Udruženje distrofičara srednjeg i severnobanatskog okruga Kikinda je bio organizator sportskih susreta osoba sa distrofijom, Kup Kikinda 2007. pod sloganom: “I u sportu o nama nikada bez nas“, koji je održan u Kikindi u subotu, 30.06.2007. Uz prisustvo predstavnika-takmičara iz svih organizacija distrofičara iz cele Vojvodine, na susretima su uzeli učešće i članovi Udruženja distrofičara Zapadnobačkog okruga Sombor. Takmičenje se odvijalo u više disciplina, ekipno i pojedinačno. Članovi UDZO su osvojili dve zlatne i jednu srebrnu medalju i pehar u sledećim disciplinama: 

– II ekipno mesto u šahu

– I ekipno mesto i zlatni pehar za vožnju elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju

– II mesto i srebrnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojio je Željko Martinović – bivši korisnik SPAS-a–

I mesto i zlatnu medalju u vožnji elektromotornim kolicima-preciznost u upravljanju, osvojila je Julijana Čatalinac – korisnik SPAS-a

– I mesto i zlatnu medalju u bacanju pločica, osvojila je Julijana Čatalinac.  

Slobodan Milojković iz Jagodine se dugo bavi stonim tenisom. Kruna upornog rada i treniranja su bronzana medalja na Trofeju Beograda, krajem maja 2007. i četvrto mesto na turniru u Smederevu 09.06.2007.Slobodan je učestvovao i na Svetskom kupu u Novom Sadu, na kome je konstatovan napredak u njegovoj igri i u singlu i u dublu.Želimo mu još uspeha!

Šta oni mogu da urade?

– John M. Williams

Ralph Waldo Emerson je govorio svojim studentima, „nemojte mi govoriti ono što znam, kažite mi ono što ne znam.“Savetujem poslodavce da se vode ovim pravilom prilikom razmišljanja da li da zaposle osobu sa invaliditetom.Beskrajno pitanje koje mi upućuju poslodavci je, „Šta zaposleni koji ima neki invaliditet može da radi?“ Odgovor je iako iz tri dela, veoma jednostavan.Prvo kažem da pročitaju biografije Džona Miltona (oštećenje vida), Aristotela (problem sa govorom), Ludviga van Betovena (oštećenje sluha), pevačice Šer (teškoće u učenju), umetnice Fride Kalo (polio), Stivena Hokinga (ALS) i Helen Keler (oštećenja vida i sluha)… ova lista lako moze da ide u nedogled.U svakom stoleću i svakoj generaciji radjaju se ili postaju osobe sa invaliditetom koje nadmašuju one koji to nisu. Oni se ne osećaju krivim što imaju sposobnost, samoodredjenost i disciplinu. Zamislite kako bi siromašan svet bio bez postignuća jednog Aristotela, Miltona, Linkolna, Helen Keler i drugih. Istorija se, rekao bih, više bavi njihovim uspesima, nego njihovim invalidnostima. Tako i treba, gledati na osobu, ne njenu/njegovu invalidnost, prilikom zapošljavanja. Drugo, zamislite da vas intervjuišu za posao, za koji znate da ste u stanju da ga radite. Osoba koja vas intervjuiše je osoba sa invaliditetom. Kako biste reagovali da vam se kaže, „Iako odgovarate ovom poslu, nećemo vas angažovati pošto niste osoba sa invaliditetom.“ Koje su vaše reakcije? Bes! Povredjenost! Gorčina! Vi ne želite da iskusite ovakvu situaciju, zašto onda stavljate druge u tu poziciju? Treći korak je otkriće beneficija Informativne Tehnologije za osote sa invaliditetom. Odeljak 508 Zakona o rehabilitaciji iz 1998. je pokretačka snaga u pravljenju hardvera i softvera koji su pristupačni osobama sa invaliditetom. Majkrosoftov VISTA  omogućava osobama sa invaliditetom da ga koriste. Hewlett Packard, Canon USA, Adobe, IBM, Nokia, Verizon i drugi proizvodjači prave pristupačne programe u svojim proizvodima. Ti proizvodi omogućavaju zaposlenima sa invaliditetom da budu produktivniji i efikasniji. Ti proizvodi ruše informativne zidove koji su kroz istoriju onemogućavali osobe sa invaliditetom da se radno angažuju. IT i Asistivne tehnologije izjednačavaju mogućnosti za zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Takve tehnologije omogućavaju osobama sa invaliditetom da postanu lekari, advokati, nastavnici, pisci, preduzetnici, kompjuterski stručnjaci, medicinski radnici, telefonski operateri, računovodje, inžinjeri. Da biste saznali više o proizvodima Asistivne tehnologije posetite njihov sajt www.atia.org.

——————————————————————————————-

John M. Williams piše o invalidskim pitanjima već 29 godina. On je osmislio frazu Asistivna tehnologija. Napisao je više od 1,500 članaka na različite teme u vezi sa invalidnošću I autor je dela „Asistivne Tehnologjie:širenje Univerzuma mogućnosti za osobe sa invaliditetom.“ Više na sajtu: Assistive Technology News  

Treninzima je Jagodini (16-17. juna) i Smederevu (19-20- juna) je završena serija treninga III Modula u organizaciji Centra za samostalni život invalida Srbije.Ovim su treneri Centra uspešno završili i ovaj krug treninga u okviru SHARE SEE programa.

Treneri Centra za samostalni život invalida Srbije su uspešno održali tri treninga III Modula na temu “Zagovaranje u cilju uključivanja pitanja invalidnosti u lokalne politike”.

Treninzi su održani u Nišu, Predejanu i Beogradu i slike sa prva dva treninga dovoljno govore o radnoj atmosferi.

Niš

Predejane

Centar za samostalni život invalida Srbije je upravo okončao projekat Mladi aktivisti Centra, koji je imao za cilj okupljanje mladih sa invaliditetom kao potencijalnih nosioca aktivnosti Centra i njihovih matičnih organizacija osoba sa invaliditetom.
Završna aktivnost je bio seminar na Srebrnom jezeru 18/20. maja 2007.

1.3 Invalidnost

Mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti variraju u značajnoj meri medju zemljama članicama. U proseku je mala razlika izmedju prethodnih EU15 zemalja članica i novih 10 država članica (53% i 52%). Medjutim, ne postoje značajne razlike u mišljenju medju zemljama koje su ispitane. Diskriminacija po osnovu invalidnosti izgleda da je najraširenija u Italiji (68%) i Francuskoj (66%) a najmanje u Danskoj (32%).

U dve zemlje potpisnice , skoro polovini ispitanika se čini da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena.

Analiza socio-demografskih karakteristika ispitanika pokazuje da mišljenja o postojanju diskriminacije po osnovu invalidnosti varira u odnosu na pol i godine ispitanika. Ženama se mnogo više nego muškarcima čini da je diskriminacija široko rasprostranjena (56% naprema 49%). Starijim ljudima se čini da je diskriminacija rasprostranjena medju starijima od 55 godina – 48%, a 57% smaatra da se ona odnosi na one od 15-24 godine.

Konačno, iako su ljudi koji imaju prijatelje, saradnike ili emotivne veze sa osobama sa invaliditetom skloniji od drugih mišljenju da je diskriminacija po osnovu invalidnosti široko rasprostranjena (55% prema 50%), interesantno je videti koja mišljenja nisu toliko različita.

Isti fenomen se zapaža kod ispitanika koji pate od hroničnih psihičkih ili mentalnih problema: njihova mišljenja su ista kao kod onih koji ne pate od takvih zdravstvenih problema (oba 53%). U skladu sa opšteprihvaćenim javnim prihvatanjem problema koji prate osobe sa invaliditetom, studijom je utvrdjen jasan stav da u svim zemljama članicama mnogo više novca treba da se potroši na unapredjenje pristupačnosti (91%).

Više informacija o diskriminaciji po drugim osnovima možete pronaći na

www.ec.europa.eu/employment_social/eyeq

Trenerski tim Centra za samostalni život invalida Srbije, Svetislav Marjanović i Dimitrije Gligorijević,  će 15-16. maja 2007. u Skopju održati seminar o filozofiji samostalnog života, iskustvima projekta personalnih asistenata u Srbiji i službama podrške. Seminar je organizovan na inicijativu Studenata sa hendikepom i organizacije Polio + iz Makedonije i očekuje se izmedju 30 i 40 učesnika.Ovo je još jedan primer dobre medjusobne saradnje organizacija osoba sa invaliditetom zemalja u okruženju.

U Velikoj Britaniji je u toku Nedelja podizanja svesti o oštećenjima sluha i motete se uključiti tako što ćete svim svojim poznanicima i prijateljima ispričati o 7 jednostavnih koraka kako da se promeni svet.Postoji novi korak svakog dana u nedelji i cilj svakog je da podigne svest o problemita sa kojima se suočavaju ljudi oštećenog sluha I osobe sa tinitusom (stalno prisutna buka u ušima).Ovi koraci mogu da pomognu ljudima da nauče kako da komuniciraju bolje, kako da nauče I koriste gestovni govor, kako da zaštite svoj sluh – svaki korak zaista može da napravi razliku.

Ponedeljak
Ne VIČITE, samo govorite razgovetno
Odvojite vreme da sa osobom oštećenog sluha razgovarate na odgovarajuć način.

Utorak

Proverite svoj sluhPozovite 0845 600 5555 I za pet minuta proverite svoj sluh 

Sreda

Naučite gestovni govor
Lako je kao da se uči alfabet! 

Četvrtak

Gledajte svoj omiljeni TV program isključenog zvuka
Bez titla, šta propuštate? 

Petak

Stišajte muziku za jedan stepen
Zaštite svoj sluh ne gubeći ništa od uživanja u muzici. 

Subota

Potražite zvučne znake

Koliko su pristupačna javna mesta za osobe oštećenog sluha?

 Nedelja

Uključite se

Kampanja…pridružite se…volontirajte…donirajte…potrebni ste nam!

Proveravajte naš sajt – pronaći ćete više informacijama o ovim koracima svakog dana www.7simplesteps.org.uk

Generalna skupština UN je 1993. proglasila 15. maj Medjunarodnim danom porodice (rezolucija 47/237), da bi 1994. godina bila Medjunarodna godina porodice kako bi se podigla svest o pitanjima porodice i unapredile mogućnosti država članica  da pitanja porodica obuhvate u svojim politikama.

 OVE GODINE UJEDINJENE NACIJE SU OVAJ DAN POSVETILE PORODICAMA OSOBA SA INVALIDITETOM
Tim eksperata će u utorak, 15. maja probleme porodica osoba sa invaliditetom izložiti u Ujedinjenim nacijama od 13,15 do 14,30 a tim čine Megan Kirshbaum, osnivač i Izvršni direktor Nacionalnog istraživačkog centra za roditelje sa invaliditetom “Through a Looking Glass”, Berkeley, Kalifornia; Sue Swenson, Izvršni direktor “ The Arc of the United Status”, Silver Spring, Merilend;. MiJoo Kim, Direktor Mreže za kulturu i umetnost žena sa invaliditetom, Seoul, Republika Koreja i predstavnik zemlje članice UN.

U Skoplju se 23/24. aprila odrzava medjunarodni Seminar „Pristup osoba sa invaliditetom socijalnim servisima u Jugoistocnoj Evropi“. Seminar zajednicki organizuju EDF/CARDS program za Srbiju i Handicap International.

Centar ce predstavljati Gordana Rajkov i Borivoje Ljubinkovic sa prezentacijom iskustva projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji. Osim njih Seminaru ce prisustvovati i predstavnici drugih organizacija: Vesna Petrovic, Organizacija za pomoc osobama sa autizmom Srbije, Mihajlo Pajevic, Savez paraplegicara i kvadriplegicara Srbije, Svetlana Jankovic-Beljanski, Savez za cerebralnu i deciju paralizu Srbije i Zoran Dimitrijevic, Organizacija za pomoc mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije.

U Zagrebu se 20/21. aprila odrzava Seminar o evropskim koalicijama za stanovanje u lokalnoj zajednici. Clanica Centra za samostalni zivot invalida Srbije, Ivanka Jovanovic ce imati prezentaciju Sloboda i samostalni zivot kroz semu direktnog placanja i semu personalnih asistenata, koja je zasnovana na iskustvu Centra u sprovodjenju projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji.

BBC Novosti,  2. april 2007

 “Test reagovanja na ime“ kod beba može ukazati na autizamRutinska kontrola da bi se videlo da li bebe reaguju na izgovaranje svog imena u uzrastu od jedne godine može da pomogne u otkrivanju autizma, veruju američki stručnjaci.Autizam se obično dijagnostikuje u uzrastu deteta od tri ili četiri godine i simptomi su različiti. Roditelji autistične dece kažu kako su rano primetili ponašanje koje se odlikuje preteranim govorenjem koje se teško zaustavlja.Test “Reagovanja na ime” opisan u Arhivima pedijatrijske i adolescentne medicine izgleda postaje pomoć u ranoj dijagnostici.

Jednostavno ispitivanje

Istraživači su proučavali dve grupe beba – kontrolnu grupu i grupu dece za koju se smatra da su u povećanom riziku za autizam jer imaju starije srodnike koji imaju autizam.Sa navršenih 12 meseci starosti, svih 46 beba iz kontrolne grupe su prošle test pri prvom ili drugom pozivanju njihovog imena, dok je samo 86% od 101 ‘rizične’ bebe prošlo test. Tim sa Univerziteta Kalifornija Dejvis, u Sakramentu je pratilo 46 “rizičnih” beba i 25 od njih je prohodalo do svog drugog rodjendana. Kod tri četvrtine “rizičnih” beba koje nisu prošle test uočeni su odredjeni razvojni problemi u starosti od dve godine. Kod dece kojima je kasnije dijagnostikovan autizam, polovina je pala na “testu reakcije na ime” u uzrastu od godinu dana a kod dece kod kojih je uočen neki oblik razvojnog zaostajanja, 39% nije prošlo ovaj test. Aparna Nadig je sa svojim kolegama probala ovaj test kod dece starosti šest meseci ali su uočili da je to prerani uzrast da bilo kakve značajnije rezultate.

Rutinska provera

Istraživači su istakli ako se ovaj test koristi rutinski ne znači da on isključivo detektuje autizam – on samo ukazuje da odredjenom detetu treba posvetiti više pažnje i uraditi dodatne procene.Takodje, dete koje ne prodje test neće automatski imati autizam.Medjutim, dete koje konstantno “pada” na ispitu ima veću mogućnost da razvije neki nedostatak i treba ga uputiti na druge provere ili moguće rane intervencije. Judith Gould iz Nacionalnog udruženja za autizam kaže da postoji dobra evidencija o tome kako rana intervencija može da bude od pomoći. Ali istovremeno i upozorava: „To što beba ne reaguje na svoje ime ne znači automatski da ima autizam. Dijagnostičko ispitivanje autizma je metodično i sveobuhvatno, uzimajući u obzir raznolikost faktora kao što su kontakt očima, ukazivanje na nešto i pokazivanje.“

Različite članke o istraživanju u oblasti autizma možete pročitati na http://news.bbc.co.uk/1/hi/health/6509469.stm