13. avgust 2006. – Pregovarači iz celog sveta su se sastalni u sedištu UN u Njujorku u ponedeljak da bi nastavili razgovore o finalizaciji nove konvencije koja bi štitila prava osoba sa invaliditetom.
Delegati 192 zemlje članice i predstavnici iz preko 90 nevladinih organizacija će provesti dve nedelje nastojeći da usaglase preostale razlike u članu 33. nacrta Konvencije.
Predsedavajući poslednje sesije, osme u pregovorima, ne krije svoj optimizam da je kraj rada blizu.
“Postoje mnogi pokazatelji da medjunarodna zajednica želi zaključak rada na Konvenciji,” rekao je Don MacKay, stalni predstavnik Novog Zelanda pri UN u Ženevi. Jedino je dve nedelje rada, po njemu. Možda kratak period za postizanje saglasnosti o tako mnogo kompleksnih pitanja. “Niko neće raditi po svom,” rekao je on. “Ljudi moraju da počnu da prave kompromise.”
Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom bi značila veliki zaokret u načinu tretiranja 650 miliona osoba sa invaliditetom u svetu.
“Osobe sa invaliditetom su jedna od najmarginalizovanijih grupa u društvu,” rekao je gospodin MacKay. Procenjuje se da 90% dece sa invaliditetom u zemljama u razvoju ne pohadja školu.
“U oko 45 zemalja postoji zakonodavstvo koje se odnosi na osobe sa invaliditetom,” izjavio je Thomas Schindlmayr iz Odelenja UN za ekonomska i socijalna pitanja. “Kao reuzltat toga, osobe sa invaliditetom nemaju mogućnost obrazovanja, zapošljavanja, ili ostvarivanja svojih snova i potencijala kao drugi ljudi.”
U nedavnom obraćanju UN zemljama članicama, predsednik Generalne Skupštine Jan Eliasson je urgirao da se rad na Konvenciji privede kraju. On je potvrdio značajan progres koji je učinjen ali da je istovremeno prethodnih sedam sesija “ostalo bez krajnjeg dogovora.”
Osobe sa invaliditetom ostaju medju najmarginalizovanijom populacijom i nose se sa ogromnim teretom fizičkih, pravnih i društvenih prepreka u ostvarivanju svog punog potencijala. Zvaničnici tvrde da Kovencija može da dovede do novih zakonskih okvira i promene stavova o osobama sa invaliditetom, počev od gradnje i dizajna lokalne zajednice do transporta, obrazovanja, zapošljavanja i rekreacije.
Dogovor će obavezati zemlje, izmedju ostalog, da postepeno uključe programe za osobe sa invaliditetom u konstruisanje novih funkcionalnih celina, promovisanje i unapredjenje