Studija UN o nasilju nad ženama ustanovila da 50% žena sa invaliditetom doživi nasilje

UNITED NATIONS (AFP) – Nasilje nad ženama je “teško i široko rasprostranjeno” u svetu gde jedna od tri žene u svom životu doživi nasilje od svog partnera. „Postoji nepobitna evidencija o bezobzirnom nasilju širom sveta,“ rekao je bivši predsedavajući UN Kofi Annan u izveštaju „Kraj nasilju nad ženama: od reči ka akciji.“

Ovaj izveštaj navodi istraživanja o nasilju nad ženama u najmanje 71 državi pokazujući „značajan odnos žena koje su doživele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje…prosečno, najmanje jedna od tri žene su u svom životu bile žrtve nasilja svog intimnog partnera.“

Svetska zdravstvena organizacija je radila studiju u 11 država i ustanovila da se procenat žena koje dožive seksualno nasilje od svog intimnog partnera kreće od šest procenata u Japanu i Srbiji i Crnoj Gori do 59 procenata u Etiopiji.Ubistva žena su često povezana sa seksualnim nasiljem, izmedju 40 i 70 procenata žena su žrtave ubistva svojih muževa ili mladića u Australiji, Kanadi, Izraelu, Južnoj Africi i SAD, kaže se u izveštaju UN.

Utvrdjeno je da je preko 130 miliona devojaka/devojčica postalo šrtvama seksualnog osakaćenja, uobičajene prakse u Africi i nekim zemljama Srednjeg istoka, ali se to može naći i u imigrantskim zajednicama Evrope, Severne Amerike i Australije.Ubistva ženske dece, prenatalna seksualna selekcija i sistematsko zapostavljanje ženske dece je rašireno u zemljama južne Azije, jugoistočne Azije, severne Afrike i Sredjeg istoka.Takodje se navodi činjenica da izmedju 40 i 50 procenata žena Evropske Unije, koje dožive nasilje u svom životu  prijavljuju i neke vidove seksualnog nasilja.„Većina od nekoliko stotina hiljada žena i dece koje su žrtve trgovine, često se prodaju radi seksualne eksploatacije,“ kaže se u izveštaju.

Takodje se govori o seksualnom nasilju tokom ratnih sukoba, pa se navode cifre od 50,000 i 500,000 žena koje su silovane tokom genocida 1994. u Ruandi, a izmedju 20,000 i 50,000 žena je imalo istu sudbinu u Bosni u toku rata 1990.

U Evropi, Severnoj Americi i Australiji, više od polovine žena sa invaliditetom ima iskustva fizičkog nasilja, dok ta iskustva ima samo trećina neinvalidnih žena.

U izveštaju se navodi da žene koje su bile žrtve nasilja često počinju da konzumiraju alcohol, drogu, suočavaju se sa seksualnom disfunkcijom, pokušavaju samoubistvo, suočavaju se sa post-traumatskim stresom i poremećajima centralnog nervnog sistema.

U zaključku se kaže da uprkos napretku u posledjim decenijama „nasilje nad ženama još nije steklo prioritet koji zaslužuje da bi se uradile značajnije promene.“

„Kohezivniji strateški pristup je potreban od svih aktera, uključujući  vlade, medjunarodnu zajednicu i gradjansko društvo,“ kaže se u izveštaju.

  

Inaugurisanje 2007 – godine jednakih mogućnosti

Dana 30. i 31. januara u Berlinu će 450 delegata iz Evrope inaugurisati Evropsku godinu jednakih mogućnosti za sve na prvom Evropskom samitu za jednakost – zajedničkoj inicijativi Evropske Komisije i Nemačke, predsedavajuće EU. Ministri Evropske Unije, trgovačke unije, tela koja se bave jednakošću, poslodavci i nevladine organizacije će takodje prisustvovati ovoj manifestaciji.

Samit će imati tri ključna cilja:

  • svečanu najavu Godine
  • identifikaciju specifičnih mera za izjednačavanjem mogućnosti kao realnosti u Evropi
  • razmena primera dobre prakse, radi povećanja benefita po osnovu različitosti i pojedinaca i društava u Evropi.

Samit o jednakosti će otvoriti Ursula von der Leyen, nemački državni Ministar za porodicu, stare, žene i mlade i Vladimír Špidla, evropski Komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake mogućnosti. Radionice samita će se koncentrisati na četiri ključne teme koje promoviše Evropska godina:

  • prava – obezbedjivanje da ljudi u Evropi upoznaju svoja osnovna prava o jednakosti i oslobodjenju od diskriminacije, kao i promenama negativnih stavova
  • predstavljanje – povećanje učešća u svim segmentima društva
  • priznavanje – priznavanje različitosti
  • poštovanje – uklanjanje stereotipa, predrasuda i nasilja koje ih često okružuje

Zanimljivi skupovi

ESCR CIRCUA radionice o Univerzalnom pristupu – dizajn standarda I zakonodavstva o pristupačnosti

Datum: 1. februar 2007
Mesto: Kembridž univerzitet (Velika Britanija)
Opšte informacije: govornici profesor John Clarkson, profesor Richard Harper i Dr Ray Adams. 

Ergonomics and Design for All

Datum: 14. februar 2007
Mesto: Milan (Italija)
Opšte informacije: radionica će se održati na Fakultetu za dizajn Politehničke akademije u Milanu. Organizovana je uz pomoć Lombardijskog odeljenja Ergonomskog društva, Fakulteta za dizajn, Italijanskog nacionalnog istraživačkog saveta i  EDeAN-a (European Design for All eAccessibility Network), Evropske mreže za dizajn i pristupačnost. 

Hendikepirane osobe na margini društva orijentisanog ka dostignućima

Datum: 22 – 23. mart 2007
Mesto: Beč (Austrija)
Opšte informacije: medjunarodni kongres ‘ Hendikepirane osobe na margini društva orijentisanog ka dostignućima’ organizuje Austrijska asocijacija LOK – Leben ohne Krankenhaus (Život van bolnice).

e-Pristup2007

Datum: 2. maj 2007
Mesto: London (Velika Britanija)
Opšte informacije: Vodeća manifestacija u Velikoj Britaniji o pristupu tehnologijama za osobe sa svim vrstama invaliditeta čiji je domaćih E-Access bilten.

ICT & Asistivna tehnologija za samostalnost

Datum: 8-9. maj 2007
Mesto: Milton Hill, Steventon Oxfordshire (Velika Britanija)
Opšte informacije: dvodnevna konferencija prikazuje novosti u ICT tehnologijama i govoriće kako asistivna tehnologija pomaže osobama sa teškoćama u učenju i osobama koje o njima brinu. Na konferenciji će se prikazati rezultati projekta TATE (Through Assistive Technology to Employment) – Zapošljavanje uz pomoć asistivne tehnologije.

@utonomia 2007

Datum: 18 – 20. maj 2007
Mesto: Atina (Grčka)
Opšte informacije: @utonomia predstavlja vodeća tehnološka, umetnička, društvena, estetska i kulturna dostignuća osoba sa invaliditetom i osoba koje rade na poboljšanju specijalnog obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih servisa.   

Istraživanje otkriva socijalne stavove prema invalidnosti

Nacionalni Centar za društvena istraživanja je najveća nezavisna društvena institucija za istraživanje u Velikoj Britaniji. U njemu se obavljaju analize i istraživačke studije na polju društvenog i javnog života – uključujući velika istraživanja javnog mnejna. U svom 23. izveštaju “Britanski društveni stavovi” objavljenom 24. januara 2007. otkrivamo široko rasprostranjene predrasude prema osobama sa invaliditetom. Evo nekih činjenica I pokazatelja:

• 75% ispitanika misli da u Britaniji danas postoje predrasude prema osobama sa invaliditetom – ali samo 25% misli da postoje mnoge predrasude.

• Više od polovine ispitanika (52%)  ne misli da je shizofrenija invalidnost. Samo 44% misli da su osoba koja boluje od kancera ili starija osoba kojoj je potreban slušni aparat osoba sa invaliditetom, a samo četvrtina misli da je osoba koja ima težak deformitet lica osoba sa invaliditetom. Skoro trećina ispitanih smatra da neko ko makar i privremeno koristi štake (prelom noge npr.) osoba sa invaliditetom. i tako dok pravna definicija invalidnosti, koja se nalazi u Aktu o diskriminaciji osoba sa invaliditetom (DDA – Disability Discrimination Act)glasi “svaka osoba koja ima fizičko ili mentalno oštećenje ili dugotrajno zdravstveno stanje, koje uzrokuje značajne i dugotrajne posledice na njenu mogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti” – javnost izgleda ima mnogo uža shvatanja, zasnovana i fokusirana samo na fizičkim oštećenjima.• Postoji mnogo nelagodnosti u istraživanju odredjenih kontakata sa osobama sa nekim vrstama oštećenja. Samo 29% kaže da ne bi imali ništa protiv da se u njihov komšiluk doseli osoba sa shizofrenijom, ali samo 19% izjavljuje da ne bi imali ništa protiv da osoba sa shizofrenijom stupi u brak sa nekim od njihovih bliskih rodjaka.• Ali nisu u pitanju samo mentalna oštećenja: samo 21% kaže da ne bi imali ništa protiv da neko od njihovih bliskih rodjaka stupi u brak sa osobom koja ima MS ili težak oblik artritisa, a samo  polovina ne bi imala problem s tim da neko od njihovih rodjaka ide u crkvu, pozoriste ili supermarket sa slepom osobom.• Ima i nekih dobrih nalaza u ovom istraživanju. Na primer, poznavanje osobe sa može da utiče na smanjenje predrasuda. Osobe sa neposrednim iskustvom u oblasti invalidnosti imaju mnogo manje negativnih stavova prema osobama sa invaliditetom a i nastoje da takve stavove šire. Tako na pitanje o mogućem komšiji sa shizofrenijom,  82% osoba koji ne poznaju nikog sa invaliditetom ne bi se osećalo prijatno, nasuprot 71% onih koji poznaju nekog ko je osoba sa invaliditetom. Medjutim 62% osoba sa invaliditetom ne bi se osećali prijatno u toj situaciji – interesantna statistika.

Šta mislite o ovim nalazima? Da li se oni poklapaju sa vašim životnim iskustvom i stavovima? Da li su ove činjenice iznenadjujuće? Da li ste iznenadjeni ovim stavovima ili vam se čini da oni odražavaju nešto što već znate?

OUCH! MAGAZIN

Četvrtak, 25. januar 2007.

Proglašeni pobednici konkursa u okviru SPAS projekta

Ovog se januara završava jedna od faza projekta SPAS. Kao što smo ga s radošću počeli, želeli smo da ga u dobrom raspoloženju i završimo uz prisustvo svih onih koji su u projektu direktno učestvovali ili na bilo koji način davali podršku svih ovih godina. Završavajuci projekat želeli smo da nagradimo korisnike koji su tokom projekta zaista živeli samostalan život po svim postulatima njegove filozofije, personalne asistente koji su radili u skladu sa potrebama svojih poslodavaca/korisnika i najbolje organizovanu i vodjenu kampanju za nastavak SPAS projekta u nekom novom vidu, za ove stare i neke nove korisnike i njihove asistente. O “ideji čije je vreme došlo“ pričaju i oni koji su verovali u nju i koji i dalje veruju. O njoj pričaju i oni kojima je ta ideja bila sumnjiva – što samo znači da je preispituju jer nisu potpuno sigurni da je utopija. U petak, 19. januara su proglašeni pobednici i to izgleda ovako: Najbolje organizovana i vodjena kampanja je bila u Somboru. Najbolji personalni asistenti su: Suzana Djordjević iz Leskovca (3), Andjelka Janićijević iz Beograda (2) i Dragoljub Stojanović iz Leskovca (1. mesto).  Korisnici koji su ostvarili najveću promenu za vreme trajanja projekta su: Gordana Stojanović iz Leskovca (3), Julijana Čatalinac iz Sombora (2) i Slobodan Milojković iz Jagodine (1. mesto).

Stanovi koji prate promene životnih potreba

Nicole Hytinen
RAMP
Ukoliko ste u procesu traženja novog stanam verovatno tražite dom u kome vidite sebe za dugi, dugi niz godina. Dom je posebno mesto gde raste porodica, nastaju uspomene i gde se osećate prijatno iako vremenom rastete i starite.Jedan od deset najvećih trendova u gradnji i preoblikovanju od 2005. na ovamo je planiranje za “stare dane” uključujući odgovarajuće detalje u dizajn vašeg doma. Ti detalji podrazumevaju ulaz bez stepenika, široke dovratke i  prolaze, kupatilo u prizemlju sa ojačanim zidovima (razmislite u ugradjivanju rukohvata u kupatilo) i lako dostupne prekidače, termostate i ventile. Ovi detalji, ali ne i sitnice, će vam uštedeti nekoliko hiljada dolara ukoliko ih ugradjujete prilikom izgradnje stana, a ne nakon njegovog završetka.

Naše se navike menjaju kako starimo. Ali i ranije možete biti u situaciji da vam na neko vreme budu potrebna kolica ili štake, a onda će vam se stepenice na ulazu činiti ogromnom preprekom. Neki od starih će radije napustiti svoje domove i otići da žive u staračke domove, ali će neki ipak uložiti novac i izgraditi rampu koja će im omogućiti ulazak u stan.

Stanovi dizajnirani sa pomenutim jednostavnim i ne mnogo skupim detaljima se zovu Domovi za ceo život. Ovako dizajnirani stanovi će omogućiti ljudima da u svojim domovima stare, osećaju se sigurno, samostalno i ugodno, bez obzira da (ne)invalidnost ili godine. Ovakvi stanovi nisu korisni samo za stare i osobe sa invaliditetom. Roditelji sa malom decom, posebno bebama u kolicima, kao i osobe u trenutnom stanju korišćenja kolica ili ortopedskih pomagala (prelom noge npr.) imaju korist od ovakvih stanova. Prenos sledovanja namirnica ili selidba nameštaja u ovakvim stanovima bivaju mnogo lakši. Zato ako pravite planove da gradite kuću ili kupujete stan, nemojte da zanemarite činjenicu da birate dom koji treba da služi i vama i vašim rodjacima i prijateljima doživotno!http://www.rampcil.org/ 

Dizajn za sve

7. januar 2007.

Napisala Lisa Chamberlain

St. Louis, Missouri – SHARON M. BROWN je plakala od radosti prvi put kad je obavila tuširanje u svom novom stanu bez ičije pomoći. Ona nije mogla ništa više nego da drži sundjer za tuširanje, otkako je imala udes kojeg je uzrokovao pijani taksista pre šest godina. To se dodatno iskomplikovalo sa multiplom sklerozom koja joj je dijagnostikovana nekoliko godina pre nesreće. Za nekoga koje je jednom prepešačio 100 milja putem kroz Apalači planine, nikad nije ni pomislila da tuširanje može da bude takvo postignuće.
Zgrada stanova koji imaju pristupačna kupatila za osobe koje koriste kolica, uključujući tuševe je takodje postignuće za sebe. Zgrada u Severnoj ulici br. 6 je otvorena u martu 2005.  i prva je u nizu zgrada za stanovanje u zemlji u kojoj su sve stambene jedinice gradjene po principima Univerzalnog dizajna.

Dok je u gradjevinskim kodeksima obezbedjen minimum standarda posvećenih pristupačnosti, univerzalni dizajn je relativno novi concept koji prevazilazi te kodekse i zalaže se za gradju okruženja koje mogu da koriste svi ljudi bez potreba za adaptacijom. To uključujue i kuhinjske elemente sa prilagodjenom visinom, mašine za pranje i sušenje sa frontalnim vratima, ulaze bez pragova, tuš kabine u kupatilima.

No najvažnije je, prema zastupnicima univerzalnog dizajna, da i zgrada i stanovi izgledaju tako kao da uopšte nisu pravljeni za osote sa invaliditetom. Namera univerzalnog dizajna je da stvara proizvode i okruženje koje mogu da koriste svi ljudi bez obzira da li imaju ili ne neki invaliditet.
Prema Centru za univerzalni dizajn u državi Severna Karolina univerzalni dizajn je izuzetno dostupan, ali je primenjen u svega nekoliko slučajeva gradnje.
Shiraz “univerzalni dizajn” je 1989. osmislio arhitekta Ron Mace, koji je razvio set od sedam principa, kao što sun pr. “mali fizički napor” i “jednostavno i intuitivno korišćenje”. Gospodin Mace je, pre svoje smrti 1998,  osnovao centar u gradiću Raleigh, radi daljeg razvoja I integrisanja principa u svakodnevni život.

Colleen Starkloff  i njen muž Max, koji je ostao nepokretan nakon ronilačke nezgode u mladosti, želeli su da izgrade nacionalni model univerzalnog dizajna. Preko neprofitne organizacije Paraquad, koju su osnovali 1970. tragali su za ljudima koji bi se bavili univerzalnim dizajnom i primenjivali ga. Tokom  2003. Richard D. Baron, predsednik  McCormack Baron Salazar, poznate nacionalne gradjevinske firme, ih je kontaktirao radi moguće saradnje i projekata.

„Nazvao me i rekao: Mislim da imam dobru lokaciju. Koliko stambenih jedinica želite da bude po univerzalnom dizajnu?’ Regla sam: Želim da sve budu po univerzalnom dizajnu. U tome je poenta: universalno.’ Kao da je malo oklevao a onda je rekao OK, potrudićemo se da bude tako.’ „

Gospodin Baron je angažovao Andrew Trivers, arhitektu osnivača Trivers Associates, da kreira okruženje jednako podesno i za osobe sa invaliditetom i za one koje to nisu.
U zgradi u blizini St. Louisa, nazvanoj Central West End, se 95 posto stanova rentira, a 20 stanova pripada osobama sa invaliditetom, što je po gospodji Starkloff dobro jer je cela poenta u integraciji.

Za Jacqueline Benoit, integracija znači više od života u susedstvu sa neinvalidnom populacijom – to je mogućnost da ponovo živi sa svojim sinom Johnathanom i brine o njemu. Gospodja Benoit je pre četiri godine imala automobilsku nesreću i nakom šest meseci provedenih na intenzivnoj nezi mogla je da diše bez aparata. Nakon nesreće je ostala delimično pokretna i tri godine je provela u rehabilitacionom centru dok je njen sin živeo sa rodjacima.


Sada ona i sin, koji je napunio sedam godina žive u stanu koji ima dve spavaće sobe i dva kupatila, sa kvakama na vratima umesto kružnih brava, sa mašinom za pranje sudova i rernom koje su postavljene u zidu i podignute na visinu od 18 inča od poda (što je odgovarajuća visina i za ljude koji stoje i za one koji sede) i šporetom sa kontrolnim delovima napred umesto onih koji su obično postavljeni pozadi.

Ovakve sitnice olakšavaju život ali i Johnathan je pronašao nešto za sebe. „Obožava sobu sa tegovina,“ kaže gospodja Benoit. „Idemo tamo zajedno kad treba da radim vežbe za ruku. Srećna sam što sam živa i što mogu da brinem o svom sinu.“

Pre dizajniranja Severne ulice br.6, gospodin Trivers nije nikada koristio univerzalni dizajn, ali sada je drugačije. „Ovo je budućnost,“ tvrdi on. „Ljudi duže žive zahvaljujući napretku zdravstvene tehnologije, ne umiru od automobilskih nesreća i invaliditeta kao što su nekada. Pitanje je samo kako da sve izgleda da je pravljeno da zadovolji sve ljude a ne samo one koji imaju odredjene potrebe?“

Richard C. Duncan, menadžer projekta u Centru za univerzalni dizajn kaže: „Mnogi ljudi misle da je univerzalni dizajn sinonim za pristupačni dizajn. On ima dodatnu dimenziju koja ga razlikuje a to je: komponenta socijalne jednakosti. To je nevidljiva strana proizvoda. „Tako, na primer, rampu je teško integrisati u dizajn zgrade. Mi se zalažemo za ulaze bez stepenika, kojeg svi mogu da koriste bilo da imaju problem u kretanju ili nose gomilu teških paketa.“

Gospodin Duncan je obišao zgradu br. 6 u Severnoj ulici zajedno sa invalidskim zastupnicima i svi su utvrdili da je ova zgrada model „što je napredak jer mi ne želimo samo jedan ogledni projekat nego punu integraciju,“ rekao je Duncan.

Većina zgrada “pristupačnih za osobe sa invaliditetom“ ima dva različita dizajna za stambene jedinice: „normalne“ jedinice i pristupačne jedinice za osobe sa invaliditetom.  „Poenta univerzalnog dizajna je integracija principa dizajna u sve aspekte gradnje tako da to ne bude očigledno ni za osobe sa invaliditetom ni za osobe bez invaliditetom.“

Na primer, u Severnoj ulici br. 6, ono što izgleda kao dekoracija enterijera je u stvari kontrast boja koji omogućava osobama sa oštećenjem vida bolje snalaženje u prostoru. Tepisi u hodnicima ispred vrata stanova su tamniji da bi upućivali na mesto vrata. Pored svakih vrata je mala polica, koja izgleda kao dekorativan detalj ali je takodje zgodno mesto za odlaganje pošte ili manjih paketa dok se otvaraju vrata. To je takodje zgodno za roditelje sa bebom u kolicima ili osote sa delimičnom pokretljivošću.

Jacquelyn Kish je osoba sa problemima u kretanju, usled moždane aneurizme i moždanog udara koje je imala pre godinu i po dana. Ona se preselila u zgradu u Severnoj ulici br.6 kako bi mogla da nastavi da se brine o napuštenim ili povredjenim životinjama, čega je morala da se odrekne dok je bila u bolnici i izgubila svoju kuću.

„Rečeno mi je da ne smem da napuštam bolnicu dok ne budem mogla opet da hodam“ govori gospodja Kish mazeći jednu od spašenih mačaka. „Morala sam da živim sama za sebe i sad to mogu ponovo ovde.“

Kao i za gospodju Brown, živeti samostalno je važnije neko pešačiti Apalačima. „Biti u stanju da se starate o sebi ne cenite sve dok vam ne kažu da to više ne možete.“

Izvor: New York Times
http://www.nytimes.com/2007/01/07/realestate/07nati.html

STRATEGIJA

Vlada Srbije je 28. decembra 2006. usvojila Strategiju za unapredjenje polozaja osoba sa invaliditetom. Izuzetno važna vest na kraju jedne i početku nove godine.

Srećna Nova 2007!

PROJEKAT OBUKE ČLANSTVA POLITIČKIH STRANAKA U NOVOM SADU O OSNOVAMA INVALIDNOSTI!

Centar “Živeti uspravno” – Novi Sad, u saradnji sa Novosadskim udruženjem studenata sa invaliditetom realizovao je obuku predstavnika/ica političkih stranaka u Novom Sadu o osnovama invalidnosti. Cilj projekta je bio uspostavljanje trajne saradnje sa strankama na lokalnom nivou na planu razmene informacija u oblasti invalidnosti i uticaj na stvaranje uslova u okviru političkih partija za rad na zastupanju interesa građana i građanki sa invaliditetom. Podržan je kroz Share-SEE projekat uz finansijsku podršku Handicap Internationala, Odeljenja za medjunarodni razvoj Velike Britanije – DFID-a i Evropske Komisije preko Evropske inicijative za demokratiju i ljudska prava i od strane Misije OEBS-a u Republici Srbiji.   U petak 15. decembra završen je poslednji ciklus predavanja. U edukaciji su učestvovali predstavnici/e Demokratske stranke, Demokratske Vojvodine, Liberalno demokratska partija, Liga socijal-demokrata Vojvodine, Pokreta „Snaga Srbije“, Socijal-demokratske partije, Srpskog pokreta obnove, Stranke G17+.i pripadnici/e MUP-a Republike Srbije.Svih 6 grupa čuli su predavanja na temu Modeli invalidnosti i jezik invalidnosti (predavači Milica Mima Ružičić-Novković i Ivan Novković, Centar Živeti Uspravno – Novi Sad) i Standardi i pravna regulativa (predavač mr Damjan Tatić, Centar za samostalni život invalida Srbije), Pristupačnost i dizajn  za sve (predavač ing. Miodrag Počuč, Centar Živeti Uspravno – Novi Sad). Za predstavnike političkih partija organzovano je predavanje na temu Službe podrške osobama sa invaliditetom (predavač Gordana Rajkov, Centar za samostalni život invalida Srbije) , a za predstavnike/ice MUP-a na temu Nasilje nad osobama sa invaliditetom (predavač Lepojka Čarević – Mitanovski, Grupa IZ KRUGA)Predstoji sumiranje rezultata koji će biti objavljeni u priručniku za učesnike obuke do kraja januara 2007. 

KONKURS ZA NAJBOLJE

SPAS projekat se bliži svom završetku u formi kako je do sada bio poznat.Nadamo se da će kampanja koju još uvek vodimo uticati na to da se servis nastavi u nekom drugom obliku na zadovoljstvo svim dosadašnjih a i novih korisnika i njihovih asistenata.  I u vreme nastanka projekta Centar za samostalni život invalida Srbije je razmišljao kako da i na kraju napravi jedno lepo i prijatno iznenadjenje za svoje clanove, saradnike, korisnike i njihove asistente. To su nagrade za:

1. najbolje organizovanu lokalnu kampanju u okviru SPAS kampanje
2. korisnika/cu koji/a je u toku trajanja projekta napravio/la najvecu promenu u svom zivotu, zahvaljujuci podrsci SPAS-a, odnosno PA
3. najboljeg personalnog asistenta/kinju.

Posao ocenjivanja ce odraditi ziri sastavljen od osoba koje nisu direktno bile uključene u projekat i nadamo se da ćemo zajednički na jedan lep i afirmativan način završiti ovu fazu našeg SPAS projekta. Na ovom mestu ćemo objaviti i rezultate nakon 20. decembra.

Tribina o Konvenciji UN u Novom Sadu

Centar za samostalni život invalida Srbije, u saradnji sa Novosadskim udruženjem studenata sa invaliditetom i Centrom „Živeti uspravno“ Novi Sad organizuje u četvrtak, 14. decembra sa početkom u 12 h  tribinu pod nazivom „Međunarodna konvencija o pravima osoba sa invaliditetom: Prva konvencija o pravima čoveka u novom milenijumu“ u Svečanoj Sali Fakulteta Tehničkih Nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Tribina se održava u sklopu projekta promovisanja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, koji Centar realizuje uz podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Tribinu će moderirati  mr Bojan Tubić asistent na Pravnom fakultetu – iz Međunarodnog javnog prava a na tribini će govoriti profesor mr Damjan Tatić, ekspert Republike Srbije u Ad hok komitetu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za izradu nacrta Međunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Milesa Milinković, predsednica Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom. Tribinu otvara, u ime domaćina, student prodekan Vladimir Todorović.

Usvojena Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom

Prve vesti o usvajanju Medjunarodne konvencije o pravima osoba sa invaliditetom dobili smo od DPI azijsko/pacifičkog regiona na Tajlandu.Usvajanje 13.12. 2006. je praćeno na UN Webcastu i po odluci o usvajanju je proslavljeno uz pravu rodjendansku tortu sa svećicama. ČESTITAMO SVIMA OVAJ VELIKI DAN ZA OSOBE SA INVALIDITETOM.