1.3 Invalidnost
Mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti variraju u značajnoj meri medju zemljama članicama. U proseku je mala razlika izmedju prethodnih EU15 zemalja članica i novih 10 država članica (53% i 52%). Medjutim, ne postoje značajne razlike u mišljenju medju zemljama koje su ispitane. Diskriminacija po osnovu invalidnosti izgleda da je najraširenija u Italiji (68%) i Francuskoj (66%) a najmanje u Danskoj (32%).
U dve zemlje potpisnice , skoro polovini ispitanika se čini da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena.
Analiza socio-demografskih karakteristika ispitanika pokazuje da mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti varira u odnosu na pol i godine ispitanika. Ženama se mnogo više nego muškarcima čini da je diskriminacija široko rasprostranjena (56% naprema 49%). Starijim ljudima se čini da je diskriminacija rasprostranjena medju starijima od 55 godina – 48%, a 57% smaatra da se ona odnosi na one od 15-24 godine.
Konačno, iako su ljudi koji imaju prijatelje, saradnike ili emotivne veze sa osobama sa invaliditetom skloniji od drugih mišljenju da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena (55% prema 50%), interesantno je videti koja mišljenja nisu toliko različita.
Isti fenomen se zapaža kod ispitanika koji pate od hroničnih psihičkih ili mentalnih problema: njihova mišljenja su ista kao kod onih koji ne pate od takvih zdravstvenih problema (oba 53%). U skladu sa opšteprihvaćenim javnim prihvatanjem problema koji prate osobe sa invaliditetom, studijom je utvrdjen jasan stav da u svim zemljama članicama mnogo više novca treba da se potroši na unapredjenje pristupačnosti (91%).
Više informacija o diskriminaciji po drugim osnovima možete pronaći na