo.”

Mit 6: osoba sa invaliditetom se osećaju komotnije „sa svojima.“

Činjenica: u prošlosti je grupisanje osoba sa invaliditetom u odvojene škole i institucije doprinosilo ovakvom shvatanju. Osoba sa invaliditetom danas koriste prednosti uključenosti u društvo i potrebno je sve više raditi na tome.

Mit 7: osobe bez invaliditeta su obavezne da „brinu o“ osobama sa invaliditetom.

Činjenica: svako može da ponudi podršku ali većina osoba sa invaliditetom želi da bude odgovorna za sopstvene odluke.

Mit 8: radoznala deca nikad ne treba da zapitkuju ljude o njihovom invaliditetu.

Činjenica: Mnoga deca imaju prirodnu, nesputanu radoznalost i mogu da postave pitanja koja su za neke odrasle neprijatna.  Ali grditi radoznalu decu zbog pitanja o invalidnosti može im značiti da je invalidnost „nešto što je loše ili pogrešno.“ Većina osoba sa invaliditetom nema ništa protiv da odgovori na dečija pitanja u vezi sa svojim invaliditetom.

Mit 9: životi osoba sa invaliditetom su potpuno različiti od života osoba bez invaliditeta.

Činjenica: osobe sa invaliditetom pohadjaju školu, stupaju u brak, peru veš, idu u kupovinu, plaču, plaćaju porez, budu ljute, imaju predrasude, idu na glasanje, prave planove i sanjaju kao i svi drugi.

Mit 10: u redu je parkirati auto bez nalepnice za osoba sa invaliditetom na odredjeno mesto, ako je to samo na par minuta.

Činjenica: budući da su pristupačna parking mesta dizajnirana da zadovolje potrebe osoba sa invaliditetom, ta mesta treba da koriste samo osoba kojima su namenjena.

Mit 11: većina osoba sa invaliditetom ne može da ima seksualne odnose.

Činjenica: svako može da ima seksualne odnose. Osobe sa invaliditetom mogu da podižu i svoju ali i usvojenu decu. Osobe sa invaliditetom, kao i drugi ljudi, jesu seksualna bića.

Mit 12: osobama sa invaliditetom je uvek potrebna pomoć.

Činjenica: mnoge osoba sa invaliditetom su samostalni i mogu i same da ponude pomoć drugima. Ako želite da pružite pomoć osobi sa invaliditetom prvo pitajte da li je potrebna i na koji način možete da je pružite.

Mit 13: jedna osoba ne može da učini ništa da pomogne u borbi protiv prepreka sa kojima se susreće osoba sa invaliditetom.

Činjenica: svako može da doprinese promeni. Možete pomoći uklanjanju prepreka na sledeće načine:

·        Razumevanjem potrebe za pristupačnim parking mestom

·        Podsticanjem učešća osoba sa invaliditetom u životu svoje zajednice

·        Razumevanjem dečije radoznalosti o invalidnosti i ljudima koji je žive

·        Zastupanjem za okolinu bez prepreka

·        Protestovanjem protiv negativnih izraza koji se koriste kad se govori o invalidnosti

·        Podsticanjem novinara da o osobama sa invaliditetom pišu kao i o svim drugim osobama

·        Prihvatanjem osoba sa invaliditetom kao osoba koje imaju iste potrebe i osećanja kao i svi drugi 

Easterseals.com 

Pre tacno mesec dana Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije je postao prva organizacija koja je zvanicno dobila licencu za pruzenje usluge personalne asistencije. Licencu je potpisao Ministar rada, zaposljavanja, boracke i socijalne zastite.

Nakon Centra licencu je dobila i organizacija Ziveti uspravno iz Novog Sada, a ocekujemo da ce i lokalne organizacije Centra koje sprovode servis personalne asistencije uskoro biti na ovom putu.

Ponosni – s pravom.

Delegacija Evropske Unije u Srbiji, podržala je projekat „Zajedničkim snagama za političko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“ koji je u toku 2013/2014 sproveo Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije – NOOIS.

U Beogradu je 10 i 11. jula održana Konferencija o uskladjenosti zakonodavstva Srbije sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom i umrežavanjem organizacija OSI na teritoriji Balkana. Ovo je deo projekta Stvaranje nezavisne balkanske mreze organizacija OSI koju finansira Evropska Unija a vodi je organizacije ACED iz Banja Luke u saradnji sa Centrom za samostalni zivot OSI Srbije i Udruzenjem paraplegicara Crne Gore.

Centar za samostalni život OSI Srbije je organizovao ovu nacionalnu konferenciju na kojoj je učešće uzelo preko 65 učesnika – predstavnika relevantnih ministarstava, skupštinskih odbora, narodnih poslanika, predstavnika organizacija OSI.

U Somboru su 6. jula održane redovne sednice Predsedništva i Skuptine Centra za samostalni život OSI Srbije.

Razmatrani su izveštaji o radu i finansijama u protekloj 2013. godini, kao i plan za 2014. godinu.

Većina lokalnih organizacija Centra je takođe održala sastanke svojih upravljačkih tela.

Centar za samostalni život OSI Srbije je u toku juna i početkom jula meseca imao puno aktivnosti u oblasti obuke personalnih asistenata po akreditovanom programu obuke koju trenutno u Srbiji ima jedino naša organizacija.

Obuka je održana u Kragujevcu za personalne asistente iz Jagodine i Kragujevca od 19-22. juna.

U Beogradu je obuka odrzana od 23-26. juna. U Nisu je obuka realizovana od 26-29. juna a u Somboru od 3-6. jula.

Sve grupe polaznika su pokazale spremnost da učestvuju u obuci i radionice su protekle u radnoj i konstruktivnoj atmosferi.

Radionice su vodili treneri Centra Milena Stojanović, Ivana Gvozdenović, Mimica Živadinović, Gordana Rajkov i Dimitrije Gligorijević.

U okviru projekta je odrzano zavrsno prezentovanje rezultata u Medija centru, 30. maja 2014.

Ucestvovali su partneri i saradnici na projektu iz Beograda i Srbije, kao i predstavnici EC i medija.

U okviru projekta je 21. maja 2014 potpisan Memorandum o saradnji izmedju organizacija Jednakost i Medjuopstinske organizacija Saveza slepih Srbije i SO Prijepolje o saradnji na unapredjenju polozaja i kvaliteta zivota osoba sa invaliditetom.

Projekat „Javni sektor za sve građane“ podržan od Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije u okviru programa „Promocija tolerancije i ravnopravnosti u cilju unapređenja položaja osetljivih društvenih grupa“ namenjen je poboljšanju položaja gluvih i nagluvih lica u javnom sektoru.

Nosilac projekta je Gradska organizacija gluvih i nagluvih Leskovac. Partnerske organizacije koje su podržale projekat jesu Centar za samostalni život OSI Leskovac i Odbor za ljudska prava Leskovac. 

Projektom „Javni sektor za sve građane“, koji se na teritoriji Jablaničkog okruga realizuje u periodu april – jul 2014. godine, direktno će biti obuhvaćeno 40 gluvih lica u procesu kreiranja materijala za edukaciju čujućih lica, 200 direktno edukovanih lica zaposlenih u javnom sektoru, 300 indirektno edukovanih lica pomoću savremenog IKT alata za učenje znakovnog jezika – edukativnog diska sa situacionim govorom u oblasti javnog sektora. Ipak, uticaj projektnih aktivnosti biće usmeren ka celoj zajednici gluvih i nagluvih lica, kao i članovima njihove uže porodice, kojima će obavljanje svakodnevnih obaveza biti znatno olakšano.  Ovaj proces biće izvršen kroz više radionica i predavanja, dok će ključni rezultati projekta biti sprečavanje diskriminatorskog postupanja prema gluvim i nagluvim licima u procesu pružanja usluga u javnom sektoru, olakšana komunikacija na relaciji administracija – gluvi korisnik i razbijanje ličnih i društvenih predrasuda u odnosu na gluva lica.

Jedna od najznačajnijih promena koja se očekuje jeste podizanje nivoa znanja najšire društvene zajednice o potrebama i problemima gluvih i nagluvih lica u svakodnevnom životu i mogućnostima poboljšanja njihovog položaja.

Jos jedna uspesna aktivnost u okviru projekta koji se odnosi na rad sa lokalnim samoupravama i organizacijama OSI  organizovana je u Prijepolju 8. aprila 2014.
Sastanku su se odazvali predstavnici Opstine i Centra za socijalni rad, koji su se upoznali sa projektom i podrzali saradnju sa Organizacijom slepih I Udruzenjem JEDNAKOST.
U razgovoru sa clanovima i predstavnicima organizacije OSI takodje su izrazili nadu ce se saradnja sa razviti u dobrom pravcu I dati rezultate za obe strane.

2. april  2014 

Ove godine na Medjunarodni dan samostalnog života, 5. maj organizuje Šetnja srama, marš solidarnosti u Briselu. Pridružite nam se!
Osobe sa invaliditetom i dalje žive u institucijama, odvojeni od stvarnog sveta. Osobe sa invaliditetom i dalje nemaju nikakvu podršku. Budimo uz njih!
Budimo solidarni sa našim sestrama i braćom, sa svima onima koji su širom Evrope daleko od adekvatne zdravstvene pomoći i ugroženi nečijom “slepom štednjom”.
Ono što počinje kao finansijska kriza u mnogim zemljama vodi u bespravan atak na naša prava. Mogućnosti za samostalni život su uništene a primena Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom se odlaže ili unazađuje.
Treba zaustaviti ovu sramotu! Ne sme se više štedeti na troškovima osoba sa invaliditetom. Ovu poruku nosimo u samo srce Evropske Komisije u Brisel.
Šetnja srama je deo belgijskog doprinosa međunarodnoj kampanji „Zaustavite štednju na invalidnosti” koju je organizovala Mreža sa samostalni život Evrope – ENIL. Ova mreža poziva sve osobe sa invaliditetom, njihove organizacije, saveznike i simpatizere da šetaju zajedno. Pozivamo i Ministre Evropskog parlamenta i druge donosioce odluka da nam se pridruže u ovoj šetnji.
5. maj 2013, 11 časova. Obeležimo ovaj dan u svojim kalendarima. Računamo na vas!

http://www.autismspeaks.org/news/news-item/world-autism-awareness-day-message-ban-ki-moon