Jos jedna uspesna aktivnost u okviru projekta koji se odnosi na rad sa lokalnim samoupravama i organizacijama OSI  organizovana je u Prijepolju 8. aprila 2014.
Sastanku su se odazvali predstavnici Opstine i Centra za socijalni rad, koji su se upoznali sa projektom i podrzali saradnju sa Organizacijom slepih I Udruzenjem JEDNAKOST.
U razgovoru sa clanovima i predstavnicima organizacije OSI takodje su izrazili nadu ce se saradnja sa razviti u dobrom pravcu I dati rezultate za obe strane.

2. april  2014 

Ove godine na Medjunarodni dan samostalnog života, 5. maj organizuje Šetnja srama, marš solidarnosti u Briselu. Pridružite nam se!
Osobe sa invaliditetom i dalje žive u institucijama, odvojeni od stvarnog sveta. Osobe sa invaliditetom i dalje nemaju nikakvu podršku. Budimo uz njih!
Budimo solidarni sa našim sestrama i braćom, sa svima onima koji su širom Evrope daleko od adekvatne zdravstvene pomoći i ugroženi nečijom “slepom štednjom”.
Ono što počinje kao finansijska kriza u mnogim zemljama vodi u bespravan atak na naša prava. Mogućnosti za samostalni život su uništene a primena Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom se odlaže ili unazađuje.
Treba zaustaviti ovu sramotu! Ne sme se više štedeti na troškovima osoba sa invaliditetom. Ovu poruku nosimo u samo srce Evropske Komisije u Brisel.
Šetnja srama je deo belgijskog doprinosa međunarodnoj kampanji „Zaustavite štednju na invalidnosti” koju je organizovala Mreža sa samostalni život Evrope – ENIL. Ova mreža poziva sve osobe sa invaliditetom, njihove organizacije, saveznike i simpatizere da šetaju zajedno. Pozivamo i Ministre Evropskog parlamenta i druge donosioce odluka da nam se pridruže u ovoj šetnji.
5. maj 2013, 11 časova. Obeležimo ovaj dan u svojim kalendarima. Računamo na vas!

http://www.autismspeaks.org/news/news-item/world-autism-awareness-day-message-ban-ki-moon

U sklopu podrske lokalnoj organizaciji Centra za samostalni život OSI Smederevo održan je seminar na temu Veštine komunikacije i pregovaranja 17 i 18. marta.

Seminar je za članove Centra održala Nataša Ristić iz Centra modernih veština.

Kompanija Bionica Pharmaceuticals je donirala Centru i njegovim clanovima prirodne dodatke ishrani Imunix, Diurex i Thyroseu.

Preparat Diurex predstavlja ekstrakt rastavića koji je od davnina poznat kao prirodni uroantiseptik i diuretik.

Preparat Thyrosea predstavlja dodatak joda u ishrani (kombinacija spiruline i kalijum jodida) i koristi se za poboljšanje memorije i koncentracije. Nadoknadom joda u organizmu, Thyrosea smanjuje rizik od bolesti štitaste žlezde.

Preparat Imunex je kompletna formula sastojaka prirodnog porekla potrebnih organizmu za razvoj imuniteta – kombinacija spiruline u prahu i pivskog kvasca obogaćenog selenom.

Zahvaljujemo kompaniji Bionica Pharmaceuticals.

Servis personalnih asistenata pojavio se prvi put kao pojam i kao praksa 2001. godine kada ga je kao mini pilot projekat organizovao Centar za samostalni život OSI Srbije  uz finansijsku podšrku medjunarodne organizacije Oxfam. Rezultati i iskustva tog mini projekta, Centar je objavio u istraživačkoj studiji slučaja „Servis personalnih asistenata kao alternativni oblik podrške invalidima”.

Taj mini pilot projekat poplocao je put znacajnoj donaciji koja je stigla od “Irske pomoci” za puni pilot program 2002.godine, koji je implementiran u saradnji sa medjunarodnom organizacijom Katolička služba pomoći (CRS), koji je podržalo i tadašnje Ministarstvo za socijalnu politiku Srbije, a kasnije nastavila da ga podržavaju i sva kasnija Ministarstva rada i socijalne politike Srbije u tri Vlade koji su se promenile u tom vremenskom periodu. Sličan servis postoji u mnogim zemljama, među kojima su Irska, Velika Britanija, Švedska, Danska, Norveška, Finska, Italija, Nemačka i SAD. Pilot servis PA u Srbiji oslanja se na iskustva i naučene lekcije iz svih ovih zemalja, ali najviše je inspirisan irskim iskustvom.

U periodu od 2002. do 2010. godine, Centar je  obavljao niz aktivnosti i projekata u cilju promovisanja i pružanja usluge personalne asistencije i to: 

1.       Organizovanje servisa od 2002 do 2007 kroz projekat SPAS I i SPAS II, koji su finansirali Vlada Repubike Irske, CRS i Vlada Republike Srbije

2.      Razvijanje, testiranje i primena procedura i dokumenata neophodnih za odvijanje servisa

3.      Razvijanje programa obuke za personalne asistente i obuke za korisnike i sprovodjenje edukacija za preko 100 asistenata, više od 100 korisnika, predstavnike Centara za socijalni rad i lokalnih vlasti u periodu od 2003 do 2007 godine

4.      Izrada studije izvodljivosti za Servis personalnih asistenata u Srbiji, 2006. i registracija Studije u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije

5.      Obavljeno istraživanje o Ekonomskoj opravdanosti ulaganja u SPA i Istraživanje o promenama kvaliteta života korisnika koji su koristili servis PA

6.      Organizovanje servisa PA od 2007 do sredine 2008 kroz projekat „Od alternative do standardizacije“  finansiran od Fonda za socijalne inovacije Vlade Republike Srbije

7.      Izrada standarda kvaliteta za uslugu personalne asistencije kroz projekat „Od alternative do standardizacije“  finansiran od Fonda za socijalne inovacije Srbije tokom 2007. godine

8.      Testiranje Nacrta standarda za uslugu personalne asistencije kroz pružanje usluge servisa PA u Beogradu i Leskovcu, u okviru programa za proveru standarda Ministarstva rada i socijalne politike Srbije u saradnji sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu, tokom 2008. godine

9.      Organizovanje servisa PA i dalja izrada standarda za korisnike u Beogradu, tokom 2009. godine kroz projekat koji je finansirao Balkanski fond za gradjanske inicijative – BCIF

10.  Podrška organizovanju usluge personalne asistencije u Novom Sadu kroz partnerski projekat sa centrom „Živeti uspravno” uz podršku Izvršnog veća Vojvodine, u kome je CSŽ bio odgovoran za obuke asistenata i korisnika, kao i uspostavljanje procedura i mehanizama za pružanje servisa

11.   Prezentacija iskustava iz pružanja usluga personalne asistencije uključujući izvodjenje neophodnih obuka i proces izrade standarda kvaliteta usluge SPA, na nizu stručnih, domaćih i medjunarodnih skupova  Centar za samostalni život OSI Srbije je kroz svoj projekat SPAS ukljucio znatan broj relevantnih institucija iz razlicitih sektora u sprovodjenje svojih aktivnosti, dao inicijativu da se ispita potreba za integrisanim i odgovarajucim uslugama u sistemu socijalne zastite i ponudio alternativne usluge za osobe sa invaliditetom. 

U vreme pokretanja prvog Servisa PA (2001/2002 god.) od relevantne zakonske regulative postojao je samo Zakon o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana, koji nije prepoznavao ovu vrstu usluga. Od tada je, zahvaljujući i aktivnostima Centra za samostalni život OSI Srbije, donet niz strategija i zakona koji daju osnov za obezbedjenje ove usluge kroz sistem socijalne zaštite, ali i u drugim relevantnim oblastima. Ključna zakonska dokumenta koja su relevantna za pružanje usluga socijalne zaštite jesu:                                                                     

1. Strategija za smanjenje siromaštva Srbije
2. Strategija razvoja socijalne zaštite
3. Strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Srbije
4. Zakon o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti građana Srbije
5. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom Srbije
6. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju OSI
7. Zakon o potvrdjivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
8. Zakon o socijalnoj zaštiti Srbije

I konacno, Centar za samostalni zivot OSI Srbije je u julu 2011. godine akreditovao prvi i jedini program obuke za personalne asistente u Republickom zavodu za socijalnu zastitu. 

Ponosni smo na svoj rad i znamo zasto. 

Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije, zajedno sa Nacionalnom organizacijom osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) i Nacionalnim demokratskim insitutom (NDI) je pokrenuo projekat pod nazivom „Ujedinjenim snagama do poliitičkog i ekonomskog osnaživanja osoba sa invaliditetom“, a jedna komponenta projekta odnosi se na unapredjenje saradnje izmedju poslanika u Narodnoj Skupštini i organizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji.  Projekat je u februaru ove godine odlučila da finansijski podrži kancelarija Evropske Unije, u okviru programa EIDHR, a podržavaju ga i Kancelarija Vlade Srbije za socijalnu uključenost i smanjenje siromaštva i organizacija.

Jedan od glavnih ciljeva projekta je da poveća političko učešće i osnaži ulogu organizacija OSI u razvoju politika u Srbiji kroz povećanu saradnju narodnih poslanika i organizacija OSI i formiranja neformalne poslaničke grupe za unapređenje statusa, položaja i kvaliteta života OSI (Grupa za OSI).

Sastanak sa poslanicima koji su dali podrsku osnivanju ove grupe je održan 28. Novembra 2013 u domu Narodne skupstine.

Povodom 3 decembra, dana osoba sa invaliditetom, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva održao je posebnu sednicu zajedno sa Odborom za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Skupštine Republike Srbije. Sednica je održana sa temom „Uklonimo prepreke, otvorimo vrata – uključenost za sve“ Sednici su pored narodnih poslanika/ca, članova oba Odbora, prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva građevinarstva i urbanizma i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom iz Beograda, Prijepolja i Novog Pazara, zaštitnik građana Saša Janković, predstavnici kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i predstavnik Delegacije EU u Srbiji

Pre početka zajedničke sednice oba Odbora, predstavnici organizacija OSI, prisustvovali su otvaranju plenarne sednice Parlamenta, obišli zdanje Doma Narodne Skupštine i izložbu „Srbija – trajanje i pamćenje” postavljene  u svečanom holu Domu Narodne skupštine, na kojoj je  predstavljena arhivska građa iz istorije moderne srpske državnosti, među kojom su i originalni rukopis „Sretenjskog“ ustava iz 1835. i pasoš Vuka Stefanovića Karadžića iz 1852. godine.
Poseta Narodnoj skupštini i održavanje posebnih sednica Odbora inicirani su u okviru projekta “zajedno za političko i ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“ koji finansira Delegacija EU u Srbiji a sprovode ga Centar za SŽ OSI Srbije i NOOIS, uz podršku Nacionalnog demokratskog instituta u Srbiji.

Sve osobe sa invaliditetom imaju pravo na:

BEZBEDNOST I SIGURNOST :

Pravo na život, slobodu i sigurnost pojedinca. Pravo na život bez nasilja u i van porodičnog doma. Pravo na jednaku zaštitu od nezakonitog mešanja u privatnost, porodicu, dom ili prepisku.

Pravo na zaštitu u oružanim sukobima, humanitarnim katastrofama i prirodnim nepogodama.

JEDNAKU ZAŠTITU PRED ZAKONOM:

Pravo da jednako budu tretirani pred zakonom i zaštićeni zakonom bez diskriminacije, uključujući obezbeđenje odgovarajućih uslova i za boravak u pritvoru.

ŽIVOT BEZ DISKRIMINACIJE:

Pravo na slobodan život bez diskriminacije pojedinaca ili institucija po osnovu invalidnosti.

PRISTUPAČNOST :

Jednak pristup fizičkom okruženju, transportu, informacijama, komunikacionim tehnologijama i drugim uslugama koje su otvorene javnosti.

OBRAZOVANJE:

Jednak pristup slobodnom, inkluzivnom, kvalitetnom obrazovanju koje je prilagođeno potrebama učenika sa invaliditetom.

STANOVANJE:

Jednak pristup dostupnom, sigurnom i stabilnom stanovanju sa odgovarajućim prilagođavanjem potrebama osobe sa invaliditetom.

ZDRAVLJE:

Pravo na najviše moguće standarde u fizičkoj i mentalnoj zdravstvenoj zaštiti. Jednak pristup zdravstvenim uslugama bez diskriminacije, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje, ranu dijagnostiku i intervenciju i usluge namenjenje prevenciji invalidnosti.

RAD:

Pravo na rad i slobodan izbor posla bez diskriminacije. Pravo na

jednaku zaradu, jednako vrednovanje rada, sigurnost i zdrave radne uslove, uključujući i odgovarajuće prilagođavanje radnog mesta. 

Ta prava uključuju slobodu govora, jednakost pred zakonom, pravo na brak i porodicu, poštovanje privatnosti, pravo na obrazovanje, samostalan život i mnoga druga prava.

U okviru projekta za pomoc u Izgradnji kapaciteta lokalnih organizacija Centra u Smederevu je odrzana dvodnevna radionica za ucesnike iz Smedereva, Kragujevca i Beograda na temu javnog zastupanja, kampanja i koriscenja akcionog plana.

Radionica je odrzana 22/23. novembra a vodila je Zorica Raskovic.

U okviru projekta EIDHR – Ujedinjenim snagama do politickog i eknomskog osnazivanja, Centar za samostalni zivot OSI Srbije, organizovao je radionicu za tri organizacije OSI iz Kladova, Bora i Negotina na temu socijalnog preduzetnistva. Radionicu je vodio Gordan Velev a prisustvovalo je 19 ucesnika.

11/01/2013

Zachary Fenell, the Mobility Resource

Razgovor o invalidnosti moze da izgleda kao izbegavanje metaforickih zamki.

Jedan pogresan korak i osoba bez invaliditetom ce lako izgovoriti “vozilo za hendikepirane” umesto “vozilo pristupacno za invalidska kolica.”

Da bismo vam pomogli da izbegnete ovakve situacije procitajte nekoliko saveta da biste znali kako da razgovarate o invalidnosti.

1) Posmatrajte invalidska kolica kao datu mogucnost

“Vezan/a za kolica,” koliko cesto ste videli ovu frazu i slicne njoj u vodecim medijima? Takve reci predstavljaju opstenarodnu zabludu.

Invalidska kolica su data mogucnost osobama koje ne mogu da hodaju, ona im omogucavaju mobilnost, pristup i mogucnosti. Upravo obrnuto od “vezivanja”.

2) Osnazena patnja

Sledeci omiljeni izraz koji izaziva negodovanje jeste kad mediji vide osobu sa invaliditetom kao “pacenika” ili “zrtvu.” Ja zivim sa cerebralnom paralizom ali se ne smatram pacenikom. Umesto toga napisao sam clanak Pet nacina na koji imam koristi od cerebralne paralize – CP je pokretacka sila mog zivota.

3) Razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju

Odredjeni principi postoje unutar invalidske zajednice.  Kaze se da razliciti ljudi vole razlicitu terminologiju. Ja licno smatram prihvatljivim i izraz “invalidnost” i “hendikep” i cak ih naizmenicno i koristim.  S druge strane jedni izricito odbijaju izraz “hendikep” a drugi opet ne podnose izraz “invalidnost” i koriste izraz “drugacije sposobni.” Da bi se ove razlike prevazisle potreban je otvoren um i strpljenje. Otvorite svoj um za razlicita misljenja i ostanite strpljivi.

4) Koristite izraz gde je osoba na prvom mestu

Idealno bi bilo da u predstavljanju osobe ona bude ne prvom mestu, pre njenog/njegovog fizickog stanja. Dakle ja sam Zachary Fenell, pisac sa cerebralnom paralizom. Ne pisac sa cerebralnom paralizom, Zachary Fenell. Predstavljajuci prvo ime a onda neko fizicko stanje, doprinosi pravilnom izrazavanju.

5) Individualnost  je vazna

Izraz u kome je osoba na prvom mestu znaci da je invidualnost vazna. Etikete uvek sadrze neku neefikasnost.  Tako izraz “razlicito sposobni” koji neki koriste za osobe sa invaliditetom vodi zakljucku da se osobe bez invaliditeta ne razlikuju jedne od drugih. Da li je tako?

Sa invaliditetom ili bez – svaka osoba ima karakteristike koje ga cine jedinstvenim.  Konacno, individualnost nadmasuje svaku mogucu etiketu koju biste izabrali.