Zaštitnik gradjana Republike Srbije održaće konferenciju za novinare povodom dvogodišnjice donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u četvrtak, 24. aprila 2008.  u 11:00 sati u Medija centru, Centra SAVA.

Na konferenciji će govoriti:

Saša Janković, republički zaštitnik gradjana

Gordana Rajkov, narodna poslanica

Damjan Tatić, UN ekspert

Ivanka Jovanović, Nacionalna organizacija OSI

Ljiljana Lučić, Generalni sekretar za socijalna pitanja Ministarstva za rad i socijalnu politiku

Zovem se Julijana Kočiš, iz Sombora sam i od rodjenja živim sa teškim posledicama cerebralne paralize. Ne mogu da se služim ni nogama, ni rukama, jedino glavom. I pored svega još kao dete imala sam jako izraženu zelju da učim i saznajem nove stvari, ali se nisam mogla redovno školovati, jer tadasnji sistem nije pružao mogućnosti za to. To me nije sprečilo da se sama obrazujem uz pomoć moje majke. Tako sam sa 22 godine dobila od bake na poklon pisaću mašinu, na kojoj sam, držeći u ustima za to specijalno napravljen plastični štapić dužine 20 cm, vežbala i savladala daktilografiju.

Ali bez obzira na sve to, kao osoba sa teškim telesnim invaliditetom nisam imala mnogo mogućnosti za napredak i usavršavanje znanja, vezanog za oblasti koje su me zanimale. Kada je tehnika uznapredovala i kada su kompjuteri postali deo naše svakidašnjice, moja velika želja je bila da ga i ja posedujem. Drugih želja nisam ni imala, jer prostorne prepreke su me uvek delile od onoga sto se dešavalo u svetu i što je druge ljude činilo srećnim.

Kada nas život satera u ugao iz koga mislimo da nema izlaska, uvek se pojavi neka svetlost koja nam da novu nadu…

U to vreme, pre skoro godinu dana, moja osamdesetogodišnja majka nije mogla više da mi pomaže zbog bolesti. Ja sam uključena u projekat Od alternative do standardizacije, Centra za samostalni život invalida Srbije i dobila personalnog asistenta. Moj život je postao mnogo radosniji i kvalitetniji.

Sve ovo pričam zato što je to bio put koji me vodio do kompjutera. Ideja, kako do kompjutera, potekla je od mog personalnog asistenta. Dogovorile smo se da ćemo dati oglas u novine, ako neko želi da pokloni kompjuter, mi ćemo ga rado primiti!!! Sticajem okolnosti u Somborskim oglasima rade prijatelji moje asistentkinje. Napisali su kratak oglas i mi smo čekale…Kasnije smo saznale, da taj oglas nikada nije objavljen, ali je moja želja tim tekstom stigla do njihovih srca i oni su napravili tajni plan, za koji mi nismo znale.

Prošlo je možda mesec dana, kada mi je personalna asistentkinja donela vest, a ja nisam mogla da verujem. Javljeno mi je da kompjuter treba da se „doseli“ na moj radni sto! Sve je to izgledalo kao san. Ali taj je san bio stvarnost zaslugom dva mlada, humana čoveka, koji su odlučili da ovim gestom ispune jedan moj cilj. Oni su želeli da ostanu anonimni i to govori u prilog njihovoj skromnosti. Moja radost zbog kompjutera je time veća, što znam da postoje i takvi dobri ljudi, kojima ću biti zahvalna do kraja života. Moje udruženje za cerebralnu i decju paralizu iz Sombora mi je omogućilo obuku, koju sam ja vrlo brzo i vešto savladala.

Služim se specijalnim mišem, kojim upravljam bradom, a na tastaturi primenjujem isti sistem kao na pisaćoj mašini. Služim se elektronskom postom, dostupne su mi vesti iz celog sveta, kontaktiram sa mojim prijateljima MSN- om i SKYPE -om, služim se WORD programom, a naravno slušam i muziku, ponekad pogledam neki zanimljiv CD, dobila sam prozor u svet, pa se sada i osećam kao gradjanin sveta, jer koristeći internet, više ništa što želim znati nije skriveno od mene.

Evo ovo je moja priča i drago mi je da sam je mogla podeliti sa svima koji je budete čitali. Radovalo bi me kada bi i drugi imali slična iskustva. Moj život je sada puno sadržajniji i kvalitetniji.

Na Divčibarama se od 22 – 24. aprila održava Seminar o reformi sistema socijalne zaštite pod nazivom „Ka sistemu kvaliteta u socijalnoj zaštiti“ u organizaciji Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije.

Centar za samostalni život invalida Srbije predstavlja Gordana Rajkov sa prezentacijom o servisu personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom.

Sektor za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike je u utorak, 22. aprila organizovao Nacionalnu konferenciju o rodnoj ravnopravnosti i učešću žena u javnom životu.

Cilj Konferencije je bio da se istakne značaj unapredjenja rodne ravnopravnosti u Srbiji donošenjem Zakona o ravnopravnosti polova i usvajanje Nacionalne strategije o poboljšanju položaja žena.

Ispred Centra za samostalni život invalida Srbije Konferenciji je prisustvovala Gorjana Gordić.

 Mobility International USA trenutno regrutuje omladince od 18-24 godine, radi učešća u jedinstvenom programu razmene. Ovaj multikulturalni i multiinvalidski program traje 16 dana, od 27. juna do 12. jula i održava se u Kostariki.

Zainteresovani  učesnici mogu pronaći više informacija o ovom programu na http://www.miusa.org/exchange/costarica08/index_html.  Prijave su ujedno i registracije mesta.

Obezbedjene su znatni novčani iznosi za školarine a biće obezbedjeni prevodioci za gestovni govor i personalni asistenti, ukoliko su potrebni! 

17. april 2008. 

Wal-Mart prodavnice Inc. će platiti  300,000 američkih dolara sudske odštete tužitelju koji ih je tužio zbog toga što su odbili da ga zaposle po osnovu invalidnosti. Stiven J. Bredli junior, iz Hardina u Misuriju, sa posledicama cerebralne paralize se javio na posao prodavca još 2001, ali je očigledan problem bio taj što koristi invalidska kolica…i na kraju nije primljen na posao. Stiven se obratio Komisiji za jednake mogućnosti u zapošljavanju, koja je i podnela tužbu po osnovu kršenja Akta o Amerikancima sa invaliditetom.

Wal-Mart se, pored plaćene novčane kazne, takodje obavezao da će obezediti obuku za menadžerea u skladu sa ovim Aktom u svojim prodavnicama u Ričmondu, kao I da će obavestiti agencije za zapošljavanje u oblasti Kanzas Sitija da zapošljavaju kvalifikovane osobe sa invaliditetom. 

LAS VEGAS (CBS) –  Spektakl izbora za izbor Mis SAD održan je u petak uveče u Las Vegasu i jednak takmičarka je posebno mogla da kaže da su joj se ostvarili snovi.

Mis Ajove, 20-godišnja Ebi Kuran, je uspela u onome što za mnoge izgleda gotovo nedostižno, postala je Mis svoje države i takmičila se u izboru za Mis SAD iako ima posledice cerebralne paralize.

 „Ovo je ostvarenje sna, i više od toga,“ rekla je Ebi.

Pogledajte mali video klip o samom takmičenju i o Ebi na http://wcbstv.com/sports/miss.usa.cerebralpalsy.2.697090.html

Na dežurnim telefonima Info-centra gradjani mogu da dobiju informacija o pravima iz oblasti rada i socijalne politike. 

Dežurni telefoni Info – centra: 

Socijalna i porodično-pravna zaštita 011/303-86-61 

Osobe sa invaliditetom i boračko invalidska zaštita 011/303-86-77 

Nasilje u porodici 011/303-86-61 

Rad i inspekcija rada 011/303-86-77 

Penzijsko i invalidsko osiguranje 011/334-78-09 

Radno vreme Info – centra ministarstva rada i socijalne politike je od 9-15 časova.

Marš za pristupačnost (demonstracije) će biti održan po šesti put u subotu, 24. maja u Stokholmu, a drugi put u Askersundu i Geteborgu i po prvi put u Jenčepingu, Karlskogi, Ljusdalu, Malmeu i Norčepingu. Vreme održavanja: okupljanje 13.00h (1 pm), početak marša 14.00h (2 pm), i marš će trajati oko jedan sat.

1: Šta je pozadina marša?
Ideja za marš je nadjena u akciji zastupničke grupe osoba sa invaliditetom iz Amerike, ADAPT,  „Marš za oslobodjenje osoba sa invaliditetom“ 2003, dogadjaj organizovan sa idejom da predlože donošenje zakonske regulative za osobe sa invaliditetom MiCASSA – a to znači preusmeravanje težišta sa programa obezbedjivanja servisa za ODI iz institucija u kućne uslove i lokalnu zajednicu. U poredjenju sa Švedskom u Americi postoji  antidiskriminatorno zakonodavstvo (ADA – Akt o Amerikancima sa invaliditetom).

2: Zašto je neophodan zakon koji nepristupačnost definiše kao diskriminaciju?
Teoretski se svi zalažu za društvo pristupačno za sve, ali postoji veliki jaz izmedju namera i realnosti. Mediji i javno mnjenje, kao i političari i drugi donosioci odluka, treba da budu svesni ozbiljnosti situacije u Švedskoj. Svako mora da bude u stanju da predje ulicu ili poseti neki web sajt, da pogleda film u bioskopu ili izadje u restoran sa suprugom, decom, roditeljima, prijateljima itd: ukratko svako mora da bude u stanju da živi život kako treba, bez obzira da li ima invaliditet ili ne.U Švedskoj već postoji stroga zakonodavna politika da se društvo učini pristupačnim ali je problem u tome što se zakoni ne poštuju. Neki zakoni su usvojeni pre više desetina godina, na primer Zakon o pristupačnom javnom transportu je donet 1979, ali se otada nije mnogo toga desilo. Zašto? Zakonodavstvo Švedske manjka u sankcijama. Ako javni prevoznik ne učini autobuse pristupačne za osobe u kolicima ili govorno-vizuelnim najavama, za osobe oštećenog vida ili sluha, on neće biti kažnjen. Jedini efekat je negativna slika u medijima i invalidskom pokretu. Prema zakonu u Švedskoj nepristupačnost nije kvalifikovana kao diskriminacija. A treba da bude! Antidiskriminatorni akt koji definiše nepristupačnost kao diskriminaciju povezaće nepristupačnost i na individualnom nivou. Pojedinci su ugroženi nepristupačnošću. Taj zakon bi bilo njihovo sredstvo borbe protiv kompanija, prodavnica, lokalne zajednice i svih drugih koji ne poštuju predvidjeni zakon.U nekoliko zemalja sveta, zakoni zabranjuju kompanijama, vlastima i “zajednicama” postojanje nepristupačnih objekata:

SAD – Akt o Amerikancima sa invaliditetom – ADA (1990)
Australija – Akt protiv diskriminacije OSI – DDA (1992)
Velika Britanija – Akt protiv diskriminacije OSI – DDA (1995)
Južna Afrika – Akt o promovisanju jednakosti i prevenciji diskriminacije –  PEPUDA ili Equality Act (2000)

U Švedskoj je u proceduri ispitivanje o primeni sličnih zakonskih akata. Od 1. jula 2003. postoji opšti švedski antidiskriminatorni akt koji štiti od diskriminacije po osnovu etničke pripadnosti, religije, seksualne orijentacije i – invalidnosti. I dalje nepristupačnost nije definisana kao osnova diskriminacije. Verujemo da to treba da bude slučaj.

Svake godine organizujemo demonstraciju kao podršku svom cilju u glavnom gradu Švedske, Stokholmu. Demonstracije nose isto ime kao i organizacija. Prvi marp je održan 16. avgusta 2003. Oko 600 osoba je marširalo 5 km od centra grada do zgrade Parlamenta u Stokholmu.
Drugi marš je odran 21. avgusta 2004.
Treći marš je održan 10. avgusta 2005.
Ćetvrti marš je održan 20. maja 2006.
Peti marš je održan 2. juna 2007 u Stokholmuin a po prvi put u Geteburgu, Helsinborgu i Askersundu.

4: Ko nas podržava?
Podržava nas preko 120 organizacija i kompanija, predstavljajući tako preko 610 000 ljudi (Švedska ima 9 miliona stanovnika).
 

5: Kako da pomognete?
Kao pojedinac možete da potpišete našu peticiju (http://www.marschen.se/viewpage.php?page=124)ili ispričate o nama svojim prijateljima.

U Beogradu je 31. marta 2008. godine u Centru Sava održana promocija finalnog teksta Nacionalne strategije za mlade u organizaciji Ministarstva za omladinu i sport.

Osim predstavnika mladih koji su bili uključeni u proces izrade Nacionalne strategije za mlade govorila je i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković.

Nakon oficijelnog dela održan je i koktel i mini sajam udruženja gradjana, a ispred Centra za samostalni život invalida Srbije prisustvovali su mladi iz podružnica Beograd i Niš.

Kandidatkinja za predsednika SAD Hillary Clinton je razgovarala telefonom sa prošlogodišnjom slovenačkom kandidatkinjom na predsedničkim izvorima Elenom Pečarič, koja inace koristi invalidska kolica. Obećala je da će dati punu podršku Udruženju za teoriju i kulturu hendikepa kad bude izabrana za predsednicu SAD. 

Crveni krst Slovenije je objavio bankrot jer je Karitas Slovenije preuzeo sve njihove programe. 

U rehabilitacionom centru Pacug, Udruženja paraplegičara Slovenije dogodio se neobičan incident. Predsednik Udruženja se umalo udavio u bazenu ali ga je u poslednji momenat spasio Joško Joras.

Sastanak sa Božidarom Djelićem

Predstavnici Kontakt organizacija civilnog društva u okviru programa Tima Vlade za smanjenje siromaštva sreli su se sa potpredsednikom Vlade Srbije, Božidarom Djelićem. Sastanak je organizovan 27. marta 2008. u zgradi Vlade Srbije.

Sastanak je imao dva nivoa: opšti i pojedinačni.

Opšti deo se odnosio na pitanja koja se tiču NVO sektora uopšte – Zakon o Udruženjima, mehanizam KOCD / način za institucionalizaciju saradnje NVO i Vlade, šta predložiti za saradnju sa NVO: ured/agenciju, kancelariju, ukoliko bude formirana Kancelarija za koordinaciju politika pri Vladi.

Drugi deo je bio prilika da svaka Kontakt organizacija predstavi pojedinačne predloge, inicijative, mere za svoju za svoju ciljnu grupu.

Predstavnik Centra za samostalni život invalida Srbije na ovom sastanku je bila Gordana Rajkov.