Studijska poseta Parlamentu Velike Britanije 

U okviru projekta Jačanje političkog učešća OSI u Srbiji, kojeg sprovodi Centar za samostalni život OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI i uz finansijsku podršku USAIDa, organizovana je studijsku posetu Parlamentu VB. 

Cilj posete je bio razmena iskustva sa predstavnicima Parlamenta VB, Izbornom komisijom, organizacijom Disability Rights UK, organizacijama OSI iz Islingtona i Centrom za socijalnu podršku Čelzija, Kensingtona i Vestministera. 

Delegaciju Srbije su činili Dubravka Filipovski, poslanica Skupštine Srbije, Maja Pejčić, RIK, Tijana Milošević iz kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i članice projektnog tima Gordana Rajkov, Mimica Živadinović, Sanja Nikolin, Ivanka Jovanović i Sofija Mandić. 

U Parlamentu UK smo se sreli sa baronesom Šilom Holins iz Doma lordova, Lizom Kameron, poslanicom Donjeg doma, koje su zadužene za pitanja invalidnosti i Karen Lamli, poslanicom zaduženom posebno za parlamentarnu grupu za Srbiju. 

Naša delegacija je našla dosta zajedničkih tačaka sa domaćinima i što je još važnije saznali dosta o daljoj mogućnosti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u političkom procesu, pre svega punom učešću u izbornom procesu. 

Ameriski ambasador, gospodin Kajl Skat i Direktorka USAID Misije Aza El-Abd , posetili su danas Centar za samostalni zivot OSI Srbije, kako bi se upoznali sa napretkom projekta Jacanje politickog ucesca osoba sa invaliditetom u Srbiji, kojeg finansira USAID.

Fotografije na https://www.facebook.com/cil.srbija

U Novom Pazaru je 7 i 8. Aprila 2016 održana radionica na temu izrade Lokalnih akcionih planova u oblasti invalidnosti. Ova radionica je deo projekta Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji, kojeg sprovodi Centar za samostalni život OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI Srbije a uz finansijsku podršku USAID-a.

Radionici su prisustvovali predstavnici lokalnih vlasti, Centara za socijalni rad i organizacija osoba sa invaliditetom iz Prijepolja i Novog Pazara. Ove dve lokalne zajednice već imaju od ranije potpisane Memorandume o saradnji između lokalnih samouprava i organizacija OSI, te bi izrada Lokalnog akcionog plana u oblasti invalidnosti bilo svojevrsno zaokruženje dobre saradnje i mogućnost daljeg napretka rada organizacija OSI i njihovih članova.

Nacionalni Centar za invalidnost i novinarstvo je objavio ovu listu zajedno sa vodičem namenjenom novinarima i pripadnicima opšte populacije koji žele da nauče odgovarajuću i tačnu terminologiju, kada pišu ili se obraćaju osobama sa invaliditetom. 

Ono što se smatra prihvatljivim jezikom u vezi sa invalidnošću se menja dramatičnom brzinom pa se tako i standardi adaptiraju kako se razvijaju razumevanje i percepcija. Mnogi od dole navedenih termina su se nekad široko koristili i nisu se smatrali uvedljivim, ali danas uveliko upućuju na inferiornost i imaju druge negativne konotacije. Drugo su prevaziđeni medicinski ili kolokvijalni termini. 

Ovo su samo neki od termina koje treba izbegavati kada pišete ili govorite o osobama sa invaliditetom: 

Abnormalan: neodgovarajući izraz kada se opisuje pojedinac. Abnormalnost je izraz kojim opisujete nešto što se razlikuje od normalnog. Termin se može koristiti u medicinskom kontekstu, kao „abnormalno iskrivljenje kičme”. Kad se koristi da se opiše osoba to je vrlo uvredljivo. Fraza „abnormalno ponašanje” odnosi se na socio-kulturne standarde i otvorena je za različite interpretacije.

Boluje od: ukazuje da osoba sa invaliditetom pati ili ima umanjen kvalitet života. Nije svaka invalidnost posledica obolenja, nisu sve osoba sa invaliditetom žrtve ili bolesni. Preporučuje se korišćenje neutralnog jezika kojim će se jednostavno reći činjenica o prirodi invaliditeta. Na primer: “On ima mišićnu distrofiju” ili “osoba sa mišićnom distrofijom.”Takođe treba izbegavati “opise koji sadrže notu sažaljenja”

Sposoban: upućuje na osobu koja nema invaliditet. Kao takav ukazuje da su sve osobe sa invaliditetom „nesposobne” ili da nisu u stanju da koriste svoje telo. Neki od predstavnika invalidskog pokreta radije koriste termin „osobe bez invaliditeta”. Izraz „osoba bez invaliditeta” je neutralniji za upotrebu.

Prikovan za kolica: Opisuje osobu koja je na ovaj način zavisna od svoje opreme, koja u stvari služi da joj da više slobode (a ne prikuje).Osoba koje koriste kolica, štap ili skuter, smatraju ih delom svog ličnog prostora. Osoba koje koriste kolica imaju različite invalidnosti i različite mogućnosti.Prihvatljivo je reći “osoba koja koristi kolica” a izbegavati termine “prikovan” i “vezan” je kolica omogućavaju ljudima da se kreću a ne sputavaju ih.

Gluv i nem/gluvonem: izbegavajte ove termine jer su oni često netačni i mogu biti uvredljivi. Nem je nekad bio široko rasprostranjen izraz da bi se opisala osoba koja ne govori i ne može da se izrazi. Nekad je upućivao i na to da je neko ko ne može da govori i glup. Gluvonem je termin koji se odnosio na ljude koji niti čuju, niti mogu da govore. Osobe sa ovom vrstom invaliditetom mogu da se izraze pisanjem, znakovnim jezikom i na druge načine. Osim toga postoje osoba koje čuju iako ne mogu da govore.

Defektan: izbegavajte ovakve izraze jer oni upućuju na to je da je osoba “nekompletna”. Defekt se definiše kao mana, nedostatak, nesavršenost. Umesto izraza defektan treba koristiti izraze koji upućuju na prirodu invalidnosti ili povrede.

Dementan, senilan: izbegavajte da opisujete osobu kao senilnu ili dementnu. Koristite jezik „prvo osoba” pa upotrebljavajte izraz „osoba sa demencijom”.

Mentalno retardiran: uvek se trudite da identifikujete vrstu invalidnosti ili koristite izraze – mentalni, intelektualni i razvojni invaliditet.Termini mentalno retardiran, retard i mentalna retardacija su nekad bili uobičajeni i nisu smatrani uvredljivima. Predsednik SAD je 2010. potpisao  “Rozin zakon” kojim se termin mentalna retardacija zamenjuje izrazom intelektualni invaliditet u svim oblastima, uključujući i federalni zakon.

Kepec: izraz se koristio ranije da opiše neobično nisku osobu. Danas se smatra uvredljivim. Nizak rast je medicinsko ili genetsko stanje čiji je rezultat stas niži od 130 cm. Koristi se izraz mali ljudi ili osoba malog rasta.

Paraplegičar: izbegavajte obraćanje osobi na taj način. Recite osoba sa paraplegijom. Paraplegija je gubitak pokretljivosti u donjim ekstremitetima i posledica je povrede kičmenog stuba ili povrede mozga. Kad nekome kažete da je paraplegičar kao da ga definišete njegovim stanjem. Koristite  termin osoba sa paraplegijom.  Nekad osobe sa paraplegijom sebe žargonski zovu “para”. Ako i vi to hoćete, koristite navodnike.  

Šizofreničar: uvek koristite jezik “prvo osoba” a tako i termin “osoba sa shizofrenijom” umesto šizofreničar ili šizofrena osoba. Shizofrenija je ozbiljna mentalna bolest koja se karakteriše iskrivljenim tumačenjem realnosti i utiče na individualno mišljenje, osećanje i delovanje. Uobičajeni simptomi su vizuelne i slušne halucinacije, haotičan tok misli, neuzvraćanje komunikacije, nedostatak zadovoljstva u svakodnevnom životu i dr. To ne uključuje podeljenu ličnost. Koristite izraz “osoba sa shizofrenijom” samo ukoliko znate da postoji klinička dijagnoza.

Biljka: izbegavajte da nekog nazivate biljkom čak i ako je osoba u vegetativnom ili komatoznom stanju. I u ovakvim situacijama koristite izraze “prvo osoba” da ne biste dehumanizovali osobu.  

Pravila o radu biračkog odbora za koordinisano sprovođenje izbora za narodne poslanike narodne Skupštine i izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave raspisanih za 24. april 2014. godine.

Preuzmite pdf.

Često su osobe sa invaliditetom nezadovoljne odnosom poslodavaca, odnosno kritikuju Zakon o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji OSI, a zaboravljaju da je obrazovna struktura poražavajuća i da je to oblast na kojoj treba više raditi.

Kao ilustraciju navodimo podatak nedavno objavljen u novinama o situaciji na NSZ u Jagodini – u evidenciji NSZ su prošle godine bile 463 osobe sa invaliditetom, od kojih čak 161 ima nedovršenu osnovnu školu!!!.

Postoje i podaci za neke druge teritorije – prema podacima NSZ na teritoriji Južnobačkog okruga, prošle godine, posao je našla 451 osoba sa invaliditetom, od prijavljenih 1.761, a najviše onih koji imaju treći stepen stručne spreme, a zatim prvi i četvrti. Među nezaposlenima je najviše onih koji nemaju zanimanje.

U okviru projekta Jacanje politickog ucesca osoba sa invaliditetom u Srbiji, u Skupstini Srbije u Beogradu je 3. februara 2016, formirana Parlamentarna radna grupa za pitanja invalidnosti.

Radnu grupu trenutno cini 15 narodnih poslanica/ka iz razlicitih politickih stranaka, a koji su izrazili zelju da ovakva grupa postoji i pocne konkretno da se bavi pitanjima iz oblasti invalidnosti.

Fotografije sa ovog dogadjaja mogu se videti na https://www.cilsrbija.org/galerija/thumbnails.php?album=73

U Velikoj Plani je odrzana obuka za personalne asistente, po akreditovanom programu obuke. Obuka je odrzana od 29-31. januara na poziv organizacije Volja za zivotom a trenerski tim Ivana Gvozdenovic i Dimitrije Gligorijevic su radili sa 14 potencijalnih personalnih asistenata. Fotografije sa treninga dostupne na https://www.cilsrbija.org/galerija/thumbnails.php?album=72

Projekat Jacanje politickih kapaciteta osoba sa invaliditetom, koji finansira USAID a sprovode ga Centar za samostalni zivot OSI Srbije u partnerstvu sa Nacionalnom organizacijom OSI i organizacijom COD, je juce predstavljen predstavnicima vlasti u Boru i Negotinu, kao i organizacijama OSI iz Bora i Negotina.

Ocekuje se obostrano dobra saradnja a dogadjaj je i medijski zabelezen https://youtu.be/P1E6MVyyIm8

U Smederevu je 30. novembra 2015, odrzan poslednji u nizu okruglih stolova na temu uskladjenosti domaceg zakonodavstva sa Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom. Na ovom Okruglom stolu se govorilo o socijalnoj zastiti a prezenter je bio Vladan Jovanovic.

Prisustvovalo je preko 40 ucesnika, predstavnika organizacija OSI iz Smedereva, Nisa, Bora, Kragujevca, kao i predstavnici gradske vlasti Smedereva.

U toku je odrzavanje serije okruglih stolova na razlicite teme od znacaja za kvalitet zivota osoba sa invaliditetom.

U Somboru je odrzan okrugli sto na teme Obrazovanje i Pristupacnost za osobe sa invaliditetom, 3. novembra 2015. Izvestaj o uskladjenosti zakonodavstva Srbije sa Konvencijom UN u ove dve oblasti predstavila je Milica Mima Ruzicic Novkovic. Prisustvovalo je dosta predstavnika organizacija OSI i predstavnika donocilaca odluka somborskih institucija.

U Kragujevcu je odrzan okrugli sto na teme Zaposljavanje i Zdravstvena zastita za osobe sa invaliditetom, 10. novembra 2015. Izvestaj o uskladjenosti zakonodavstva Srbije sa Konvencijom UN u ove dve oblasti predstavila je Lepojka Carevic Mitanovski. Ucestvovali su predstavnici organizacija OSI i predstavnici razlicitih institucija Kragujevca.

Opsti nalaz je da je zakonodavstvo u dobroj meri uskladjeno sa Konvencijom ali ono sto fali jesu mere pracenja primene i kaznena politika.

14. septembar 2015, Filip Marfi 

Inkluzivnim obrazovanjem se ukida praksa segregacije učenika sa intelektualnim i/ili fizičkim invaliditetom u odnosu na studente bez invaliditeta.  Iako ova inkluzivna praksa postavlja neke dodatne zahteve učenicima i logističkoj podršci, postoje i brojne prednosti za sve učenike, sa i bez invaliditeta.

Nastavnici u inkluzivnim učionicama moraju da uključe različite nastavne metode kako bi svi učenici ravnopravno učestvovali u predavanjima. To je korist za sve, čak i za učenike u tradicionalnim učionicama jer svi uče u okruženju koje zahteva odgovaranje svih učenika.

Možda najvažnije je da inkluzivne učionice podstiču otvoren i iskren dijalog o razlikama kao poštovanje onih sa različitim mogućnostima, kulturom ili potrebama.

Uprkos koristi, postoje i dalje mnoge prepreke za primenu inkluzivnog obrazovanja. UNESCO članak “Inkluzivno obrazovanje” ukazuje na njih:

Stavovi: društvene norme su često najveća prepreka inkluziji. Uvreženi stavovi teško umiru i mnogi od njih se i dalje opiru uključivanju učenika sa invaliditetom kao i učenicima iz drugih kulturnih miljea. Predrasude prema “drugačijem” vode diskriminaciji koja usporava obrazovni proces.  Za izazove inkluzivnog obrazovanja se često krive učenici umesto da se vidi šta nije u redu sa obrazovnim sistemom.

Fizičke prepreke: U nekim mestima se očekuje da učenici sa fizičkim invaliditetom pohađaju škole koje su potpuno nepristupačne.  U ekonomski siromašnim školskim sistemima, posebno u ruralnim oblastima, škole su često oronule usled dugogodišnje besparice i nebrige, pa se stoga i ne očekuje da budu pristupačne. Neke od tih zgrada nisu sigurne ni za učenike bez invaliditeta.  Mnoge škole nemaju nikakve uslove za odgovarajući prijem učenika sa invaliditetom a lokalne vlasti nemaju fondove i teško pronalaze sredstva da bi rešili ovu situaciju. Prepreke u okruženju su i uska vrata, prolazi, stepenice…. Tako da neki učenici ne mogu ni da priđu a ni da uđu u školu i učionicu.

Nastavni plan: Rigidan nastavni plan ne omogućava eksperimente ili korišćenje različitih nastavnih metoda, što je ogromna prepreka inkluziji. Obrazovni planovi koji ne prepoznaju različite stilove učenja ometaju iskustvo školovanja za sve, ne samo za učenike sa invaliditetom.

Nastavnici: Nastavnici koji nisu obučeni ili koji nemaju želju da rade sa učenicima sa invaliditetom su kočnica uspešnoj inkluziji. Obuka je često daleko od realne efikasnosti  a instruktori, koji su već umorni od različitih obaveza, mogu da se opiru dodatnim zahtevima da unose različite pristupe u iste lekcije.

Jezik i komunikacija: Od mnogih učenika se očekuje da uče iako su predavanja na jeziku koji im nije prilagođen. To je često diskriminativno i takvi učenici i od njih se „ne očekuje” da postignu neki uspeh u školi.

Socio-ekonomski faktori: Područja koja su tradicionalno siromašna i sa velikom stopom nezaposlenosti imaju i zapuštene škole, učenike koji nisu u mogućnosti da priušte osnovne potrepštine i mnoge druge prepreke procesu učenja. Nasilje, loša zdravstvena zaštita i drugi socijalni faktori stvaraju prepreke i za učenike koji nemaju invaliditet, a u takvim uslovima ne može se ni razmišljati o inkluziji.

Finansiranje: Adekvatno finansiranje je neophodno za ikluziju ali je veoma retko. Školama često nedostaju odgovarajući uslovi, kvalifikovani i trenirani nastavnici kao i drugo osoblje, obrazovni materijal i generalna podrška. Nažalost nedostatak podrške obrazovnom sistemu je prisutan već godinama unazad.

Organizacija obrazovnog sistema: Centralizovani obrazovni sistemi su retko usmereni na pozitivne promene i inicijative. Odluke se donose na najvišem nivou obrazovnih piramida a fokus im je često na pritužbama zaposlenih nego na kvalitetu učenja. Ti najviši nivoi odlučivanja nemaju nikakve ideje o realnosti u kojoj žive i uče nastavnici i učenici.

Politika kao prepreka: Mnogi kreatori politike ne razumeju ili ne veruju u inkluzivno obrazovanje a takvi lideri su zid prepreka politici inkluzivnog obrazovanja. To može dovesti do isključivanja čitavih grupa učenika iz obrazovnog sistema, a samim tim i do uživanja istih mogućnosti za obrazovanjem i zapošljavanjem, koje imaju učenici bez invaliditeta.

Prevazilaženje mnogih prepreka inkluzivnom obrazovanju zahteva dodatno finansiranje, ali što je još važnije zahteva promenu zastarelih shvatanja. Overcoming the many barriers to inclusive education will require additional funding, but even more importantly, it requires the change of old and outdated attitudes. Brojne studije pokazuju ono što mnogi nastavnici znaju iz iskustva: korist koju inkluzija obezbeđuje svim učenicima opravdava napore koji se u nju ulažu.