1.       Moguće određivanje dalje karijere  

Ljudi koji pažljivo odaberu gde i za koga rade su srećniji u svom poslu od onih koji jednostavno prihvate bilo koji posao koji se nudi. To je, zapravo, nagrada koja sledi na osnovu “izbora informacija”.  To znači da je potrebno, što je više moguće, da se detaljno informišete koje izbore imate!  Odlazak na sajam zapošljavanja može strašno da vam proširi horizonte o vrstama poslova, pružaoca usluga, poslodavaca u vašoj sredini, o tome šta nude brojne kompanije i agencije, koje su vaše šanse da spojite potrebe, sposobnosti i interese.  Za one koji traže pravac svoje karijere, sajam zapošljavanja može da pruži odličnu priliku da se istraže takve mogućnosti!  Vrste informacija koje možete da dobijete uključuju:

• Moguće lociranje karijere u određenim aktivnostima;
• Mogućnosti zapošljavanja u određenim kompanijama;
• Mogućnost pohađanja treninga, obuka, mentorstva i slično, i
• Alate za traženje posla i resurse koji su dostupni u lokalnim službama zapošljavanja.

2.       Mogućnost povezivanja  

Jedna od ključnih koristi posećivanja sajmova zapošljavanja je mogućnost susreta i povezivanja sa novim ljudima u najrazličitijim situacijama.  To moze da bude prilikom prijave učešća, tokom kafe pause, razgledanja sajma, učešćem u radionicama ili jednostavnim obilaskom sajma – možete steći jedinstvenu šansu da proširite svoju mrežu poznanstava na različite načine i privatno i profesionalno. 

 3.       Prilika da probate ili izoštrite svoje veštine   

Odlazak na sajam zapošljavanja je način da “budete tamo” u običnoj situaciji u kojoj su poslodavci tu da kroz susret i razgovor  daju svoju ponudu. Čak i za one koji nemaju nameru da udju na tržište rada, odlazak na sajam zapošljavanja daje vredno iskustvo sticanju osnovnih veština traženja posla: 

• Sopstveno predstavljanje u profesionalnom smislu;
• Sopstveno samouvereno i smireno predstavljanje;
• Efektno odgovaranje na pitanja na intervjuu;
• Postavljanje dobrih pitanja na jasan i koncizan način;
• Lako i jednostavno započinjanje konverzacije;
• Razvijanje veštine slušanja;
• Veština povezivanja;
• Prikupljanje informacija o poslu i
• Praćenje šansi za posao kod lokalnih poslodavaca.

 4.       Sastanak licem u lice sa poslodavcima    

Ko je po vašem mišljenju prikladniji kandidat za intervju – neko čiji CV je poslat poštom a ostao je “bezličan” ili neko koga upoznate uživo, rukujete se i proćaskate par minuta?  Jedan od najvećih izazova traženja posla jeste “susret licem u lice” sa ljudima koji će vam pomoći ili su oni ti koji treba da dobiju vaš CV.  Za mnoge je sajam zapošljavanja način da sačuvaju vreme, napor i pošteda od obeshrabrenja koje nastaje kad se držite klasičnih metoda traženja posla – slanjem pošte ili Internet oglasi.  Mogućnost da se sretnete sa nekim lično, da čujete glas ili vidite osmeh, mogu biti odlučujući u donošenju odluke u prihvatanju ili preporuke nečijeg CV-ja. 

5.       Mogućnost prisustvovanja zabavnim i aktivnim radionicama 

Mnogi sajmovi organizuju i mini seminare za one koji traže  posao a odnose se na važne teme u vezi sa poslom. Ti seminari ili radionice daju onima koji traže posao efektne i praktične ideje i oruđa koje mogu da osveže razmišljanje o vašim mogućnostima i načinima predstavljanja ili traženja posla. 

6.       Korist učešća u zajednici 

Traženje posla može da bude izazov na svim poljima, na svim nivoima veština. Nije neobično da se oni koji traže posao osećaju usamljeni u svojim naporima da nađu zaposlenje.   Jedno od rešenja za takav osećaj izolovanosti jeste iskustvo biti delom veće zajednice ljudi koji dele slične izazove. Brojne su koristi provođenja dana sa svojim prijateljima ili onima koje ste tek upoznali na sajmu, razmeni iskustava, veština i interesa, ali i sa profesionalcima iz različitih kompanija i sa različitih pozicija. Takvo iskustvo može vam izgraditi poverenje, sigurnost, osećaj pripadnosti sa ljudima koji su na istom putu da ostvare svoj san ili su ga ostvarili.  

7.       Radite nešto drugačije u odnosu na ono što radite svaki dan        

Ako ni zbog čega drugog, otidite na sajam zapošljavanja da biste učestvovali u nečem što nije vaša svakodnevna rutina ili posao. Budite otvoreni za iskustvo, ljude i mogućnost da budete deo dinamičnog i otvorenog foruma.

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) objavio je publikaciju pod nazivom Zrenjanin – grad pristupačan za sve koju možete pronaći na sajtu http://cdcs.org.rs/ a bice dostupna i na sajtu Centra, uskoro. 

Publikacija je objavljena u okviru istoimene kampanje koju CRCD sprovodi uz podršku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), a koja za cilj ima stvaranje pristupačnog okruženja (objekata, informacija i usluga) u kojem svi građani imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava, a kroz zajedničko delovanje lokalne samouprave, korisnika, stručnjaka i civilnog sektora. U okviru ove kampanje relizovane su različite aktivnosti. Organizovana je obuka o pristupačnosti za članove CRCD, predstavnike drugih udruženja, lokalne samouprave, Zaštitnika građana i druge zainteresovane. Na okruglom stolu Zrenjanin – grad pristupačan za sve predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom, drugih udruženja, Saveta za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, Zaštitnik građana, predstavnici javnih ustanova i stručnjaci razgovarali su o značaju i mogućnostima stvaranja pristupačnog okruženja. U decembru 2011. godine održan je sastanak predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom i predstavnika odborničkih grupa Skupštine Grada gde se razgovaralo o potrebama i mogućnostima za stvaranje pristupačnog okruženja.  

Kao najznačajnije rezultate kampanje možemo da istaknemo opredeljivanje sredstava za realizaciju aktivnosti predviđenih LAP-om za pristupačnost u budžetu grada Zrenjanina za 2012. godinu, kao i nedavno formiranje Komisije, od strane Gradskog veća, za sprovođenje ovog akcionog plana.  

CRCD će i u narednom periodu raditi na praćenju implementacije LAP-a i realizacije budžetske aproprijacije za to namenjene, kao i na pokretanju inicijativa u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja. 

Zajednički Komitet za ljudska prava je objavio svoj izveštaj o primeni prava osoba sa invaliditetom na samostalan život  u svetlu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja je ratifikovana u Velikoj Britaniji 2009.

Izveštaj je posebnu pažnju posvetio broju značajnih pitanja ljudskih prava, uključujući:

 ·        potrebu za odvojenim zakonodavstvo da bi se zaštitilo pravo na samostalan život u zakonu Velike Britanije,·        efekte trenutnih reformi oko beneficija I usluga na mogućnost osoba sa invaliditetom da uživaju samostalan život,

·         ulogu koju Konvencija UN ima u razvoju politike I donošenja odluka na svim nivoima vlasti,·         korišćenje učinka jednakosti u evaluaciji,

·         efekte delegiranja odgovornosti na primenu Konvencije UN i

·         neprihvatljive radnje prouzrokovanje mržnjom.

Pravo na samostalan život ne postoji kao odvojeno pravo u zakonodavstvu Velike Britanije. Iako je zaštićeno i promovisano do odredjene granice matricom prava, Komitet veruje da to nije dovoljno. On navoda da Vlada i druge zainteresovane strane treba momentalno utvrde potrebu za tim, izvodljivost takvog prava i uspostave samostalan život kao odvojeno pravo. Komitet takodje zaključuje da je Konvencija UN snažan pravni document te da Vlada treba da ispuni svoje obaveze prema Konvenciji I suprotstavi se svakom javnom poimanju Konvencije kao slabije zahtevnog pravnog akta.

Nalazi Komiteta su: 

·         da su reforme beneficija I usluga rizične jer mogu dovesti do toga da osobe sa invaliditetom ostanu bez podrške u potrebi za samostalnim životom;

·         restrikcije u kriterijumima na lokalnom nivou u obezbeđivanju socijalne pomoći, zamena Disability Living Allowance (invalidskog dodatka za život) sa Personal Independence Payment (plaćanjem za ličnu samostalnost), zatvaranje Fonda za samostalan život I promene u polju stanovanja jesu rizične I posebno opasne za osobe sa invaliditetom;

·        neki ljudi se boje da će kumulativan učinak ovih promena da ih prisili da se isele iz svojih domova, čak iz svojih lokalnih zajednica I odu u ustanove trajnog smeštaja. 

U Izveštaju takođe piše da: 

·        Vlada nije obavila proveru ukupnog  učinka trenutnih reformi za osobe sa invaliditetom. Ovaj Izveštaj insistira da se to učini I potom da izveštaj o širini do koje ove reforme omogućavaju osobama sa invaliditetom život kakav bi država trebala da im obezbedi u skladu sa Konvencijom UN.

 ·         Komitet smatra da bi Vlada trebala da se obaveže da dela u skladu sa članovime Konvencije UN prilikom izmene ili donošenja novih zakona.   

Komitet takođe osuđuje promene dužnosti javnih vlasti u Engleskoj u okviru Akta o jednakosti iz 2010 kojim se više ne zahteva ispitivanje učinka jednakosti u politici ni uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje politika koje utiču na njihov život.Komitet je pronašao varijacije u načinu na koji administracija primenjuje Konvenciju kao I neizvesnu ulogu vlade Velike Britanije da plati obezbeđivanje te primene.

U Izveštaju se primećuje razočarenje nedostatkom strategije u Severnoj Irskoj u promovisanju samostalnog života.Komitet razmatra I druge oblasti od značaja za samostalan život. On preporučuje da vlada treba da preduzme dalje akcije u obezbeđivanju utvrđivanja potreba za podrškom kako bi se osobama sa invaliditetom osiguralo pravo na izbor mesta stanovanja.  Takođe je izražena zabrinutost porastom kriminalnih radnji protiv osoba sa invaliditetom te se apeluje na vladu da preduzme mere radi obezbeđivanja poštovanja prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.  

Dr Hywel Francis, član Parlamenta, predsedavajući Komiteta kaže: “Zabrinuti smo stanjem da je pravo osoba sa invaliditetom na samostalan život možda ugroženo ukupnim učinkom trenutnih reformi. Iako je Velika Britanije ratifikovala Konvenciju UN 2009, Vlada nije u stanju da pokaže dovoljno pažnje Konvenciji I razvoju politike sa direktnim uticajem na živote osoba sa invaliditetom. Pravo na samostalan život u Velikoj Britaniji može da se ojača u budućnosti i stoga pozivamo Vladu i druge zainteresovane organizacije da razmotre potrebu stvaranja odvojenog prava u zakonodavstvu Velike Britanije.”

NULL

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije obaveštava Vas da će se 10. februara 2012. godine održati Prvi sajam socijalne zaštite u Republici Srbiji. Sajam će biti održan u Hali 5 Beogradskog sajma, u trajanju od 10:00 – 19:00 u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike.

Centar ce ucestvovati sa prikazom svojih iskustava u organizovanju servisa personalnih asistenata.

Danas je na sajtu Komiteta postavljen poziv za slanje kratkih radova o razlicitim aspektima pristupacnosti koji sam ja pripremio u saradnji sa ostalim koleginicama i kolegama iz Komiteta. Rec je o radovima na engleskom, spanskom i arapskom o sledecim pitanjima:

Najznačajnija karakteristika Konvencije o svetskoj baštini iz 1972 je da je u jednom dokumentu povezala koncepte očuvanja prirode i očuvanja kulturnih dobara. Konvencija poštuje način na koji ljudi komuniciraju sa prirodom, kao i osnovne potrebe da se očuva ravnoteža između ljudi i prirode.

http://whc.unesco.org/uploads/activities/documents/activity-664-1.pdf

Pol Bejli, iz Velike Britanije, dobio slučaj  na osnovu Akta o antidiskriminaciji – kao dijabetičar nije imao prilagođeno radno mesto

BBC News,  19 Aug 2011

Starbucks, kafe lanac u Americi,  se nagodio sa ženom malog rasta koja je zbog toga dobila otkaz

Reuters,  18 Aug 2011

Korisnica  invalidskih kolica, u Velikoj Britaniji, se nagodila na sudu sa Taksi agencijom Value Cabs

BBC News,  15 Aug 2011

Optužbe  za diskriminaciju na radnom mestu u Irskoj povećane za 60% 

Irish Times , 09 Aug 2011

Žrtva posttraumatskog stresa, u San Francisku, dobila slučaj protiv kompanije gde nije imao razumevanja na radnom mestu

San Francisco Chronicle,  03 Aug 2011

Kompanije u Vijetnamu  se teraju da zapošljavaju osobe sa invaliditetom  

Viet Nam News, 01 Aug 2011

---

 U Australiji prvi put nominovan komesar za diskriminaciju po osnovu starosti

Maars News, 31 Jul 2011

U prvih šest meseci ove godine Novi Tajpeh, na Tajvanu,  dobio 51 tužbu po osnovu diskriminacije na radnom mestu

China Post [Taiwan],  26 Jul 2011

Građevinar u Velikoj Britaniji platio £400.000 jer nije prilagodio radno mesto radniku nakon moždanog udara 

HSW,  18 Jul 2011

 Odbijena žalba po osnovu diskriminacije na poslu  u Kanadi (u pitanju je otkaz zbog lošeg obavljanja posla a ne diskriminacije)

The Windsor Star,  20 Jul 2011

Centar za samostalan život OSI Srbije organizuje Regionalnu konferenciju o samostalnom životu 22/23. decembra 2011,  u Beogradu u hotelu Holiday Inn.

Cilj Konferencije je i dalje podsticanje pokreta za samostalan život OSI u regionu a to je ujedno i prilika da se obeleži donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, koji po prvi put kod nas, predviđa obezbeđenje personalne asistencije kao socijalne podrške neophodne za samostalan život osoba sa invaliditetom. Osim predstavnika invalidskog pokreta iz Srbije, Konferenciji ce prisustvovati i ucesnici iz Makedonije, Federacije BiH, Republike Srpske, Bugarske.

Na Konferenciji će se uručiti priznanja za institucije i ljude koji su doprineli svemu ovome i podsetićemo se razvoja pokreta za samostalan život u Srbiji i njegov uticaj na razvoj politike prema osobama sa invaliditetom,Održavanje Konferencije je omogućila Evropska mreža za samostalan život – ENIL a podržala kancelarija TACSO (Tehnička pomoć za organizacije civilnog društva) u Srbiji.

Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije u partnerstvu sa kancelarijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građana sprovodi seriju tribina na temu Lakše do ostvarivanja prava, u okviru istoimenog projekta koji finansira Ministarstvo rada i socijalne politike. 

Tribina će se održati u Beogradu, 13. decembra 2011, u vremenu od 13 do 16 časova, u Sali SUDNICA na Pravnom fakultetu, Bulevar kralja Aleksandra 67. 

Skupu ce se obratiti gdja Nevena  Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti gradjana Koordinatorka projekta Mimica Živadinović i domaćin sa Pravnog fakulteta profesor Branko Rakić. 

Ovo je jos jedan doprinos osnaživanju osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija da prepoznaju slučajeve diskriminacije i steknu znanja kako da koriste različite mehanizme i organe radi ostvarenja prava i zaštite od diskriminacije koji i dalje nisu na odgovarajućem nivou. Na ovaj način širimo znanje o ulozi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ombudsmana, samostalnih državnih organa, nadležnih da postupaju u slučajevima diskriminacije i povrede prava osoba sa invaliditetom.

“Umetnost ne postoji samo da bi zabavila nego da natera nekog da misli, provocira, čak uznemiri, angažuje u stalnom traženju istine.”~ Barbra Streisand

Svi vidovi umetnosti – drama, muzika, vizuelna umetnost, poezija, film, fotograrfija i ples – stimulišu komunikacije među ljudima.  To su vidovi izražavanja često korišćeni da promovišu društvene promene i zastupaju ljudska prava. Umetnost komunicira preko geografskih, političkih, rodnih I rasnih granica.Ljudska prava, takođe, prolaze sve podele i pripadaju svim pojedincima na planeti. Jednostavno rečeno, umetnost se reflektuje na sve nas – svi zajedno imamo iskustvo umetnosti. Ona nas čini humanim i pokreće nas da štitimo ljudska prava drugih.U učionici, umetnost omogužava nemerljivo oruđe kojim nastavnici pokušavaju da prenesu osetljiva i izazovna pitanja ljudskih prava.

Kako je to jedan borac za ljudska prava rekao:

“…Umetnosti se, po svojoj prirodi, vide kao oruđa za promenu, razvoj svesti i mobilizacija za akciju. Sve je to primenljivo na razumevanje ljudskih prava i veštine koje su potrebne da podstaknu učenike na akciju. Sve što učenici čitaju, igraju, stvaraju, pišu ili izvode tiče se istraživanja ljudskih prava. Zabeležen je veliki uspeh u korišćenju pozorišta, muzike, pleas i pisane reči kako bi se učenicima omogućilo da daju glas za pitanja ljudskih prava, a samo u okviru školskog sistema. To je direktna veza i istraživanje koji pokreću umetnike svih godina i dovode do promena.” ~ Sandy Borren Barrett, Associate Artistic Director, Stages Theatre, Hopkins, MN

Teme ljudskih prava i umetnost mogu se povezati u školama na mnogo načina. Evo nekoliko primera:

RazličitostLjudska prava obezbeđuju mogućnost afirmacije ljudskih različitosti i identifikaciju pretnje kulturnim identitetima kod kojih nestaju jezik i kulturna tradicija. Umetničke forme i stilovi se mogu koristiti kako bi se ponovo utvrdio identitet. Na primer, ljudi koji su kao robovi transportovani u Ameriku su prisiljavani da potisnu svoju kulturnu tradiciju. Uprkos tome razvijaju se pesme i pripovedanje kao sredstvo otpora a bluz, gospel i džez su pomogli da se oblikuje afro-američki identitet. Danas mnogi afrički muzičari koriste rep i hip-hop kako bi izrazili prkos, protest i socijalni svest.

AktivizamKao što se umetnosti može koristiti kao propaganda, takođe može delovati i kao društvena svest tamo gde su prava i sloboge ugroženi. Satirične pesme, drama ili stripovi su način na koji umetnici ukazuju na hipokriziju i zloupotrebu moći. Kulturne i umetničke slobode su oduvek upisane u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Pozitivne društvene promeneUmetnost često odslikava status quo ali može i da ukazuje na promene i nove mogućnosti. Umetnost sa političkom ili socijalnom porukom može da bude ogromna snaga za one koji su iskusili nepravdu. Ona takođe može da simbolizuje stremljenje ka alternativnoj budućnosti. Nastavnici imaju moć da utiču na promene na mnogo načina. Član 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaže, “Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu svoje zajednice, uživa u umetnosti i deli sa drugima naučna dostignuća i njihovu korist.”

SARAJEVO, 15. novembar 2011.  – Iako su usporavanje svjetske ekonomije i nedavne turbulencije u euro zoni (EZ), potresli ekonomije šest zemalja u regiji jugoistočne Evrope (SEE6)[1], njihova dublja integracija u Evropsku Uniju (EU) i dalje pruža najbolje dugoročne izglede za njihov rast, prema novom izvještaju Svjetske banke „Redovni ekonomski izvještaj za Jugoistočnu Evropu“ (SEE RER), objavljenom danas.

Ovo je prvi u nizu izvještaja, koji će se objavljivati polugodišnje.   “Naše projekcije predviđaju rast u ovoj regiji od 2,5 procenta u 2011. i 2,1 procenat u 2012.“,  kaže Ron Hood, vodeći ekonomista u Jedinici sektora Svjetske banke za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje za regiju Evrope i centralne Azije  i vodeći autor izvještaja. „Međutim, čak i ove skromne projekcije rasta pretpostavljaju da će se kriza u euro zoni riješiti na pravi način. Ako kreatori politike zakažu, i kriza se pogorša, ekonomski rast u ovim zemljama bi mogao biti puno slabiji“.    

Efekti daljeg usporavanja svjetske ekonomije i prolongirana neizvijesnost u vezi s krizom u euro zoni će, prema ovom izvještaju, uticati na SEE6 ekonomije putem trgovine, direktnih stranih investicija (FDI), stranih banaka, te doznaka iz inostranstva. Svi ovi kanali prenošenja će biti pogođeni dubljim ekonomskim i finansijskim tenzijama u EU i euro zoni. Trgovina s EU je ključni pokretač izvoza i sveukupnog ekonomskog rasta u SEE6 zemljama, na koju otpada između 30 procenata i gotovo polovine njihovog BDP-a. U 2010.g. 58, 2 procenta ukupnog izvoza iz SEE6 je bilo u EU, od čega je ogroman udio išao u Italiju i Njemačku. Nakon pada od 14,7 procenata u 2009., izvoz je zabilježio snažan rast od 20 procenata u 2010., koji je dostigao svoj vrhunac od 29,7 procenata u prvom kvartalu 2011., u odnosu na prethodnu godinu, a potom usporio. Uvoz ima sličnu dinamiku, ali uz veći pad u 2009. i slabiji oporavak. Kao rezultat, i trgovinski bilans i deficit tekućeg računa (CAD) u regiji su poboljšani za desetak procentnih poena u 2010. u odnosnu na 2008.

Međutim, uprkos nedavnim poboljšanjima, deficit tekućeg računa i dalje ostaje velik, posebno u Crnoj Gori i Kosovu, stoji u izvještaju.   Osim trgovine, investitori iz EU predstavljaju najvećeg zbirnog ulagača FDI u regiju, s neto prilivom čija je vrijednost preko 2 procenta BDP-a zapadnog Balkana. Zemlje euro zone, takođe, predstavljaju značajan izvor doznaka za sve SEE6 zemlje, posebno za Kosovo, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Prisustvo stranih banaka predstavlja još jedan kanal potencijalnog uticaja. Udio stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sektora u regiji iznosi oko 89 procenata.  “Iako se sveukupan bankarski sistem u SEE6 zemljama čini otpornim, uz veliku likvidnost i značajno osiguranje kapitala, postojeći kreditni i rizk finansiranja se povećavaju u regiji, prvenstveno zbog negativnih dešavanja u EU, prijetnje koju predstavljaju loši zajmovi banaka u mnogim SEE6 zemljama i usporavanja ekonomskog rasta“, upozorava Hood.

“Gotovo sve strane banke u SEE6 zemljama su iz EU zemalja, uz dosta velik udio u vlasništvu banaka iz Grčke i Italjie. Dalji stres u njihovim matičnim bankama bi mogao dovesti do još jednog urušavanja kredita u regiji.“.  Hood naglašava: “Finansiranje će vjerovatno predstavljati ograničenje u budućnosti. Vanjski dug se povećava, a smanjenje rasta u SEE6 može dovesti do pada vladinih prihoda, povećavajući pritisak na javne finansije“.   Izvještaj preporučuje da se vlasti u SEE6 zemljama ponašaju fiskalno odgovorno, obnove finansijske amortizere, te budu spremne na dalju konsolidaciju rashoda. Nažalost, fiskalno stanje se pogoršava u svim zemlja od 2008., pa malo zemalja u regiji još uvijek ima prostora za prilagođavanje na sve veću krizu, putem omogućavanja djelovanja automatskih stabilizatora. S izuzetkom Kosova, ni jedna zemlja nema značajnije depozite koje bi mogla povući. Stoga bi nekoliko zemalja trebalo ubzrati fiskalnu konsolidaciju, pri čemu su izdaci za penzije i plate značajne oblasti na koje se treba usmjeriti, navodi se u izvještaju.   Iako se čini da je osigurano kratkoročno finansiranje fiskalnog deficita, izgledi za dugoročniji period ostaju teški, upozorava SEE RER.

Naglo povećanje bruto vanjskog i vladinog duga u odnosu na BDP između 2008. i 2010., se uglavnom pripisuje vladinom zaduživanju u cilju finansiranja fiskalnog deficita, što je iskorišteno za ublažavanje efekata krize. SEE6 grupa je heterogena u smislu nivoa vanjskog duga, pri čemu su ukupni dug Crne Gore i Srbije iznad regionalnog prosjeka, dok Albanija ima najveći javni dug kao procenat BDP-a.   Povećanje mogućnosti zapošljavanja ostaje još jedan veliki dugoročni izazov za SEE6, zaključuje izvještaj. Visok nivo nezaposlenosti među mladima i malo učešće žena u radnoj snazi su zabrinjavajuće karakteristike tržišta rada SEE6. Štaviše, u velikoj mjeri je prisutna dugoročna nezaposlenost, a u nekoliko zemalja se javlja i starenje stanovništva. “Dalji rast će morati biti vođen u većoj mjeri investicijama i povećanjem produktivnosti što jača konkurentnost i proizvodne kapacitete, nego potrošnjom potaknutom vanjskim finansiranjem i investicijama u nekretnine i ostalu imovinu“, kaže Jane Armitage, direktorica i rwgionalna koordinatorica Svjetske banke za jugoistočnu Evropu.

„Zemlje jugoistočne Evrope moraju rješavati dugotrajne izazove strukturalnih reformi. To će im omogućiti bolje iskorištavanje mogućnosti pristupa tržištima, prilivu direktnih stranih investicija, bankarskom finansiranju i doznakama iz inostranstva koje nudi dublja integracija s EU.” Posebna karakteristika ovog izvještaja je fokus na obrazovanje, te na istraživanje, razvoj i inovacije.

[1] SEE6 čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, BJR Makedonija i Srbija.