UNITED NATIONS (AFP) – Nasilje nad ženama je “teško i široko rasprostranjeno” u svetu gde jedna od tri žene u svom životu doživi nasilje od svog partnera. „Postoji nepobitna evidencija o bezobzirnom nasilju širom sveta,“ rekao je bivši predsedavajući UN Kofi Annan u izveštaju „Kraj nasilju nad ženama: od reči ka akciji.“
Ovaj izveštaj navodi istraživanja o nasilju nad ženama u najmanje 71 državi pokazujući „značajan odnos žena koje su doživele fizičko, seksualno ili psihološko nasilje…prosečno, najmanje jedna od tri žene su u svom životu bile žrtve nasilja svog intimnog partnera.“
Svetska zdravstvena organizacija je radila studiju u 11 država i ustanovila da se procenat žena koje dožive seksualno nasilje od svog intimnog partnera kreće od šest procenata u Japanu i Srbiji i Crnoj Gori do 59 procenata u Etiopiji.Ubistva žena su često povezana sa seksualnim nasiljem, izmedju 40 i 70 procenata žena su žrtave ubistva svojih muževa ili mladića u Australiji, Kanadi, Izraelu, Južnoj Africi i SAD, kaže se u izveštaju UN.
Utvrdjeno je da je preko 130 miliona devojaka/devojčica postalo šrtvama seksualnog osakaćenja, uobičajene prakse u Africi i nekim zemljama Srednjeg istoka, ali se to može naći i u imigrantskim zajednicama Evrope, Severne Amerike i Australije.Ubistva ženske dece, prenatalna seksualna selekcija i sistematsko zapostavljanje ženske dece je rašireno u zemljama južne Azije, jugoistočne Azije, severne Afrike i Sredjeg istoka.Takodje se navodi činjenica da izmedju 40 i 50 procenata žena Evropske Unije, koje dožive nasilje u svom životu prijavljuju i neke vidove seksualnog nasilja.„Većina od nekoliko stotina hiljada žena i dece koje su žrtve trgovine, često se prodaju radi seksualne eksploatacije,“ kaže se u izveštaju.
Takodje se govori o seksualnom nasilju tokom ratnih sukoba, pa se navode cifre od 50,000 i 500,000 žena koje su silovane tokom genocida 1994. u Ruandi, a izmedju 20,000 i 50,000 žena je imalo istu sudbinu u Bosni u toku rata 1990.
U Evropi, Severnoj Americi i Australiji, više od polovine žena sa invaliditetom ima iskustva fizičkog nasilja, dok ta iskustva ima samo trećina neinvalidnih žena.
U izveštaju se navodi da žene koje su bile žrtve nasilja često počinju da konzumiraju alcohol, drogu, suočavaju se sa seksualnom disfunkcijom, pokušavaju samoubistvo, suočavaju se sa post-traumatskim stresom i poremećajima centralnog nervnog sistema.
U zaključku se kaže da uprkos napretku u posledjim decenijama „nasilje nad ženama još nije steklo prioritet koji zaslužuje da bi se uradile značajnije promene.“
„Kohezivniji strateški pristup je potreban od svih aktera, uključujući vlade, medjunarodnu zajednicu i gradjansko društvo,“ kaže se u izveštaju.