Grupa za podršku i zastupništvo CCS, sada CCS Disability Action, je u toku svoje Nedelje podizanja svesti o uspesima samostalnog života osoba sa invaliditetom pokušalo da skrene pažnju javnosti na činjenicu da mnoge osobe sa invaliditetom ne žive u mestu stanovanja koje su sami izabrali.
“Ukoliko živite u Domu za trajni smeštaj, nećete imati priliku da pravite svakodnevni izbor, što mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo,” kaže Viv Maidaborn, aktivistkinja CEO, CCS Disability Action. “Život u mestu stanovanja kojeg ste sami odabrali znači da ste doneli odluku o svom okruženju, a nije doneta umesto vas. To znači da birate kada i šta ćete jesti, da li će i ko živeti sa vama, kako će izgledati vaš dom i razne druge stvari koje drugi ljudi podrazumevaju,” kaže Viv. U ovoj organizaciji veruju da jako mnogo osoba sa invaliditetom u Novom Zelandu trenutno živi u neprikladnim ili nametnutim životnim uslovima. To podrazumeva da u svako doba i do 200 osoba sa invaliditetom ispod 50 godina starosti živi u staračkim domovima. CCS Disability Action trenutno radi sa Vladom na fleksibilnijim finansijskim kriterijumima za servise namenjene osobama sa invaliditetom koji će im omogućiti pojedinačnu podršku da bi mogli da žive u svom domu i po svom izboru.CCS Disability Action može pomoći osobama sa invaliditetom pri ispunjavanju aplikacija, pronalaženju adekvatnih asistenata i upoznavanju lokalne zajednice i njenih odredjenih delova. “Često se dešava da neko jednostavno želi živi samostalan život i ima mogućnost svakodnevnog izbora,” kaže Viv Maidaborn. Lorna Sullivan, iz Standards Plus, samostalne agencije za promociju menadžmenta i rezultatski orijentisanih kvalitetnih servisa za osobe sa invaliditetom je oberučke prihvatilo ovu poruku “osnovnog prava”. “Promovisanje društva koje visoko ceni živote osoba sa invaliditetom i neprestano radi na unapredjenju naše pune participacije je izvrsno. Ali kada se poriču ljudska osnovna prava odlučivanja gde će da žive, što je bio slučaj do danas, onda je to sramno,” kaže ona. “Novi Zeland ponosno i opravdano promoviše svoja postignuća u zatvaranju velikih institucija, ali ne uspeva da prepozna da i male institucije imaju negativan i dugotrajan uticaj na životne mogućnosti socijalnu vrednost ljudi.Stanovanje uz podršku Novog Zelanda se slaže, “osobe sa invaliditetom žele da imaju kontrolu nad svojim životima. Oni žele da imaju svoje izbore o tome gde i kako će živeti i kakva im podrška u tome treba,” rekao je Shmuel Bar-Even. “Njihova zajednica mora da se preorijentiše sa obeshrabrujuće prakse iz prošlosti ka stvarnom pripadništvu u zajednici i stvarnom izboru,” kaže on. Kad se radi o samostalnom životu u zajednici, osobi sa invaliditetom može trebati podrška prilikom spremanja hrane, kupovini ili ličnim potrebama. CCS Disability Action veruje da će povećanjem fondova osobe sa invaliditetom imati realniju sliku uključenosti u zajednicu i vremenom bolje doprinositi svojoj zajednici.