Gradsko veće u Leskovcu je na svom redovnom zasedanju u utorak 30. juna 2009. godine donelo odluku o finansiranju Servisa personalnih asistenata za 4 osobe sa telesnim invaliditetom.  

Uprkos finansijskim tečkoćama Leskovac je ovom odlukom, još jednom pokazao dovoljno senzibiliteta  za društvenu uključenost OSI i svrstao  se među prvih pet gradova u Srbiji, posle Sombora, Jagodine, Smedereva i Niša, koji su obezbedili finansiranje ove najvažnije službe podrške za OSI. 

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Dana osoba sa invaliditetom jeste: “Realizacija Milenijumskih razvojnih ciljeva za sve: Osnaživanje osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija širom sveta”. Godišnje obeležavanje dana osoba sa invaliditetom 3. decembra ima za cilj promovisanje razumevanja pitanja invalidnosti i mobilisanje podrške za dostojanstvo i bolji položaj osoba sa invaliditetom.  Radi se takodje na podizanju svesti o tome koje su dobiti od integracije osoba sa invaliditetom u sve aspekte političkog, društvenog, ekonomskog i kulturnog života u njihovim zajednicama.  Tema ovogodišnjeg Dana osoba sa invaliditetom se zasniva za cilju punog i jednakog uživanja ljudskih prava i učešće u društvu osoba sa invaliditetom, usvojenih u Svetskom programu akcije, usvojenom na Teneralnoj skupštini UN još 1982.

Centar za samostalni život invalida Srbije i Catholic Relief Services organizuje seriju Okruglih stolova u okviru projekta, „Uključivanje u obrazovanje dece sa teškoćama u razvoju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom“. 

Okrugli stolovi će se održati u:

– Beogradu, 16.06.

– Novom Sadu, 18.06.

– Kragujevcu, 23. 06.

– Nišu, 25.06.

– Leskovcu 26.06. 2009.       

 Tematske celine okruglog stola su : 

– Prezentacija „Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ’’   

– Prezentacija rezultata Istraživanja o mogućnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom  

– Inicijativa za formiranje koalicija za zapošljavanje na nivou opština

U saradnji sa RTV Sreća i Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga Sombor, u petak, 29. maja ’09. započelo je eksperimentalno emitovanje TV vesti pod nazivom “Ravnopravno, ali stvarno“ o aktivnostima Udruzenja koja okupljaju osobe sa invaliditetom ili se njima bave. Vesti će se emitovati jednom do dva puta mesecno. Voditeljka vesti je Julijana Čatalinac, članica Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga Sombor i somborske podružnice Centra za samostalni život invalida Srbije.

Equal Partners Foundation, zajedno sa Univerzitetom Malte je pokrenuo program MOTE – My Opinion My Vote – Moje mišljenje moj glas, projekat čiji je cilj da podstakne osobe sa intelektualnim smetnjama da se uključe u politički život i ispolje svoja politička prava. Specifični cilj MOTE je investiranje u gčasačka prava osoba sa intelektualnim smetnjama.Mnoge osobe sa intelektualnim smetnjama na Malti i u Evropi trenutno ne obavljaju svoja glasačka prava. Na Malti  su tim osobama oduzeta glasačka i biračka prava. Ako pak odluče da ih sprovedu postaju predmet provere političkog znanja. Equal Partners Foundation komentariše da oni koji imaju pravo glasa koriste ga – ali trenutno ne postoje strukture koje bi pomogle osobama sa intelektualnim smetnjama da glasaju samostalno. 

Akcijom JP „Gradsko stambeno“ i gradske uprave Voždovac juče je u naselju Medaković postavljen prilaz za osobe sa invaliditetom u ulazu stambene zgrade u ulici Borivoja Stevanovića 53.

Inicijativa za postavljanje rampe potekla je od stanara zgrade, koji su za sedam dana uspeli da dobiju prilaz.Direktor JP „Gradsko stambeno“ Slobodan Miljković rekao je da oni planiraju da sa sličnim akcijama nastave.

–          Svaka zgrada koja podnese zahtev, a koja ima ugovor sa našim preduzećem o održavanju zgrade, dobiće ovakav ili sličan prilaz. Troškove investicije snosi „Gradsko stambeno“ ali to nije veliki izdatak za nas, prvenstveno je humani gest – naglasio je Miljković.

JP „Gradsko stambeno“ do sada je dobilo oko dvadesetak zahteva a sedamnaest je u realizaciji. 

PRESS, 04.06.2009.

OŠ „Aleksa Dejović“ iz Sevojna, zajedno sa Udruženjem cerebralne i dečje paralize Užice, Međuopštinskom organizacijom slepih i slabovidnih, Užičkim centarom za prava deteta i Etno parkom Terzića avlija, pokrenulo projekat „Priđimo im bliže“.

Projekat je kvalitetan primer dobre prakse u našoj sredini gde je inicijator projekta, koji se tiče poboljšanja položaja dece sa invaliditetom , jedna osnovna škola. Do sada su nosioci sličnih projekata bile organizacije osoba sa invaliditetom u saradnji sa školama, institucijama i drugim NVO. Ideja za ovaj projekat je primer da društvo polako menja stav o ovim licima ali i još jedan korak ka stvaranju pozitivne slike o osoba sa invaliditetom.

Projekat «PRIĐIMO IM BLIŽE finansiran je od strane grada Užica u okviru Reforme socijalne politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.Cilj projekta je povećanje socijalne integracije dece sa poteškoćama u razvoju i učenju, povećanje senzibilnosti vršnjačke populacije, roditelja i nastavnika prema ovoj grupi stanovništva.

Ciljnu grupu u širem smislu čine svi učenici škole. Intenzivniji rad planiran je sa učenicima sa invaliditetom i njihovim roditeljima i učenicima koji su sa njima u odeljenju i njihovim roditeljima.Projektom je planirano formiranje Tima za integraciju dece, radionice (keramička, dramska, lutkarska), Foto klub, Klub prijateljstva, Savetovalište za roditelje, vežbe za razvoj psihomotorike – motoričkih veština i sposobnosti.

Radi senzibilnisanja učenika bez zdravstvenih problema kroz Malu školu empatije obrađivaće se teme tolerancija, nediskriminacija, bogatstvo različitosti, predrasude, stereotipi i sl. Za sve učenike koji su posebno zainteresovani za ovu tematiku i spremni da znanja prenesu vršnjacima Užički centar za prava deteta organizovaće i jednodnevni seminar.Zajedno sa partnerskim organizacijama planirana je Tribina za roditelje i Okrugli sto u cilju informisanja o postignutim rezultatima.

Sve vesti o aktivnostima biće postavljene na sajtu škole www.ossevojno.edu.rs, organizacije osoba sa invaliditetom www.osi-uzice.rs ali i na sajtu grada Užica www.graduzice.org sajtu.

Tijana Petrović

Narodna Skupština Republike Srbije je na 6. sednici redovnog prolećnog zasedanja, u petak, 29. maja 2009, u 19.03h ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol.Srbija je tako postala 52 država u svetu koja je ratifikovala Konvenciju i 31 država koja je ratifikovala Opcioni protokol.

Konvencija o pravima OSI ne stvara nova prava za ove osobe, već definiše mehanizme za njihovo ravnopravno uživanje opštih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Ovo je istorijski dan jer je Konvencija prvi medjunarodni pravno obavezujući dokument o pravima osoba sa invaliditetom kojim se država Srbija obavezala da će osigurati puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda i obezbediti konsultacije i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u tom procesu.

Po prvi put je u Nemačkoj započet sudski spor koji je u vezi sa Konvencijom UN o pravima OSI a koju je Nemačka ratifikovala u martu 2009. Tužilja je žena koja je živela filozofijom samostalnog života sa svojim personalnim asistentom ceo život. Grad Hamburg joj sada poriče budžet za personalnog asistenta i umesto toga hoće da joj plati samo troškove za medicinsku pomoć u kući. Pravna osnova je zakon koji poriče ambulantni tretma u slučaju smeštanja osobe sa invaliditetom u Dom za trajni smeštaj.  Tužilja kaže da ovo znači kršenje člana 19 Konvencije UN kojim se garantuje samostalni život i život u zajednici. On takodje govori da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da izaberu svoje mesto stanovanja, gde i sa kim će živeti na jednakim osnovama sa drugima i da nisu obavezni da žive u posebnim životnim aranžmanima.

Grad Hamburg tvrdi da Konvencija nije neki viši zakon.  Dodatno, personalna asistencija nije potrebna u ovom slučaju kao izbegavanje segregacije jer na kraju krajeva  dom za trajni smeštaj je odgovarajući dom. Tužiljini pravni zastupnici izjavljuju da smeštaj u dom protivno volji osobe je poricanje slobode izbora.

U Beogradu je 9. maja 2009, od 12 do 18h duž Knez Mihajlove ulice bila otvorena Ulica Evrope u čast proslave Dana Evrope i Dana pobede nad fašizmom.Kancelarija za Evropske integracije Srbije u Beogradu je organizovala predstavljanje nevladinog sektora, obrazovnih institucija, zdravstvenih institucija i zemalja članica EU koje imaju svoja diplomatska predstavništva u Srbiji.Pored nekoliko srednjih škola, Domova zdravlja i ambasada u Knez Mihajlovoj ulici je bilo predstavljeno i pet nevladinih organizacija: Gradjanske inicijative, Grupa 484, Evropski pokret, Beogradska otvorena škola i Centar za samostalni život invalida Srbije.Deljen je propagandni materijal i upriličeni susreti i razgovori sa zainteresovanim gradjanima i političarima.

APRIL – 2009

139 zemalja potpisnica Konvencije

82 zemalja potpisnica Optionog Protokola

51 zemalja ratifikovalo Konvenciju

30 zemalja ratifikovalo Opcioni Protokol

NAJNOVIJA VEST: Sudan Ratifikovao Konvenciju

Ženska prava  

Žene sa invaliditetom se suočavaju sa preprekama i diskriminacijom u društvu, češće od muškaraca sa invaliditetom. Evropski Forum OSI je pokrenuo pitanje rodne ravnopravnosti i postavio ga kao prioritet u postizanju specifičnih ciljeva i promene u životima preko 25,000 žena sa invaliditetom u Evropi. Disabilitiy Voice je razgovarao sa Gunta Anca, članicom Komiteta i predstavnicom EDFa u Odboru direktora Evropskog ženskog lobija. 

Disability Voice: Šta EDF radi na unapredjenju života žena sa invaliditetom?

Gunta Anca: Jedna od trenutnih briga je produžetak materinskog odsustva za žene sa invaliditetom, ali takodje ističemo kompleksnu i osetljiviju situaciju u našoj grupi u vezi sa nedostatkom zaštite u oblasti usvajanja i hraniteljstva dece sa invaliditetom. Tako stremljenje ka jednakim pravima i mogućnostima žena sa invaliditetom jeste prioritet Evropskog Foruma OSI već duže vreme. Žene su osnovale svoj komitet koji podržava rad EDFa u radu na pitanju rodne jednakosti. Naš ženski komitet omogućava EDFu da se invalidska pitanja uključuju u politiku jednakosti i izradi mera za sprovodjenje invalidske politike u domenu rodne jednakosti. Naše aktivno uključivanje u Evropski ženski lobi takodje omogućava veću podršku EDFu. 

DV: Koje bi bilo adekvatno trajanje  materinskog odsustva?

GA: Komisija je predložila povećanje minimalnog broja nedelja za materinsko odsustvo sa 14 na 20 nedelja. Dodatno, EDF sugeriše da države članice EU treba da obezbede dodatno plaćeno odsustvo u slučaju, na primer, rodjenja deteta sa invaliditetom. Trajanje dodatnog odsustva treba da bude proporcionalno i da omogući ostvarivanje posebnih potreba majke i/ili deteta. U praksi EDF traži kontinuitet u periodu materinskog odsustvo od najmanje 24 nedelje koje će biti plaćene a odnosiće se na vreme pre i nakon porodjaja.  

DV: Zašto je ženama sa invaliditetom  potrebno duže vreme prilagodjavanja?

GA: Ponekad se materinstvo odvija u kompleksnijem okruženju, kao što je slučaj sa usvajanjem ili hraniteljstvom dece sa invaliditetom ili u slučaju žena sa invaliditetom. Nijedna od ovih okolnosti nije obuhvaćena u Evropskoj Uniji, a to treba da se razmatra kao teška situacija na isti način kao i ona kdo višestrukog porodjaja, rane dečije smrti, dečije hospitalizacije pri rodjenju.  U svim tim situacijama majci i detetu treba više vremena na prilagodjavanje novoj situaciji radi pravilnog razvoja porodičnog života. Većinu vremena, materinstvo dovodi žene sa invaliditetom u situaciju posebne zavisnosti od treće osobe, kako bi obavila sve aktivnosti i brinula o detetu: one se često osećaju u zapostavljenom položaju zbog činjenice da im nedostaju adekvatni servisi i podrška.  Štaviše, postojeći socijalni servisi, kao što su oni za planiranje porodice ili prenatalnu brigu, nisu uvek pristupačni za njih kao za ostale žene, što zbog predrasuda, što zbog fizičke nepristupačnosti i to rezultira nedostatkom valjanih informacija. Ove situacije govore u prilog dužem vremenu za prilagodjavanje žena sa invaliditetom na novu situaciju.Kako populacija Evropske Unije stari, svaki napor treba učiniti da bi se promenila stopa nataliteta i izgradilo društvo privlačno za porodice. To je jedan od najvećih zadataka u Direktivi za materinsko odsustvo, koju je predložila Evropska komisija 2008. Ova Direktiva bi takodje trebala da obezbedi jednak tretman za svaku buduću majku bez obzira u kojoj zemlji živi, da li ima invaliditet ili ne. Važno je da ova Direktivatreba da bude fleksibilna što je moguće više, jer samo na takav način može da obezbedi podršku svakoj porodici, uključujući i onoj sa decom ili roditeljima sa invaliditetom.