15. oktobar 2007.Istraživači na Univerzitetu Vašington su razvili tehnologiju prepoznavanja glasa u radu na Internetu za osobe koje fizički ne mogu da manipulišu mišem.Vokalni džojstik se zasniva na izgovorenim glasovima uperenim u jednom pravcu i bržim ili sporijim pokretima u zavisnosti od jačine glasa onoga ko govori, čime se detektuju zvuci 100 puta u sekundi. Profesor elektroinžinjeringa objašnjava da:“Postoje osobe koje ne mogu da koriste svoje ruke i šake ali perfektno koriste svoj glas. Stoga Vokalni džojstik može da bude bolji pristup ili bar praktičnije rešenje za izgradnju inteligentnih softvera.” Tehnologija se može koristiti u istraživanju Interneta, igranju igrica pa čak i crtanju po ekranu. Postoje i druge tehnike namenjene onima koji ne mogu fizički da upravljaju mišem, koji koriste pokrete glavom ili tehniku udah-izdah.Iako su i one dostupne, imaju ograničenja za razliku od Vokalnog džojstika, koji je jednostavniji za upotrebu. Za ovo je jedino potreban mikrofon, kompjuterska zvučna kartica i naravno korisnik koji izgovara glasovne komande.

Na predsednickim izborima 21. oktobra u Sloveniji kandidatkinja je bila i Elena Pecaric, korisnica invalidskih kolica, jedna od osnivaca Društva za teoriju i kulturu hendikepa i asistentkinja i mentor na Fakultetu za socijalni rad.

Slobodan Milojković, član Centra za samostalni život invalida, podružnice u Jagodini je dobio Oktobarsku nagradu grada Jagodine.
Nagradu je dobio kao zaslužni sportista sa invaliditetom.
Čestitamo!

U Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sredu, 17. oktobra 2007. obeležiće se Međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Ovogodišnja tema je „Mladi i siromaštvo“, a u okviru obeležavanja Dana siromaštva u skupštini održaće se i akcija „Ustani i progovori protiv siromaštva i nejednakosti“.Breme siromaštva naročito pogađa mlade koji pripadaju marginalizovanim grupama: izbeglice, raseljene, osobe sa invaliditetom, mlade romske nacionalnosti. Siromaštvo je rasprostranjenije među ruralnim stanovništvom. Mlade žene su češće izložene opasnosti od siromaštva, posebno one koje su izložene nasilju i samohrane majke. Srbija je još uvek jedina zemlja u Evropi bez celovite strategije poboljšanja položaja i uslova života mladih. Takva strategija je upravo u izradi na inicijativu novoformiranog Ministarstva za omladinu i sport i ovaj događaj je samo jedan u nizu aktivnosti koji bi trebalo da doprinese povećanoj brizi društva o mladima, a posebno onima koji svoj odrasli život započinju u uslovima siromaštva.

Treneri Centra za samostalni život invalida Srbije, Svetislav Marjanović i Dimitrije Gligorijević su 10. oktobra održali u Beogradu jednodnevni trening za zaposlene u Fondu za mikrorazvoj.

Fond za mikro razvoj je lokalna organizacija orijentisana na mikrofinansiranje, koja je nastala iz Danskog saveta za izbeglice kao sredstvo za sprovođenje programa mikro-kreditiranja izbeglica, interno raseljenih lica i lokalnog stanovništva, a koja sada po prvi put započinje i rad sa osobama sa invaliditetom.

Trening je bio bazičnog karaktera iz oblasti modela invalidnosti, prepreka, medjunarodnih dokumenata o pravima osoba sa invaliditetom i jezika invalidnosti.

Nakon godina slabljenja u sudskim procesima, pred Kongresom je odluka da se sačuva Akt o Amerikancima sa invaliditetom (Americans with Disabilities Act – ADA), zakonski akt o zaštiti gradjanskih prava koji je stupio na snagu 1990. Ovaj vitalni zakonski akt će ponovo utvrditi i pojasniti nameru Kongresa da bi se očuvala očekivanja koja je ADA svojevremeno promovisala. Preduzmite akciju sada kako bi se članovi Kongresa ohrabrili da potpišu i ponovo pokrenu zakonodavstvo koje je sačinjeno uz ogromnu podršku koalicije organizacija osoba sa invaliditetom.  

 Kontaktirajte Kongres

Klikom na ovaj lind kažite svojim članovima Kongresa da podrže restauraciju ADA akt.

Potpišite peticiju

Klikom na ovaj link pokažite svoju podršku odobravanju restauracije ADA akta. Mi ćemo proslediti peticije Kongresu i medijima.

Ispiričajte svoju priču

Klikom na ovaj link moći ćete da ispričate svoju priču o diskriminaciji po osnovu invalidnosti, kako vam je ADA pomogla ili kako se tekst ovog akta i dalje ne ispunjava. Podelićemo vaša svedočenja sa Kongresom i medijima.

Vozite se autobusom

Klikom na ovaj link pratićete Vožnju u sloboduo: očuvanje onog što je ADA obećala, našu jednogodišnju, širom zemlje sprovedenu vožnju u kojoj smo promovisali restauraciju Akta. Do sada smo prešli preko 20,000 milja, 40država i održali preko 60 različitih manifestacija.

POZADINA SVEGA:
Pre sedamnaest godina Kongres je odobrio Akt o Amerikancima sa invaliditetom  (Americans with Disabilities Act – ADA) uz ogromnu podršku svih. Medjutim, u nekoliko poslednjih godina, brojni sudski sporovi su značajno smanjili zaštitu koju su osobe sa invaliditetom imale, posebno u delu zapošljavanja.

Sudovi su brzo presudjivali u korist poslodavaca i kompanija a protiv osoba sa invaliditetom koje su u 97% slučajeva bile suočene sa diskriminacijom u zapošljavanju, čak i pre nego što su imali šansu da dokažu da se prema njima nije postupalo pošteno. 

Naravno, sudovi su izmislili čuvenu Kvaku 22, dozvoljavajući poslodavcima da kažu da osoba “ima strašan invaliditet” da bi obavljala neki posao ali “ne tako strašan” da bi bila zaštićena Aktom. Osobe sa epilepsijom, dijabetesom, HIV pozitivni, oboleli od raka, osobe sa gubitkom sluha ili mentalnim problemima, koji svoja stanja mogu da regulišu lekovima ili prostetičkim ili slušnim aparatima i sl. Smatraju se “previše funkcionalnim” da bi potpadale pod ADA zaštitu od diskriminacije u zapošljavanju.

Osobe ne mogu da se zaposle ili dobijaju otkaz, jer poslodavci greškom veruju da oni ne mogu da obavljaju posao ili ne žele osobe sa invaliditetom na radnom mestu, takodje ne mogu da traže zaštitu ovim Aktom.

Kao što je republikanskac Sten Hojer istakao kad je predstavljao restauraciju ADA Akta 26. jula 2007  “smisao Akta nije invalidnost nego prevencija pogrešne i bespravne diskriminacije.” Sudovi su potrošili silno vreme razmatrajući da li je neka osoba zaista “invalid” a zapravo se radilo o tome da li je ta osoba tretirana nepošteno i po osnovu nevažnih ličnih karakteristika (invalidnost). Sudovi ne treba da se bave nečijom ransom ili rodnom pripadnošću – oni treba da se bave time da li je neko po bilo kom tom osnovu bio predmet nezakonitog odnosa. Sada po Aktu, medjutim, pre nego što se u sudu čuje zahtev za sudjenje diskriminatornom delu, osoba prvo mora da dokaže kolika je njena “stvarna invalidnost”. To nije ono što je Kongres odobrio u originalnom Aktu. 

Republikanac Džim Sensenbrener kaže da „umesto da ADA zauzme svoje pravedno mesto medju ostalim zakona o gradjanskim pravima i  natera sudove da se fokusiraju na to da li se neka osoba suočila sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, sada se od pojedinaca traži da pokažu da li uopšte potpadaju pod zaštitu ovog Akta”. To je ono što je Kongres prvobitno nameravao – fokus na nepoštenu diskriminaciju protiv osoba sa bilo kojom vrstom invaliditeta. 

Kada je Kongres odobrio Akt, potpisom predsednika Džordža Buša starijeg, i kad je Generalni zastupnik Dik Tornburg objavio primenu Akta, namera je bila kristalno jasna – ADA je trebalo da se primeni na svakoga ko se suočio sa diskriminacijom po osnovu invalidnosti, ne samo osobe sa teškim invaliditetom. Kongres nije očekivao da se zakon i prethodni slučajevi ignorišu.   

ADA Čuvaru i Nacionalnom Savetu za prava osoba sa invaliditetom su se pridružili Nacionalni Centri za samostalni život osoba sa invaliditetom i brojne druge organizacije i zajednice za prava osoba sa invaliditetom radi urgiranja kod Kongresa da usvoji Restauraciju ADA Akta, uspostavljajući originalne namere Kongresa da osigura pravo na prosudjivanje po osnovu nekog činjenja, da uskladi Akt sa drugim zakonima o gradjanskim pravima i zahteva od sudova da pošteno interpretiraju zakon. 

Ujedinjene nacije, 2. oktobar – Indija i Gabon su ratifikovale Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, što čini sedam država koje su rativikovale ovaj dokumenat – 13 manje od broja koji je potreban da bi Konvencija postala pravosnažna.

Dodatno, još 15 zemalja je potpisalo Konvenciju (Bugarska, Kambodža, Komorska ostrva, Estonija, Japan, Malawi, Madagaskar, Maldivi, Mauricius, Crna Gora, Filipini, Rumunija, Slovačka, Swazilend i Trinidad i Tobago) što sad čini 117 zemalja potpisnica.

Sedam država – Kambodža, Gabon, Madagaskar, Mauricijus, Crna Gora, Slovačka i Swazilend – je potpisalo Opcioni Protokol Konvencije, tako da broj potpisnica Protokola sada iznosi 66. Protokol, kojeg su do sada ratifikovale tri države, će stupiti na snagu kad I Konvencija.

Ujedinjene nacije i preko 600 miliona osoba sa invaliditetom širom sveta će pratiti 25. septembar 2007, kada će se održati 62. zasedanje Generalne skupštine UN. Taj dan je mogućnost da države ratifikuju sve dokumente koje još nisu stavili u pravno dejstvo – uključujući i Konvenciju UN u pravima osoba sa invaliditetom.

Konvencija predvidja da osobe sa invaliditetom imaju pravo na zaštitu od diskriminacije, eksploatacije i nasilja; pravo na obrazovanje, fizički pristup i pristup informacijama i komunikacijama i govori o drugim osnovnim ljudskim pravima. Posebna pažnja je posvećena zaštiti prava žena i dece sa invaliditetom.Iako su 102 države potpisala ovaj dokument, on se pravno ne može primeniti dok ga najmanje 20 od tih država ne ratifikuje.

Potpisivanje konvencije jednostavno ukazuje na saglasnost države sa osnovnim idejama konvencije: potpisivanje konvencije bez njene ratifikacije pravno ne obavezuje državu da sledi ono što je u dokumentu napisano. Država je obavezna da postupa po načelima konvencije jedino ukoliko je ratifikuje.

Do sada je konvenciju ratifikovalo ŠEST država: Hrvatska, Kuba, Madjarska, Jamajka, Panama i Namibija. Zastupnici za prava osoba sa invaliditetom se nadaju da će dovoljno zemalja slediti primer ovih šest i da će 25. septembar biti datum posle koga će Konvencija biti stavljena na snagu.

Desilo se ovo ili ne, zastupnici prava osoba sa invaliditetom će i dalje morati da utiču na donosioce odluka u svojim zemljama da potpišu, ratifikuju i konačno potpuno primene u praksi ovaj dokument o pravima osoba sa invaliditetom da bi sve osote sa invaliditetom mogle da uživaju svoja prava kako je to i naznačeno u Konvenciji UN.

Savet Dana evropske bastine vodio je racuna da sto veci broj programa ucini dostupnim osobama sa invaliditetom, evo malog pregleda razlicitih programa koji bi vam mogli biti interesantni: 

Botanicka basta Jevremovac, Takovska 43, www.bio.bg.ac.yu nudi mogucnost obilaska Japanskog vrta 29. i 30. septembra sa pocetkom 19h, prijavljivanje na telefon broj 3246 655 

Prirodnjacki muzej, galerija Mali kalemegdan 5, www.nhmbeo.org.yu izlozba i predavanja „Skriveni zivot reka“, program za osobe sa invaliditetom 21.- 23. septembar od 15 do 18 casova 

Etnografski muzej, Studentski trg 13, izlozba „Vode Srbije i njihov znacaj“ 

Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovic, Bulevar kralja Aleksandra 71, www.unilib.bg.ac.yu izlozba fotogradija „Tvrdjave na Dunavu“ od 20.- 30. septembra radnim danima od 8 do 20 casova, subotom od 8 do 14 casova, prijavljivanje za programe za osobe sa invaliditetom 3370 212 i 3370 514  

Hram Svetog Save, izlaganje Miroslavljevog jevandjelja ustupljenog iz Narodne biblioteke, 20.-23. septembra 0- 24 casa. U hram je moguc ulaz uz rampu sa strane. 

Muzej Vuka i Dositeja, Gospodar Jevremova 21, Dositejeva zbirka za slepe i slabovide, 20-23. septembra 12 – 20 casova, 25.-30. septembar, utorak, sreda, petak i subota 10-17 casova, cetvrtak 12- 20 casova, nedelja 10- 14 casova 

Galerija fresaka, Cara Urosa, 20.-23. septembra 12 – 20 casova, 25.-29 septembra utorak, sreda, petak i subota 10- 17 casova, cetvrtak 12-14 casova 

Institut Servantes, Cika Ljubina 19, izlozba flamanske grafike iz zbirke Narodnog muzeja, otvaranje 20. septembra u 19 casova, izlozba je otvorena do 30. septembra od 12 do 20 casova 

Dvorana kulturnog centra Beograda, izlozba fotografija Decjeg kulturnog centra vec je otvorena 7. septembra, traje do 23. septembra.  

Plato ispred Prirodnjackog muzeja, Mali kalemegdan 5, Udruzenje gradjana „Nasa deca“: TOK (Tradicija, obicaji, kultura), interaktivne likovne radionice namenjene deci i mladima sa smetnjama u razvoju“ 21.septembar 15- 18 h, likovna radionica, 22. septembar 15- 18h, radionica izrada kostima i scenografije za performans, 23. septembar 15- 18 h performans i izlozba radova 

Opstina Zemun, izlozba „Reke, priroda, ljudi“ ucenika zemunskih specijalnih skola i korisnika Doma za odrasla invalidna lica, prvi sprat opstine Zemun, Trg pobede 1, 28. septembar 17 – 20 casova 

Info telefon za Dane evropske bastine je 3236 573 svakog dana od 10 do 18h.Dani evropske bastine u Beogradu 

Savet Evrope organizuje konferenciju o Akcionim planovima Saveta Evrope za osobe sa invaliditetom 2006-2015, u Zagrebu od 19-21. septembra.

Izvestilac sa jedne od radnih grupa je i Damjan Tatić, član Centra za samostalni život invalida Srbije i Konsultant UNDP o primeni Konvencije UN.

IBM je razvio kompjuterski program koji izgovorene reči može da prevede na gestovni jezik a onda ih predstavi animiranom digitalnom figurom ili avatarom.

Ovaj sistem, prikazan u sredu, 12. septembra, može da bude od pomoći komercijalnoj tehnologiji koja omogućava prezentatorima ili edukatorima da podučavaju na način koji će osobama koje ne čuju omogućiti praćenje u situaciji gde gestovnog prevodioca nije moguće obezbediti.

IBM laboratorija u Hursliju, u Engleskoj, je ovaj program razvila na osnovu britanskog gestovnog govora, kojeg koristi oko 55,000 osoba u Velikoj britaniji kao prvi jezik.Endi Stanford-Klark, IBM pronalazač, kaže da ova tehnologija ima potencijala da olakša život osobama oštećenog ili izgubljenog sluha, omobućavajući automatsko prevodjenje u jezik gestova za televiziju, radio, internet i govornu poštu u mobilnoj telefoniji.

IBM upozorava da je “Say It Sign It” (SiSi) sistem još uvek prototip i nije komercijalizovan, iako se veruje da će se proizvodnja proširiti I na druge gestovne jezike.

SiSi prvo pretvara izgovorene reči u tekst koristeći softver za prepoznavanje govora a onda te reči pretvara u gestovni govor, kojeg zatim očituje na ekranu digitalna figura/avatar. Ovo omogućava osobama koje ne čuju da vide reči, što im je mnogo bliže I olakšava razumevanje. 

Ne postoje ljudska prava koja ne pripadaju i osobama sa invaliditetom. Na osnovu ovog osnovnog principa na našem poslednjem zasedanju u Saporu, Svetska organizacija osoba sa invaliditetom je uputila poziv Ujedinjenim nacijama da usvoji poseban medjunarodni document o ljudskim pravima osoba sa invaliditetom.  

Danas, pet godina kasnije, kao rezultat izuzetne saradnje zamalja članica UN, medjunarodne zajednice osoba sa invaliditetom, naših svetskih lidera i saradnika, postigli smo i mnogo više. Dana 13. decembra 2006, Generalna skupština UN je usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol. Ova Konvencija izražava naš jezik i našu viziju invalidskih prava. Ona nije samo o osobama sa invaliditetom, ona je nastala od nas, ona je za nas ali i celo čovečanstvo. Drugim rečima, naša prava, naša konvencija, ali za sve.

Sada, kada proslavljamo svoja postignuća, proslavljamo i četvrt veka angažovanja Svetske organizacije osoba sa invaliditetom u borbi za ljudska prava osoba sa invaliditetom. Takodje se sa svojim saradnicima pripremamo za budućnost, ratifikovanje i primenu ovog istorijskog dokumenta. Nas 2700, koji smo se okupili u Seulu na 7. Svetskoj skupštini Svetske organizacija osoba sa invaliditetom, proglašavamo da će Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao centralni deo mednunarodne dokumentacije o ljudskim pravima, biti osnova svih zakona, politika I prakse koji se odnose na osobe sa invaliditetom. Zbog toga pozivamo:

• Sve vlade, uključujući I Republiku Koreju, da sa pravim ubedjenjem potpišu I ratifikuju Konvenciju, da bi stupila na snagu do 13. decembra 2007.
• Sve države članice treba da u saradnji sa nama udahnu život Konvenciji, tako da njena vizija bude primenljiva na svakodnevni život svih osoba sa invaliditetom.
• Sva medjunarodna tela i mehanizmi za ljudska prava treba da angažuju  osobe sa invaliditetom, da bi se standardi uspostavljeni Konvencijom potpuno odražavali u njihovom poslu.
• Sve UN agencije treba aktivno da uključe osobe sa invaliditetom u svoje programiranje, da bi u daljoj medjunarodnoj saradnji mogli da promovišu ciljeve Konvencije.
• Sve nacionalne institucije za ljudska prava treba da podižu svest, znanje i budu u skladu sa Konvencijom, tako da bi njena primena na nacionalnim nivoima postala realnost.
• Sve razvojne agenciju treba da u potpunosti koriste Konvenciju kao orudje u postizanju Milenijumskim razvojnih ciljeva, da bi osobe sa invaliditetom mogle da imaju jednaku korist od punog i održivog razvoja.
• Svi članovi civilnog društva treba da rade na tome da države potpišu i ratifikuju Konvenciju, kao i da je primenjuju u praksi, što će obezbediti partnerstvo i postizanje zajedničkog cilja pravednog i jednakog društva za sve.
• Svim našim destrama i braći u borbi za prava osoba sa invaliditetom ratifikacija i primena Konvencije treba da bude prioritet u radu, tako da zajednički možemo da ostvarimo ljudska prava koja nam pripadaju i kojima težimo.