Pravila o radu biračkog odbora za koordinisano sprovođenje izbora za narodne poslanike narodne Skupštine i izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave raspisanih za 24. april 2014. godine.

Preuzmite pdf.

Često su osobe sa invaliditetom nezadovoljne odnosom poslodavaca, odnosno kritikuju Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI, a zaboravljaju da je obrazovna struktura poražavajuća i da je to oblast na kojoj treba više raditi.

Kao ilustraciju navodimo podatak nedavno objavljen u novinama o situaciji na NSZ u Jagodini – u evidenciji NSZ su prošle godine bile 463 osobe sa invaliditetom, od kojih čak 161 ima nedovršenu osnovnu školu!!!.

Postoje i podaci za neke druge teritorije – prema podacima NSZ na teritoriji Južnobačkog okruga, prošle godine, posao je našla 451 osoba sa invaliditetom, od prijavljenih 1.761, a najviše onih koji imaju treći stepen stručne spreme, a zatim prvi i četvrti. Među nezaposlenima je najviše onih koji nemaju zanimanje.

U okviru projekta Jacanje politickog ucesca osoba sa invaliditetom u Srbiji, u Skupstini Srbije u Beogradu je 3. februara 2016, formirana Parlamentarna radna grupa za pitanja invalidnosti.

Radnu grupu trenutno cini 15 narodnih poslanica/ka iz razlicitih politickih stranaka, a koji su izrazili zelju da ovakva grupa postoji i pocne konkretno da se bavi pitanjima iz oblasti invalidnosti.

Fotografije sa ovog dogadjaja mogu se videti na https://www.cilsrbija.org/galerija/thumbnails.php?album=73

U Velikoj Plani je odrzana obuka za personalne asistente, po akreditovanom programu obuke. Obuka je odrzana od 29-31. januara na poziv organizacije Volja za zivotom a trenerski tim Ivana Gvozdenovic i Dimitrije Gligorijevic su radili sa 14 potencijalnih personalnih asistenata. Fotografije sa treninga dostupne na https://www.cilsrbija.org/galerija/thumbnails.php?album=72

Projekat Jacanje politickih kapaciteta osoba sa invaliditetom, koji finansira USAID a sprovode ga Centar za samostalni zivot OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI i organizacijom COD, je juce predstavljen predstavnicima vlasti u Boru i Negotinu, kao i organizacijama OSI iz Bora i Negotina.

Ocekuje se obostrano dobra saradnja a dogadjaj je i medijski zabelezen https://youtu.be/P1E6MVyyIm8

U Smederevu je 30. novembra 2015, odrzan poslednji u nizu okruglih stolova na temu uskladjenosti domaceg zakonodavstva sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. Na ovom Okruglom stolu se govorilo o socijalnoj zastiti a prezenter je bio Vladan Jovanovic.

Prisustvovalo je preko 40 ucesnika, predstavnika organizacija OSI iz Smedereva, Nisa, Bora, Kragujevca, kao i predstavnici gradske vlasti Smedereva.

U toku je odrzavanje serije okruglih stolova na razlicite teme od znacaja za kvalitet zivota osoba sa invaliditetom.

U Somboru je odrzan okrugli sto na teme Obrazovanje i Pristupacnost za osobe sa invaliditetom, 3. novembra 2015. Izvestaj o uskladjenosti zakonodavstva Srbije sa Konvencijom UN u ove dve oblasti predstavila je Milica Mima Ruzicic Novkovic. Prisustvovalo je dosta predstavnika organizacija OSI i predstavnika donocilaca odluka somborskih institucija.

U Kragujevcu je odrzan okrugli sto na teme Zaposljavanje i Zdravstvena zastita za osobe sa invaliditetom, 10. novembra 2015. Izvestaj o uskladjenosti zakonodavstva Srbije sa Konvencijom UN u ove dve oblasti predstavila je Lepojka Carevic Mitanovski. Ucestvovali su predstavnici organizacija OSI i predstavnici razlicitih institucija Kragujevca.

Opsti nalaz je da je zakonodavstvo u dobroj meri uskladjeno sa Konvencijom ali ono sto fali jesu mere pracenja primene i kaznena politika.

14. septembar 2015, Filip Marfi 

Inkluzivnim obrazovanjem se ukida praksa segregacije učenika sa intelektualnim i/ili fizičkim invaliditetom u odnosu na studente bez invaliditeta.  Iako ova inkluzivna praksa postavlja neke dodatne zahteve učenicima i logističkoj podršci, postoje i brojne prednosti za sve učenike, sa i bez invaliditeta.

Nastavnici u inkluzivnim učionicama moraju da uključe različite nastavne metode kako bi svi učenici ravnopravno učestvovali u predavanjima. To je korist za sve, čak i za učenike u tradicionalnim učionicama jer svi uče u okruženju koje zahteva odgovaranje svih učenika.

Možda najvažnije je da inkluzivne učionice podstiču otvoren i iskren dijalog o razlikama kao poštovanje onih sa različitim mogućnostima, kulturom ili potrebama.

Uprkos koristi, postoje i dalje mnoge prepreke za primenu inkluzivnog obrazovanja. UNESCO članak “Inkluzivno obrazovanje” ukazuje na njih:

Stavovi: društvene norme su često najveća prepreka inkluziji. Uvreženi stavovi teško umiru i mnogi od njih se i dalje opiru uključivanju učenika sa invaliditetom kao i učenicima iz drugih kulturnih miljea. Predrasude prema “drugačijem” vode diskriminaciji koja usporava obrazovni proces.  Za izazove inkluzivnog obrazovanja se često krive učenici umesto da se vidi šta nije u redu sa obrazovnim sistemom.

Fizičke prepreke: U nekim mestima se očekuje da učenici sa fizičkim invaliditetom pohađaju škole koje su potpuno nepristupačne.  U ekonomski siromašnim školskim sistemima, posebno u ruralnim oblastima, škole su često oronule usled dugogodišnje besparice i nebrige, pa se stoga i ne očekuje da budu pristupačne. Neke od tih zgrada nisu sigurne ni za učenike bez invaliditeta.  Mnoge škole nemaju nikakve uslove za odgovarajući prijem učenika sa invaliditetom a lokalne vlasti nemaju fondove i teško pronalaze sredstva da bi rešili ovu situaciju. Prepreke u okruženju su i uska vrata, prolazi, stepenice…. Tako da neki učenici ne mogu ni da priđu a ni da uđu u školu i učionicu.

Nastavni plan: Rigidan nastavni plan ne omogućava eksperimente ili korišćenje različitih nastavnih metoda, što je ogromna prepreka inkluziji. Obrazovni planovi koji ne prepoznaju različite stilove učenja ometaju iskustvo školovanja za sve, ne samo za učenike sa invaliditetom.

Nastavnici: Nastavnici koji nisu obučeni ili koji nemaju želju da rade sa učenicima sa invaliditetom su kočnica uspešnoj inkluziji. Obuka je često daleko od realne efikasnosti  a instruktori, koji su već umorni od različitih obaveza, mogu da se opiru dodatnim zahtevima da unose različite pristupe u iste lekcije.

Jezik i komunikacija: Od mnogih učenika se očekuje da uče iako su predavanja na jeziku koji im nije prilagođen. To je često diskriminativno i takvi učenici i od njih se „ne očekuje” da postignu neki uspeh u školi.

Socio-ekonomski faktori: Područja koja su tradicionalno siromašna i sa velikom stopom nezaposlenosti imaju i zapuštene škole, učenike koji nisu u mogućnosti da priušte osnovne potrepštine i mnoge druge prepreke procesu učenja. Nasilje, loša zdravstvena zaštita i drugi socijalni faktori stvaraju prepreke i za učenike koji nemaju invaliditet, a u takvim uslovima ne može se ni razmišljati o inkluziji.

Finansiranje: Adekvatno finansiranje je neophodno za ikluziju ali je veoma retko. Školama često nedostaju odgovarajući uslovi, kvalifikovani i trenirani nastavnici kao i drugo osoblje, obrazovni materijal i generalna podrška. Nažalost nedostatak podrške obrazovnom sistemu je prisutan već godinama unazad.

Organizacija obrazovnog sistema: Centralizovani obrazovni sistemi su retko usmereni na pozitivne promene i inicijative. Odluke se donose na najvišem nivou obrazovnih piramida a fokus im je često na pritužbama zaposlenih nego na kvalitetu učenja. Ti najviši nivoi odlučivanja nemaju nikakve ideje o realnosti u kojoj žive i uče nastavnici i učenici.

Politika kao prepreka: Mnogi kreatori politike ne razumeju ili ne veruju u inkluzivno obrazovanje a takvi lideri su zid prepreka politici inkluzivnog obrazovanja. To može dovesti do isključivanja čitavih grupa učenika iz obrazovnog sistema, a samim tim i do uživanja istih mogućnosti za obrazovanjem i zapošljavanjem, koje imaju učenici bez invaliditeta.

Prevazilaženje mnogih prepreka inkluzivnom obrazovanju zahteva dodatno finansiranje, ali što je još važnije zahteva promenu zastarelih shvatanja. Overcoming the many barriers to inclusive education will require additional funding, but even more importantly, it requires the change of old and outdated attitudes. Brojne studije pokazuju ono što mnogi nastavnici znaju iz iskustva: korist koju inkluzija obezbeđuje svim učenicima opravdava napore koji se u nju ulažu.

Procena je da se milijardu ljudi sa invaliditetom širom sveta svakodnevno suočava sa mnogim preprekama kako bi se ravnopravno uključili u sve društvene tokove.  Rezultat je – osoba sa invaliditetom nemaju jednak pristup zajednici kao ostali građani, što uključuje prevoz, zapošljavanje, obrazovanje, društveno i političko učešće. Pravo na učešće u društvenom životu je suštinsko za stvaranje stabilnih demokratija, aktivnog građanstva i smanjenje nejednakosti u društvu.

Osobe sa invaliditetom treba da imaju mogućnost ispunjavanja svoje društvene uloge i učešća u društvo pod jednakim uslovima sa drugima. Važno je težište staviti na mogućnosti a ne nemogućnosti svake osobe sa invaliditetom.

Često je društvena slika osoba sa invaliditetom pod uticajem stavova zasnovanih na diskriminaciji i stigmi, kao i arhaičnim idejama o invalidnosti, što je i najveća prepreka njihovom punom i jednakom učešću u društvu i ličnom razvoju na jednakim osnovama sa drugima. Važno je znati da je invalidnost deo ljudskog stanja i da se svako od nas u nekom periodu svog života može naći u nekom stanju invalidnosti.

Promovisanjem osnaživanja, stvaramo realne mogućnosti. Te mogućnosti utiču na jačanje sopstvenih kapacitete i znači podršku u uspostavljanju ličnih prioriteta. Osnaživanje uključuje investiranje u ljude – u poslove, zdravlje, hranu, obrazovanje i socijalni zaštitu. Kada su ljudi osnaženi, bolje su pripremljeni za korišćenje mogućnosti, postaju zastupnici promena i lakše prihvataju svoje građanske dužnosti.

Podteme za obeležavanje Međunarodnog dana OSI 2015:

• Gradovi inkluzivniji i pristupačniji za sve
• Unapređenje statističkih i drugih podataka o osobama sa invaliditetom
• Uključivanje osoba sa nevidljivim invaliditetom u društvo i razvoj

Gradovi inkluzivniji i pristupačniji za sve

Procenjuje se da će do 2050, 66% svetske populacije živeti u gradovima. UN Treća globalna konferencija o stanovanju i održivom razvoju – HABITAT III – održaće se 2016 kako bi se analizirao napredak, iskustvo i naučene lekcije kao i kreirala “Nova urbana agenda”. Ova Konferencija će obezbediti važnu platformu za svetske graditelje, posebno one koji su u oblasti invalidnosti.
Nova urbana agenda moraće da osigura da budući gradovi i osnovne gradske infrastrukture i servisi budu pristupačni i inkluzivni, da zadovoljavaju sve ljudske potrebe. Ovaj Međunarodni dan OSI će se iskoristiti da se razgovara i prezentuju neke najbolje prakse inkluzivnog urbanizma.

The Mighty Staff

Objavljeno 4. avtusta 2015

·          

Opisati invalidnost nekome ko to ne razume može da bude komplikovano, posebno ako se radi o stanju koje nije vidljivo. Preterano naučni opisi su obično nerazumljivi a nije dobro ni potpuno ignorisanje kada vas neko pita o vašoj ili invalidnosti člana vaše porodice, prijatelja i sl. Pa koji je onda dobar način da opišete invalidnost nekome ko nije dovoljno upoznat sa njom?

The Mighy se obratio svojim čitaocima preko društvenih mreža i dobio informativne, kreativne i zaista dobre odgovore.

Pročitajte ih:

1. “Moja ćerka ima dispraksiju (što označava nespretnost vršenja motornih radnji u odnosu na decu istog uzrasta). Ja bih to objasnila kao super kompjuteri sa dial-up modemom.” — Stephanie Bruttig Brander

2. “Ja svoju cerebralnu paralizu objašnjavam ovako: ‘Kad izađete napolje na sneg da se igrate I vratite se u kuću posle nekog vremena, jedva se pomerate jer ste ukočeni od hladnoće. Ja se tako osećam 24 sata.’” — Desiree Ferguson

3. “Moj sin ima ADHD (smanjena pažnja i hiperaktivnost). Ja kažem ljudima da zamisle najneuredniju sobu, koju moraju da održavaju neurednom a budu produktivni 24 sata. Tako se moj sin oseća kada mu drugi kažu da ‘samo treba da bude organizovaniji.’” — Amy Jones 

4. “Moj sin ima autizam. Ljudima kažem da zamisle da su u stranoj zemlji. Tamošnji ljudi ne govore vaš jezik, vi ne govorite njihov jezik i ne možete da objasnite šta vam treba. Izgubljeni ste, gladni, žedni itd…koliko bi to za vas bilo frustrirajuće. Mislim da je to dobar način da ljudi razumeju autizam.” — Theresa Angrisano 

5. “Da bih objasnila majčinu šizofreniju, deci iz porodice govorim da se mnogo više stvari dešava u njenom mozgu nego kod ostalih ljudi. Ukoliko ne razumeju šta im ona kaže da urade, treba da se obrate nekom drugom odraslom. Na taj način deca ne ignorišu moju majku i ne odnose se prema njoj sa nepoštovanjem.” — Jean Dial-Teague

6. “Kažemo da naša ćerka ima cerebralnu paralizu. Onda kažemo osobi koja pita da proba da stegne svoje mišiće i zamisli da u takvom položaju provede 18 sati. Kada dobijemo uobičajen odgovor  ‘Oh, to je teško i boli,’ mi kažemo, ‘Tako se oseća naša ćerka.’” — Deirdre McDaniel 

7. “Svoju sklerodermu (vrsta teškog reumatskog obolenja) objašnjavam kao osećaj da vam neko sipa bure cementa u vene, preko kože i u organe. Odjednom sve postane toliko teško, osećate se potpuno blokirani i kao da se pretvarate se u živu statuu.” — Chanel White

8. “Ja otvoreno govorim o tome. Moj sin ima bezbrojne ožiljke od brojnih operacija. On ima šest godina I stalno razgovaramo o njegovom zdravlju, ožiljcima i invalidnosti krajnje iskreno. Draža su mi direktna pitanja od buljenja, pokazivanja prstom ili rasterivanja ljudi.” — Jenn Budd

9. “Kažem ljudima da zamisle kako su im usta zalepljena super lepkom i kako ne mogu da urade ništa o čemu razmišljaju. Zar to ne bi bilo frustrirajuće?” — Jimalea Jones (ima ćerku sa autizmom)

10. “Godinama smo supruga i ja, na pitanje šta je sa našim sinom, jednostavno odgovarali da ima cerebralnu paralizu i to je bilo to. Tek u poslednjih nekoliko godina mi zaista objašnjavamo Davidovo stanje kao holoprosencefaliju (nerazvijanje leve i desne hemisfere lobanje, što dovodi do oštećenja mozga i promena u izgledu lica). Velike reči obično plaše ljude, ali onima koji zaista hoće da čuju i razumeju kažemo da se mozak našeg sina razvija drugačije od mozga druge dece. Zapravo je dobro da ljudi pitaju kako bismo dobili šansu da im pravilno objasnimo Davidovo stanje.” — Bill Best 

11. “To je kao kada ne vidite i taman se naviknete na raspored prostorije i počnete da funkcionišete, a onda neko ispretura sav nameštaj…Takav je osećaj u glavi deteta sa ADHD sindromom.” — Jeannetta Harris 

12. “Znate kako vam određeni stresori u životu izazivaju nervozu i anksioznost? Takve situacije izazivaju kod mog sina osećaj da je svet pećina po kojoj mora da ide a da nema kontrolu nad svojim ponašanjem jer je iscrpljen.” — Kimberly Konig Marley

13. “Ne čujem na jedno uho a niko ne zna zašto. Moji prijatelji i porodica često zaboravljaju da ne mogu da čujem na drugo uho ako je neka bučna atmosfera. Moj opis toga? Kao da živite u vetrovitom tunelu a da vam F-18 preleću iznad glava 24 sata.” — Donna Allgood Kuchem

14. “Imam dva sina i nijedan nema dijagnozu. Obojica zaostaju u fizičkom i kognitivnom razvoju, ne govore ali razumeju mnogo više nego što ljudi pretpostavljaju. Obično drugoj deci objašnjavam da su oni kao i drugi ali njihova tela drugačije reaguju. Oni koriste  iPad za komunikacije, a to većina dece smatra baš zgodnim.” — Anna Siderakis-Karounos 

15. “Ja imam Turetov sindrom i kad treba da objasnim svoje tikove ljudima kojima je to nepoznanica, ja kažem da su tikovi kao kijanje.  Nekad možete da zaustavite kijanje ali vam se posle vrati jače, neočekivano, prosto kao osvetnički. Tako ljudi lakše razumeju moje stanje.” — Lauren Elaine Childress

16. “Moj mlađi brat me kao trogodišnjak pitao zašto i on nema štake kao ja. Rekla sam mu, ‘Zato što moje noge nisu tako jake kao tvoje, ali to je OK.’ Prihvatio je to jednostavno objašnjenje i to je to.” — Tonia Says 

17. “Moj sin ima apraksiju (gubitak sposobnosti da se izvedu namerne ili nenamerne radnje), što ja objašnjavam otprilike ovako: ‘To je kao kliker u odvodnoj cevi. Voda nekad može da prođe a nekad joj kliker napravi zagušenje.’ Njegova mogućnost govora je upravo takva.” — Sherry Mitchell 

18. “Ja imam depresiju i anksioznost. Kažem: Depresija i anksionznost igraju u jednom a ja u drugom timu. Njihov jedini cilj je da me obore. Nekad me čine paranoičnom, beskorisnom i kradu mi energiju i motivaciju. Naravno nekad su na odmoru. Nikad ne znam koliko će taj odmor trajati, ali onda radim razne stvari za sebe i dobro sam, dok se opet ne vrate.” — Sarah Cecilia Flanigan

19. “Nakon jednog epileptičnog napada u školi, otišla sam da sedmogodišnjacima objasnim šta se desilo. Rekla sam: ‘Moja ćerka ima nešto što vi nemate. Njen mozak se, kako njen brat kaže, ‘trese.’ To vama može da izgleda strašno ali je važno da ostanete mirni i potražite nekog starijeg ili njenog brata da joj pomogne.’ Tada smo započeli razgovor kako rođaci i prijatelji mogu da pomognu i zašto su oni veoma važni.” — Crystal Wright

20. “Ovako moja ćerka objašnjava autizam svoje sestre: ‘To je kao da mi svi imamo crveni kabl za napajanje a ona plavi. Ona je samo drugačije energetski povezana ali njeno funkcionisanje je sasvim u redu. ‘” — Julie Preston Bean 

21. “Višestruke smetnje svog sina objašnjavam kao da je on bio u tolikoj žurbi da vidi svet da je došao na njega malo ranije. Inače je sjajan i srećan i samo to je važno.” — Jessica Hirschenhofer 

22. “Živeti sa depresijom je kao gaziti vodu, nikad ne dotaći zemlju.” — Barbara Winthrop 

23. “Mi obično kažemo ‘Naša ćerka ima Retov sindrom. To je retko neurološko obolenje koje joj otežava pravilno korišćenje ruku i nogu. Nekad njene ruke rade ono što ona ne želi. Ona ne može da govori, ali čuje odlično i veoma je pametna!’” — Grace Fox 

24. “Moj sin ima Daun sindrom i ja sam njegovim školskim vršnjacima objasnila to koristeći sledeću analogiju. Razlika između dva medveda napravljena od Lego kocki je u tome što jedan medved ima jednu lego kocku sa viškom zupca [jedan hromozom viška] .’” — Ingrid Muschta 

25. “Moj odrasli sin ima depresiju, anksioznost, Turetov sindrom i pripada autističnom spektru. Dok je radio pokušala sam da njegovim šefovima ovako objasnim njegovu anksioznost: ‘Zamislite da se plašite paukova. Kada idete na posao treba da prođete kroz rupu na putu punu paukova. Kada radite mislite samo na to kako da ponovo prođete kroz tu rupu na putu kući. Kad ste kod kuće razmišljate o sutrašnjem odlasku na posao….’” — Wanda McCallin Oleson