Poslednjih godina u Evropi se oseća demografska promena koja nosi jake antropološke, socijalne i ekonomske implikacije; živimo duže a manje dece se radja. Očekivanja dužeg života znači da društvo treba da strukturiše solidarnost medju generacijama po osnovu urodjenog dostojanstva svakog ljudskog bića, bez obzira na starost, funkcionalnost, telo ili bilo koji drugi faktor.

Duži život povećava potrebu za podrškom u svakodnevnim aktivnostim.  To treba gledati u svetlu prirodnog dela ljudskog stanja i uključiti je u strukturu socijalne zaštite na isti način kao i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i penzijski sistem.  Važnije je svaku osobu gledati kao “jedinstvo dostojanstva” umesto kao “proizvodnu jedinicu”.  Sistem ljudskih prava i Konvencija UN o pravima OSI su najbolji vodiči u dizajniranju strategije i primeni politike u ovoj oblasti.

Važno je razviti socijalna orudja koja su fokusirana na osobu a ne institucije; na potrebe pojedinca, želje i ambicije a ne na profesionalne dijagnoze; na život u zajednici a ne rezidencijalnu segregaciju u institucijama.

U tom smislu, direktna ekonomska korist koja ja zasnovana na pojedinačnim budžetima su uspešni modeli koji omogućavaju samoupravljanje resursima kao put ka osnaživanju, emancipaciji i samostalnom životu. Život u zajednici stvara empatiju, obogaćuje, jača osnovne vrednosti i koristi sve naše talente i iskustvo u kreiranju kohezivnijeg društva, što nas vodi u susred izazovima 21. veka i stvaranju mogućnosti za sve.

Model samostalnog života omogućava pojedincima sa invaliditetom podršku u svakodnevnim aktivnostima i realizaciji ljudskih prava; model samostalnog života se bori protiv  rodne neravnopravnosti i unapredjuje radne mogućnosti za one koji rade kao personalni asistenti. Samoupravljanje personalnom asistencijom je efikasnije I efektnije sa ekonomske tačke gledišta u odnosu na smeštanje u dom.

Izveštaj 14. april 2010.  

Izveštaj ispituje iskustva osoba sa invaliditetom u pristupu dobrima i uslugama i ispituje do koje mere su osobe sa invaliditetom u stanju da se osnaže koristeći prava iz Akta o zabrani diskriminacije (Disability Discrimination Act – DDA). Izveštaj takodje daje preporuke kako da novi Akt o jednakosti (koji će zameniti DDA) bude primenjen da bi efikasnije štitio osobe sa invaliditetom.

Izveštaj je baziran na ispitivanju preko 1000 osoba sa invaliditetom koje je za Leonard Cheshire Disability radio Ipsos MORI, i dubinskim intervjuima koje je sa osobama sa invaliditetom radio Leonard Cheshire Disability. Ključni nalazi ovog izveštaja izmedju ostalog su:

• 40% osoba sa invaliditetom je reklo da su se suočili sa taškoćama u pristupu dobrima i uslugama protekle godine a skoro četvrtina (23%) je rekla da se suočila sa diskriminacijom
• Dok su neke kompanije  i organizacije unapredile svoje poslovanje, mnoge i dalje nisu pristupačne i jedino ih interesuje prihod, ne vodeći pri tom računa da li su njihove usluge dostupne za sve potencijalne korisnike
• Osobe sa invaliditetom nisu uvek svesne svojih prava (71% nikad nije čulo za Akt protiv diskriminacije ili zna vrlo malo o njemu), a ako se suoče sa diskriminacijom samo 9% ih je reklo da je naišlo na firme i organizacije koje su napravile pristupačnim svoje usluge za osobe sa invaliditetom
• Samo 1% od onih koji su doživeli diskriminaciju je pokušalo da preduzme neke pravne korake
• Smetnje u preuzimanju slučajeva uključuju potencijalni tropkove i vremenske odrednice preuzimanja slučaja kao i nedostatak informacija i podrška

Izveštaj daje brojne preporuke kako unaprediti situaciju, a neke od njih su:

• Podizanje svesti medju osobama sa invaliditetom o njihovim pravima kroz Akt o jednakosti
• Obezbedjivanje dovoljne pravne podrške za osobe koje se suočavaju sa diskriminacijom
• Obezbedjivanje da firme, kompanije i agenciju budu svesne da zahtevi za razumnim adaptacijama nisu samo pravni zahtevi nego i dobit za preduzeće, jer povećava broj korisnika
• Postavljanje Ombudsmana ili “Tribunala za jednakost” kako bi se pomoglo unapredjivanju pristupačnosti za osobe sa invaliditetom bez obaveze pravljenja pravnog slučaja i sudskog poravnanja.

Tamo gde se zdravstveno osiguranje privatno plaća i gde postoji univerzalan medicinski model zdravstvenog osiguranja koji je za sve besplatan, osobe sa invaliditetom će umirati sve ranije. Mnoge osobe s invaliditetom smatraju se bolesnicima, sa zdravstvenim i medicinskim problemima, ili kao pojedinci kojima nisu razvijene osetilne, motoričke ili kognitivne sposobnosti: što je u predstavlja razujevanje invaliditeta kroz medicinski ili individualni model.

Ironija je da će osobe s invaliditetom, uprkos gore opisanom razumevanju invaliditeta, vrlo verovatno dobiti zdravstveno osiguranje ispod nivoa standarda koji je primeren: „Osobe s invaliditetom često probijaju tvrde barijere kada pokušavaju ostvariti osnovnu uslugu iz sistema zdravstvenog osiguranja, kao i dijagnostičke zdravstvene testove koji bi im produžili životni vek“ tvrdi glavni psiholog na univerzitetu (1).

Raširena gledišta društva malo sa ekonomskih, a malo sa stajališta socijalnih  vrednosti onemogućavaju osobe s višestrukim oštećenjima mnogo više nego bilo koji individualni medicinski problemi. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da su osobe sa intelektualnim zdravstvenim teškoćama i teškoćama u učenju najviše diskriminisane u sisitemu zdravstva. Osobama s teškoćama u učenju nije pružena pomoć za bolesti koje se lako preveniraju, a one su i četiri puta više u riziku za raniju smrt od ostalih skupina osoba s invaliditetom. Osobe s teškoćama u intelektualnom zdravlju umiru devet do deset godina ranije od ostalih osoba zbog ogromne nejednakosti od strane pružaoca zdravstvenih usluga. (2) 

Gluvim osobama se često ilegalno odbijaju tumači za gestovni jezik u za njih životno opasnim situacijama. (3).

Osobama s invaliditetom koje su smeštene u institucijama je kontinuirano odbijena osnovna medicinska usluga, često su neadekvatno tretirane od strane nestručnog osoblja ili se otpuštaju kao “one koje prave nered” (2).

Osobe s motoričkim i senzoričkim oštećenjima nailaze na nedovoljno pristupačne informacije, kao i na nemogućnost fizičkog pristupa u domove zdravlja. Nedavni slučajevi na Evropskom Sudu za Ljudska Prava istakli su visoki postotak smrtnosti u Rumunskim i Madjarskim institucijama, zahvaljujući ozbiljnoj pothranjenosti (4) a osamdeset i pet posto osoba s invaliditetom žive u takozvanom razvijenom svetu, od kojih najveći broj zadobije oštećenje ili umre a to se moglo lako može sprečiti.  

Paralelno s tim vlade, novinari i zdravstveni stručnjaci kontinuirano ostaju fokusirani na naša oštećenja – socijalni i ekonomski aspekti naših života ostaju zanemareni – osobe s invaliditetom bespotrebno umiru usled zanemarivanja socijalnog aspekta i indiferentnosti.

ENIL poziva na razumevanje socijalnog modela invalidnosti na Svetski dan zdravlja kako bi se osiguralo da potrebe osoba s invaliditetom, one socijalne, informacijske, financijske budu izjednačene i prepoznate od strane zdravstvenih stručnjaka, vlada i državnih zdravstvenih sistema.Sprečimo smrt proisteklu iz  socijalne nejednakosti  

Literatura – izvori:

(1)  Disabled Hit huge Roadblocks in routine health care http://www.huliq.com/17306/disabled-hit-huge-roadblocks-in-routine-health-care 

(2)  Equal Treatment: Closing the Gap (2006) Disability Rights Commission Report

(3)   Social and Attitudinal Barriers preventing Disabled Peoples’ Access to Equal Health Care (2008) Jolly, D. and Leicester CIL

(4)  Amnesty International http://www.amnestyusa.org/annualreport.php?id=ar&yr=2009&c=ROM

Ukrajina je je ratifikovala Konvenciju UN i Opcioni protokol 4. februara, a dve nedelje kasnije listi se priključila i Francuska. Letonija je ratifikovala Konvenciju 1. marta a Kanada 15. marta 2010. 

Ove nove ratifikacije znače povećanje broja članova Komiteta za prava osoba sa invaliditetom sa 12 na 18 članova u 2011. godini.

Republikanski državni delegat iz Virdžinije, Bob Maršal, je izjavio:  “Broj dece sa invaliditetom, koja se radjaju neposredno nakon prethodno uradjenog abortusa, dramatično se povećava. Zašto? Zato što ako se uradi abortus deteta koje treba da bude prvorodjeno u porodici, priroda se sveti na sledećem detetu.” 

On dalje tvrdi: “U Starom Zavetu, prvorodjeno svakog živog bića je posvećeno Bogu. Zato je ovakva situacija o kojoj govorim posebna kazna za hrišćane.” Maršal je ovo izjavio krajem februara na konferenciji za novinare suprotstavljajući se državnom finansiranju planiranja porodice. 

http://www.wtop.com/?nid=25&sid=1894168 

Komentar urednika DAA : Sada znate. Osobe sa invaliditetom ne treba da se bore za svoja ljudska prava, pošto predstavljamo kaznu za učinjeni greh. Zbog toga treba da krivimo one koji zastupaju ženska prava na izbor, političare koji podržavaju promene zakona i naravno naše majke!  

Predsednik Podružnice  Jagodina i jedan od trenera pri Centru za samostalni život invalida Srbije Dimitrije Gligorijević, je na poziv predstavnika Organizacije osoba sa invaliditetom iz Nikšića,održao 7.marta ove godine  trening za korisnike i buduće personalne asistente u njihovom gradu. Trening je po mišljenju domaćina i samih učesnika bio veoma uspešan, a ovim činom je Centar nastavio sa širenjem ideje samostalnog života i servisa personalnih asistenata u čitavom regionu (već održani seminari u Hrvatskoj, Bosni i Makedoniji).

Po prvi put u Crnoj Gori će otpočeti funkcionisanje Servisa PA za petnaest korisnika, a planirano je da se sa ovim vidom službe podrške nastavi i po završetku projekta.

Pošto su Nikšić i Jagodina gradovi slične veličine, dogovorena je dalja saradnja, a postoji mogućnost i studijske posete predstavnika OOSI iz Nikšića Jagodini.

Mreza Centra za samostalni zivot invalida Srbije je od juce bogatija za jos jednu organizaciju.

Osnovana je organizacija u Beogradu 8. marta 2010. godine ciji predsednik je Gorjana Gordic i koja ce trenutno svoje poslove obavljati iz kancelarije Centra Srbije.

03/05/2010 by zavoddistroficara

Danas 4.3.2010. godine, Vlada RS je invalide u Zavodu distrofičara vratila u život. Potpredsjednik Vlade RS gosp. Antun Kasipović i ministar rada i boračko invalidske zaštite gosp. Rade Ristović su u stalnom kontaktu sa Premijerom Miloradom Dodikom koji je bio na službenom putu, izradili i ponudili trajno rješenje za Zavod distrofičara.

Ne samo da su ispunili naše zahtjeve da se vratimo na posao i učestvujemo u organizovanju Zavoda, nego su obezbjedili reprogram dugova, povezivanje radnog staža i povećan obim poslova iz branše kojom se Zavod bavi.

Zahvaljujemo se Premijeru Miloradu Dodiku i Vladi RS na učinjenim naporima i razumjevanju za naše probleme. Ovo je svakako, prvi veliki korak koji je veoma značajan za budućnost Zavoda distrofičara. Preostalo je da radimo i čekamo da vidimo koliko će se i kada sve što smo dogovorili i realizovati.

Žao nam je što smo morali izabrati ovako težak put za realizovanje naših zahtjeva, ali nismo mogli pronaći bolji način.

Zahvaljujemo se svim prijateljima i organizacijama koji su nas podržali u ovim teškim danima za nas i koji su nam ulivali nadu da možemo uspjeti.

Na Sajmu zapošljavanja koji se održava 5. marta 2010. u holu Narodnog pozorišta Užice Udruženje distrofičara Zlatiborskog okruga Užice promovisaće Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. 

Ovim zakonom podstiče se zapošljavanje osoba sa invaliditetom radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje istih u društvo, procena njihovih radnih sposobnosti, profesionalna rehabilitacija i osposobljavanje i obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom od strane poslodavca i finansijsku stimulaciju za zapošljavanje ove kategorije građana. 

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od osnovnih preduslova za poboljšanje kvaliteta života ne samo samih osoba sa invaliditetom već i njihovih porodica.

Zapošljavanjem (koje nije fiktivno već i stvarno) postiže se puna inkluzija (uključivanje) čime se omogućava ravnopravnost i dostojanstvenost. 

BANJALUKA – Radnici Zavoda za distrofičare RS juče su nastavili štrajk glađu, drugi dan zaredom zbog otkaza koje im je podijelio stečajni upravnik, a kao glavnog krivca za loše stanje u ovom preduzeću označili su rukovodstvo i menadžment.

Drago Novaković, predstavnik radnika, kazao je da 23 teška invalida neće odustati od zahtjeva da se svi invalidi vrate na posao i da se u stečajnu grupu uključe dva invalida koja će štititi prava radnika. Predstavnici radnika juče su novinarima pokazali snimak sastanka od prošle godine, na kom se vidi Milorad Dodik, premijer RS, koji obećava da će se status ovog preduzeća i radnika riješiti.

„Nećemo izlaziti odavde da ne bismo uznemiravali javnost i ako počnemo padati, to ćemo raditi ovdje u Zavodu“, kazao je Novaković.Radnici su istakli da je većina njih u još lošijem zdravstvenom stanju zbog gladovanja, te da je ekipa Službe hitne pomoći dolazila da ih pregleda zbog učestalih nesvjestica i poremećenog krvnog pritiska.Oni su za katastrofalno stanje Zavoda okrivili rukovodstvo koje je, prema njihovim riječima, dovelo Zavod do ovakvog stanja.„Bez obzira što smo školovani, mi nismo mogli da budemo ni poslovođe. Tehnički direktor je ovdje došao prije osam godina zato što mu je direktor bio zet“, pričaju radnici.

Prema njihovim riječima, trenutno su u Zavodu, osim upravnika, još tri rukovodioca – Miladin Ilijašević, šef Pravne službe Zavoda, Darko Šumonja, tehnički direktor, i Mladen Guduraš, šef Komercijalne grupe Zavoda koji su, kako kažu, učestvovali u sistematizaciji radnih mjesta preduzeća i praktičkno proveli stečaj.Neki od ovih rukovodećih, tvrde radnici, provode strahovladu u Zavodu maltretirajući i omalovažavajući radnike invalide.„Prošli direktor je za godinu dana rada u Zavod došao pet puta i to na po 15 minuta. Plata mu je bila 2.000 maraka.

Neki rukovodeći toliko mrze invalide da je to vidljivo golim okom po njihovom ponašanju“, ispričali su radnici.Radovan Radulj, stečajni upravnik Zavoda, juče nije htio da kaže bilo šta na optužbe štrajkača.

„Neću da dajem izjavu. Vi novinari bi trebali to ljepše da pišete, a ne samo da se fokusirate na ono što je loše“, kratko je izjavio Radulj.Ni ostali rukovodioci na čiji su račun radnici Zavoda izrekli niz optužbi, takođe, nisu bili raspoloženi da odgovore na optužbe radnika, već su odbili da komentarišu bilo šta.

Čedomir Kovačević, pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite RS, sastao se juče sa štrajkačima da bi iznašli zajedničko rješenje i da ih upozna sa stavovima resornog ministra. Sastanak, međutim, nije urodio plodom.

„Ministarstvo je predložilo sastanak koji bi stečajni upravnik organizovao i na kojem bi se pokušali dogovoriti šta dalje. Međutim, oni su automatski odbili bilo kakve sastanke i zatražili da im u Zavod dođe Milorad Dodik jer jedino s njim žele da razgovaraju“, kazao je Kovačević. 

Datum: 26.02.2010 18:00
Autor: D. Remiković

U 2010. godini dodeliće se 140 stipendija studentima sa invaliditetom fakulteta i viših škola.
Ukupan broj stipendija za studente sa invaliditetom je 140, u neto iznosu od 17.000,00 dinara mesečno po korisniku stipendije, što za 12 meseci iznosi 204.000,00 dinara.

Vise na
http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1378497

4. februar 2010. 

Strazbur. Komitet Ministara je usvojio tekst preporuka da države članice više ne smeštaju decu sa invaliditetom u institucije i da umesto toga daju prednost životu u lokalnoj zajednici.Postoji mnogo zabrinutosti oko kompatibilnosti institucionalnog zbrinjavanja i poštovanja dečijih prava. Uz odredjene izuzetke , nijedno dete ne treba da budeno smešteno u zatvorenu instituciju. Štaviše, institucionalno zbrinjavanje treba zameniti servisima u lokalnoj zajednici kao dela sveobuhvatnog pristupa.

Komitet Ministara priznaje da se države članice razlikuju u nivoima razvoja u ovoj oblasti i je deinstitucionalizacija tekući i dugotrajan proces. Stoga se u tekstu ističe važnost očuvanja prava deteta i ranjivost mladih u institucionalnom zbrinjavanju, posebno u tranzicionom procesu.Mehanizmi treba da budu uspostavljeni tako da uključe decu sa invaliditetom i njihove porodice u proces razvoja servisa, jer su oni najdirektniji korisnici i zainteresovane strane.Savet Evrope je već nekoliko godina aktivan u odbrani prava dece i pomaže iskorenjivanju nasilja nad decom, uključujući i decu sa invaliditetom.

Usvojen je 10/godišnji plan 2006-2015 radi promena u stavovima prema osoba sa invalidietom i svemu što se odnosi na njih. Ključni aspekt je zaštita i promovisanje prava i dostojanstva dece sa invaliditetom.  Jedan deo evropske izgradnje posvećen je Dečjem programu i zaštiti dece od nasilja.

Nekoliko miliona dece i odraslih sa invaliditetom žive u trajnom institucionalnom smeštaju u 47 zemalja članica Saveta Evrope.