Siromaštvo je stanje u kome su osoba ili društvo u oksudici materijalnih dobara za normalno zadovoljavanje najvažnijih potreba. Najvažnija materijalna dobra su hrana, pijaća voda i prostor za stanovanje, a postoje i socijalna dobra kao što su pristup informacijama, obrazovanju, zdravstevenoj zaštiti, socijalni status, politička moć ili mogućnost da se razviju značajne veze sa drugim ljudima u društvu.
Merenje siromaštva
Procenat svetske populacije koja živi sa manje od $1 dnevno po glavi stanovnika se smanjio u proteklih dvadeset godina. Najznačajnija postignuća su se javila u Istočnoj i Južnoj Aziji.
Mereno, siromaštvo može da bude apsolutno i relativno. Apsolutno siromaštvo se odnosi na set standarda koji je konstantan u vremenu i medju državama. Na primer, procenat populacije koja se hrani ispod granice koja je propisana za ljudsko telo (prosečno 2000-2500 kalorija dnevno za odraslog muškarca).
Svetska banka definiše ekstremno siromaštvo kao življenje sa manje od US$ 1 dnevno a prosečno siromaštvo kao življenje sa manje od $2 dnevno. Procenjuje se da je u 2001. godini 2.7 milijarde ljudi živelo sa manje od $2 dnevno. Odnos populacije zemalja u razvoju koja je živela u ekstremnom ekonomskom siromaštvu je sa 28% u 1990. pao na 21% u 2001.
U mnogim razvijenim zemljama zvanična definicija siromaštva, koja se koristi u statističke svrhe, zasnovana je na relativnom prihodu. Postoje mnogobrojne kritike da statistike o siromaštvu mere pre nejednakost nego nedostatak materijalnih dobara ili ekstremno siromaštvo. Na primer, prema SAD Cenzus Birou, 46% onih koji su “siromašni” poseduju vlastite kuće (prosečno tri spavaće sobe, kupatilo i garaža). Štaviše, merenja se uglavnom baziraju na pojecinačnom godišnjem prihodu i često ne uzimaju u obzir sveukupne vrednosti i dobra.
Iako se siromaštvo u svetu smanjuje u celini, ono i dalje ostaje veliki problem:
- Trećina umrlih – nekih 18 miliona ljudi godišnje ili 50,000 dnevno – umire iz različitih uzroka siromaštva. To je od 1990. godine 270 miliona ljudi (većinom žene i deca) što je priblišno celokupnoj populaciji SAD.
- Svake godine blizu 11 miliona dece umire pre svog petog rodjendana.
- U 2001, 2.7 milijarde ljudi je živelo sa manje od $2 dnevno.
- 800 miliona ljudi svakodnevno gladno odlazi na spavanje.
“Glasovi siromašnih” Svetske banke, zasnivaju se na istraživanju izvedenom na preko 20,000 siromašnih ljudi iz 23 države, a identifikuju lepezu faktora koje siromašni ljudi smatraju elementima siromaštva. Najvažniji medju njima su neophodni za materijalna dobra, posebno hrana. Ostali se odnose na socijalna dobra.
- Stabilan izvor prihoda
- Nepristupačne lokacije
- Rodni odnosi
- Problemi u socijalnim odnosima
- Nedostatak sigurnosti
- Zloupotreba onih koji imaju moć
- Institucije koje umanjuju nečiju moć
- Ograničene mogućnosti i
- Slabe organizacije u lokalnoj zajednici.
Uzroci siromaštva
Mnogi različiti faktori su obuhvaćeni u objašnjavanju pojave siromaštva . Naravno, nijedno objašnjenje nije jednostavno i nije opšteprihvaćeno. Neki od mogućih faktora obuhvataju:
- Prirodna dešavanja, kao što su klima ili okruženje
- Geografske faktore, na primer pristup plodnom zemljištu, svežoj vodi, mineralima, energiji i drugim prirodnim resursima.
- Neadekvatnu ishranu u detinjstvu, posebno siromašnih zemalja, što vodi fizičkom i mentalnom zaostajanju, što sveukupno znači ekonomske probleme.
- Bolesti, posebno: AIDS, malarija i tuberkuloza, utiču na investiranje i produktivnost pojedinačnog, grupnog i nacionalnog zdravstvenog i ekonomskog sistema, posebno u zemljama u razvoju
- Siromaštvo, samo po sebi, sprečava na primer različite oblike investiranja
- Nemogućnost pronalaska dobro plaćenog posla
- Nezaposlenost ili delimična zaposlenost
- Globalizacija, i u velikoj meri i ako nije dovoljna
- Nedostatak prava zakona
- Nedostatak demokratije
- Nedostatak infrastrukture
- Nedostatak zdravstvene zaštite
- Nedostatak obrazovanja
- Korupcija u vlasti
- Prenaseljenost i nedostatak pristupa kontroli radjanja.
- Poreske stope, kojima se oporezuju sopstveni gradjani, ali ne i drugi narodi
- Istorijske činioce, kao što su imperijalizam i kolonijalizam
- Nedostatak slobodne trgovine
- Nedostatak slobode i socijalnog otpora
- Nedostatak socijalne integracije
- Ropstvo
- Kriminalitet
- Zloupotreba alkohola i droga
- Rat, uključujući gradjanskirat i genocid
- Odliv mozgova
- Nedostatak socijalnih veština
- Eksploataciju siromaštnih od strane bogatih.
- Pojedinačna verovanja, aktivnosti i izbori
- Mentalne bolesti i invalidnost
- Diskriminaciju raznih oblika (po polu, rodu, rasi…).
Uticaj siromaštva
Neki uticaji siromaštva mogu takodje da budu i njegovi uzroci, kako je i nabrojano, što stvara “krug ili ciklus siromaštva” i dodatno komplikuje situaciju:
- depresija
- nedostatak vode i sanitarnih uredjaja
- porast ugroženosti usled prirodnih katastrofa
- ekstremizam
- glad i smrt usled gladi
- trgovina ljudima
- visoka stopa kriminaliteta
- porast samoubistava
- povećan rizik od političkog nasilja (terorizam, rad i genocid)
- beskućništvo
- nedostatak mogućnosti za zapošljavanje
- nepismenost
- društvena izolovanost
- gubitak stanovništva usled emigracije
- porast diskriminacije
- zloupotreba droga
Iskorenjivanje siromaštva
U politici, borba protiv siromaštva se obično posmatra kao društveni cilj i mnoge vlade su tome, makar i načelno, posvetile odredjene institucije ili odeljenja.
Ekonomski rast
- Strategija protiv siromaštva Svetske banke se uglavnom zasniva na smanjenju siromaštva kroz promovisanje ekonomskog rasta.
- Biznis grupe vide efekte za održavanje dobre ekonomije u uklanjanju barijera stvaranju novih poslova ili smanjenju prepreka u obavljanju postojećih poslova
- Izveštaj Svetske banke za 2007. predvidja da će se broj onih koji žive na nivou $1 dnevno prepoloviti (oko 550 miliona ljudi). Prosečan stanovnih zemalja “trećeg sveta” će živeti na nivou kojim danas žive stanovnici Slovačke.
Direktna pomoć
- Vlada može direktno da pomogne onima kojima je to potrebno. Osobe koje spadaju u posebno rizične grupe su stari i osobe sa invaliditetom. Pomoć može da bude u vidu novca ili hrane.
- Privatne donacije. Ovaj vid pomoći se formalno podstiče u okviru pravnog sistema, na primer dobrotvorna društva ili oslobadjanje plaćanja taksi u prilog donacijama.
- Dogovor iz Kopenhagena je spisak troškovno najefektnijih metoda u napretku opšteg blagostanja.
Unapredjenje socijalnog okruženja i mogućnosti za siromašne
- Urbana regeneracija i razvoj stanovanja uz materijalnu podršku.
- Materijalna podrška obrazovanju .
- Materijalna podrška zdravstvenoj zaštiti.
- Asistencija u pronalaženju zaposlenja.
- Podrška pri pronalaženju zaposlenja.
- Ohrabrivanje za političko učešće i društveno organizovanje
- Praktičan socijalni rad u lokalnoj zajednici.
Milenijumski razvojni ciljevi
Iskorenjivanje siromaštva i gladi do 2015. je Milenijumski razvojni cilj. Takodje su predloženi tzv. “brzi koraci” koji će uz male troškove obezbediti najkonstruktivnije efekte smanjenja siromaštva u svetu. To su:
- Pristup informacijama o seksualnom i reproduktivnom zdravlju
- Borba protiv nasilja u porodici
- Imenovanje vladinih savetnika za nauku u svakoj državi
- Zagarantovan osnovni prihod
- Gradjanske dividende
- Dezinfekcija i dezinsekcija škola u napadnutim područjima.
- Lekovi za AIDS, tuberkulozu i malariju
- Eliminacija troškovanja za školovanje
- Ukidanje troškova za osnovnu zdravstvenu zaštitu u zemljama u razvoju
- Besplatna užina za decu u školama
- Prava žena, uključujući i pravo na imovinu
- Negativne poreske stope
- Pošumljavanje
- Obezbedjivanje aditiva za zemljoradnike u sub-saharskoj Africi.
- Obezbedjivanje mreža protiv komaraca
- Pristup električnoj energiji, vodi i sanitarnim uredjajima
- Podrška dojenju novorodjene dece
- Trening programi o zdravstvenoj zaštiti u seoskim područjima.
- Unapredjenje mesta za stanovanje i obezbedjivanje novog zemljišta za gradju stanova.
Pomoć za razvoj
Mnoge razvijene nacije daju pomoć za razvoj zemljama u razvoju. Neka konsultativna tela i nevladine organizacije smatraju da zapadna monetarna pomoć često povećava siromaštvo i socijalnu nejednakost bilo da je uslovljena primenom štetne ekonomske politike u odredjenim zemljama, bilo zato što je vezana uvozom proizvoda iz donatorskih zemalja ili zato što strana pomoć služi interesima donatora više nego primaocima pomoći.
Oni koji pružaju pomoć tvrde da se ovakvi problemi mogu rešiti boljim monitoringom raspodele pomoći. Pomoć nevladinih organizacija možda je efikasnija od državne pomoći jer se bolje pronalaze siromašni i bolje se vrši controla.