U Beogradu se 24. maja 2012 na Trgu Nikole Pasica odrzava Sajam organizacija civilnog drustva pod nazivom SAMOINICIJATIVA.
Sajam organizuje Grad Beograd uz podrsku Agencije za evropske integracije i saradnju sa udruzenjima. Sajam pocinje u 11h.
U okviru usvojene Strategije Evropa 2020, posebno će se raditi na zapošljavanju, razvoju veština i smanjenju siromaštva.
Oko 15% celokupnog čovečanstva živi sa nekom vrstom invaliditeta.Osobe sa invaliditetom, “najveća svetska manjina”, često se sreću sa barijerama koje ih onemogućavaju u ravnopravnom učešću u svim društvenim aspektima. Barijere imaju različite oblike, uključujući one koje se odnose na fizičko okruženje ili informacije i komunikacionu tehnologiju ili one koje reuzltiraju lošim zakonskim rešenjima ili društvene predrasude i diskriminacija. Rezultat je da osobe sa invaliditetom nemaju jednak pristup društvu ili servisima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje, zdravstvenu negu, transport, političko učešće ili pravdu.
Dokazi i iskustvo pokazuju da uklanjanje barijera daje osobama sa invaliditetom mogućnost jednakog učešća u društvenom životu i celokupna zajednica od toga ima koristi. Stoga su barijere sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom su otežavajuć faktor celoj zajednici a pristupačnost je neophodna da bi se postigao progres i razvoj za sve.
Konvencija o pravima OSI priznaje da postojanje barijera u svim oblastima čini centralnu komponentu invalidnosti. U Konvenciji se invalidnost smatra razvojnim konceptom koji je rezultat “interakcije između osoba sa invaliditetom i barijera u shvatanjima i fizičkom okruženju koje onemogućavaju njihovo puno i efektivno učešće u društvu na istim osnovama sa drugima.”
Pristupačnost i inkluzija osoba sa invaliditetom su osnovna prava priznata u Konvenciji i nisu samo ciljevi nego i preduslovi za uživanje drugih prava. U članu 9 Konvencije traži se da se omogući osobama sa invaliditetom da žive samostalan život i aktivno učestvuju u svim aspektima života i razvoja. To zahteva od država članica da preduzmu odgovarajuće mere koje će omogućiti osobama sa invaliditetom pristup svim aspektima društva, na jednakim osnovama sa drugima kao i da identifikuju i eliminišu prepreke.
Uprkos ovome u mnogim delovima sveta i dalje postoji nedostatak svesti irazumevanja pristupačnosti kao pitanja koje se prožima u svim oblastima razvoja pa i dalje postoje prepreke u postizanju napretka i razvoja što se odražava i u realizaciji Milenijumskih razvojnih ciljeva i drugih međunarodnih sporazuma i dokumenata.
1. Moguće određivanje dalje karijere
Ljudi koji pažljivo odaberu gde i za koga rade su srećniji u svom poslu od onih koji jednostavno prihvate bilo koji posao koji se nudi. To je, zapravo, nagrada koja sledi na osnovu “izbora informacija”. To znači da je potrebno, što je više moguće, da se detaljno informišete koje izbore imate! Odlazak na sajam zapošljavanja može strašno da vam proširi horizonte o vrstama poslova, pružaoca usluga, poslodavaca u vašoj sredini, o tome šta nude brojne kompanije i agencije, koje su vaše šanse da spojite potrebe, sposobnosti i interese. Za one koji traže pravac svoje karijere, sajam zapošljavanja može da pruži odličnu priliku da se istraže takve mogućnosti! Vrste informacija koje možete da dobijete uključuju:
2. Mogućnost povezivanja
Jedna od ključnih koristi posećivanja sajmova zapošljavanja je mogućnost susreta i povezivanja sa novim ljudima u najrazličitijim situacijama. To moze da bude prilikom prijave učešća, tokom kafe pause, razgledanja sajma, učešćem u radionicama ili jednostavnim obilaskom sajma – možete steći jedinstvenu šansu da proširite svoju mrežu poznanstava na različite načine i privatno i profesionalno.
3. Prilika da probate ili izoštrite svoje veštine
Odlazak na sajam zapošljavanja je način da “budete tamo” u običnoj situaciji u kojoj su poslodavci tu da kroz susret i razgovor daju svoju ponudu. Čak i za one koji nemaju nameru da udju na tržište rada, odlazak na sajam zapošljavanja daje vredno iskustvo sticanju osnovnih veština traženja posla:
4. Sastanak licem u lice sa poslodavcima
Ko je po vašem mišljenju prikladniji kandidat za intervju – neko čiji CV je poslat poštom a ostao je “bezličan” ili neko koga upoznate uživo, rukujete se i proćaskate par minuta? Jedan od najvećih izazova traženja posla jeste “susret licem u lice” sa ljudima koji će vam pomoći ili su oni ti koji treba da dobiju vaš CV. Za mnoge je sajam zapošljavanja način da sačuvaju vreme, napor i pošteda od obeshrabrenja koje nastaje kad se držite klasičnih metoda traženja posla – slanjem pošte ili Internet oglasi. Mogućnost da se sretnete sa nekim lično, da čujete glas ili vidite osmeh, mogu biti odlučujući u donošenju odluke u prihvatanju ili preporuke nečijeg CV-ja.
5. Mogućnost prisustvovanja zabavnim i aktivnim radionicama
Mnogi sajmovi organizuju i mini seminare za one koji traže posao a odnose se na važne teme u vezi sa poslom. Ti seminari ili radionice daju onima koji traže posao efektne i praktične ideje i oruđa koje mogu da osveže razmišljanje o vašim mogućnostima i načinima predstavljanja ili traženja posla.
6. Korist učešća u zajednici
Traženje posla može da bude izazov na svim poljima, na svim nivoima veština. Nije neobično da se oni koji traže posao osećaju usamljeni u svojim naporima da nađu zaposlenje. Jedno od rešenja za takav osećaj izolovanosti jeste iskustvo biti delom veće zajednice ljudi koji dele slične izazove. Brojne su koristi provođenja dana sa svojim prijateljima ili onima koje ste tek upoznali na sajmu, razmeni iskustava, veština i interesa, ali i sa profesionalcima iz različitih kompanija i sa različitih pozicija. Takvo iskustvo može vam izgraditi poverenje, sigurnost, osećaj pripadnosti sa ljudima koji su na istom putu da ostvare svoj san ili su ga ostvarili.
7. Radite nešto drugačije u odnosu na ono što radite svaki dan
Ako ni zbog čega drugog, otidite na sajam zapošljavanja da biste učestvovali u nečem što nije vaša svakodnevna rutina ili posao. Budite otvoreni za iskustvo, ljude i mogućnost da budete deo dinamičnog i otvorenog foruma.
Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) objavio je publikaciju pod nazivom Zrenjanin – grad pristupačan za sve koju možete pronaći na sajtu http://cdcs.org.rs/ a bice dostupna i na sajtu Centra, uskoro.
Publikacija je objavljena u okviru istoimene kampanje koju CRCD sprovodi uz podršku Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), a koja za cilj ima stvaranje pristupačnog okruženja (objekata, informacija i usluga) u kojem svi građani imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih prava, a kroz zajedničko delovanje lokalne samouprave, korisnika, stručnjaka i civilnog sektora. U okviru ove kampanje relizovane su različite aktivnosti. Organizovana je obuka o pristupačnosti za članove CRCD, predstavnike drugih udruženja, lokalne samouprave, Zaštitnika građana i druge zainteresovane. Na okruglom stolu Zrenjanin – grad pristupačan za sve predstavnici udruženja osoba sa invaliditetom, drugih udruženja, Saveta za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, Zaštitnik građana, predstavnici javnih ustanova i stručnjaci razgovarali su o značaju i mogućnostima stvaranja pristupačnog okruženja. U decembru 2011. godine održan je sastanak predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom i predstavnika odborničkih grupa Skupštine Grada gde se razgovaralo o potrebama i mogućnostima za stvaranje pristupačnog okruženja.
Kao najznačajnije rezultate kampanje možemo da istaknemo opredeljivanje sredstava za realizaciju aktivnosti predviđenih LAP-om za pristupačnost u budžetu grada Zrenjanina za 2012. godinu, kao i nedavno formiranje Komisije, od strane Gradskog veća, za sprovođenje ovog akcionog plana.
CRCD će i u narednom periodu raditi na praćenju implementacije LAP-a i realizacije budžetske aproprijacije za to namenjene, kao i na pokretanju inicijativa u oblasti stvaranja pristupačnog okruženja.
Zajednički Komitet za ljudska prava je objavio svoj izveštaj o primeni prava osoba sa invaliditetom na samostalan život u svetlu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koja je ratifikovana u Velikoj Britaniji 2009.
Izveštaj je posebnu pažnju posvetio broju značajnih pitanja ljudskih prava, uključujući:
· potrebu za odvojenim zakonodavstvo da bi se zaštitilo pravo na samostalan život u zakonu Velike Britanije,· efekte trenutnih reformi oko beneficija I usluga na mogućnost osoba sa invaliditetom da uživaju samostalan život,
· ulogu koju Konvencija UN ima u razvoju politike I donošenja odluka na svim nivoima vlasti,· korišćenje učinka jednakosti u evaluaciji,
· efekte delegiranja odgovornosti na primenu Konvencije UN i
· neprihvatljive radnje prouzrokovanje mržnjom.
Pravo na samostalan život ne postoji kao odvojeno pravo u zakonodavstvu Velike Britanije. Iako je zaštićeno i promovisano do odredjene granice matricom prava, Komitet veruje da to nije dovoljno. On navoda da Vlada i druge zainteresovane strane treba momentalno utvrde potrebu za tim, izvodljivost takvog prava i uspostave samostalan život kao odvojeno pravo. Komitet takodje zaključuje da je Konvencija UN snažan pravni document te da Vlada treba da ispuni svoje obaveze prema Konvenciji I suprotstavi se svakom javnom poimanju Konvencije kao slabije zahtevnog pravnog akta.
Nalazi Komiteta su:
· da su reforme beneficija I usluga rizične jer mogu dovesti do toga da osobe sa invaliditetom ostanu bez podrške u potrebi za samostalnim životom;
· restrikcije u kriterijumima na lokalnom nivou u obezbeđivanju socijalne pomoći, zamena Disability Living Allowance (invalidskog dodatka za život) sa Personal Independence Payment (plaćanjem za ličnu samostalnost), zatvaranje Fonda za samostalan život I promene u polju stanovanja jesu rizične I posebno opasne za osobe sa invaliditetom;
· neki ljudi se boje da će kumulativan učinak ovih promena da ih prisili da se isele iz svojih domova, čak iz svojih lokalnih zajednica I odu u ustanove trajnog smeštaja.
U Izveštaju takođe piše da:
· Vlada nije obavila proveru ukupnog učinka trenutnih reformi za osobe sa invaliditetom. Ovaj Izveštaj insistira da se to učini I potom da izveštaj o širini do koje ove reforme omogućavaju osobama sa invaliditetom život kakav bi država trebala da im obezbedi u skladu sa Konvencijom UN.
· Komitet smatra da bi Vlada trebala da se obaveže da dela u skladu sa članovime Konvencije UN prilikom izmene ili donošenja novih zakona.
Komitet takođe osuđuje promene dužnosti javnih vlasti u Engleskoj u okviru Akta o jednakosti iz 2010 kojim se više ne zahteva ispitivanje učinka jednakosti u politici ni uključivanje osoba sa invaliditetom u kreiranje politika koje utiču na njihov život.Komitet je pronašao varijacije u načinu na koji administracija primenjuje Konvenciju kao I neizvesnu ulogu vlade Velike Britanije da plati obezbeđivanje te primene.
U Izveštaju se primećuje razočarenje nedostatkom strategije u Severnoj Irskoj u promovisanju samostalnog života.Komitet razmatra I druge oblasti od značaja za samostalan život. On preporučuje da vlada treba da preduzme dalje akcije u obezbeđivanju utvrđivanja potreba za podrškom kako bi se osobama sa invaliditetom osiguralo pravo na izbor mesta stanovanja. Takođe je izražena zabrinutost porastom kriminalnih radnji protiv osoba sa invaliditetom te se apeluje na vladu da preduzme mere radi obezbeđivanja poštovanja prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom.
Dr Hywel Francis, član Parlamenta, predsedavajući Komiteta kaže: “Zabrinuti smo stanjem da je pravo osoba sa invaliditetom na samostalan život možda ugroženo ukupnim učinkom trenutnih reformi. Iako je Velika Britanije ratifikovala Konvenciju UN 2009, Vlada nije u stanju da pokaže dovoljno pažnje Konvenciji I razvoju politike sa direktnim uticajem na živote osoba sa invaliditetom. Pravo na samostalan život u Velikoj Britaniji može da se ojača u budućnosti i stoga pozivamo Vladu i druge zainteresovane organizacije da razmotre potrebu stvaranja odvojenog prava u zakonodavstvu Velike Britanije.”
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije obaveštava Vas da će se 10. februara 2012. godine održati Prvi sajam socijalne zaštite u Republici Srbiji. Sajam će biti održan u Hali 5 Beogradskog sajma, u trajanju od 10:00 – 19:00 u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike.
Na sajmu će učestvovati preko 130 pružaoca usluge socijalne zaštite iz cele zemlje tako da će se posetiocima pružiti prilika da se upoznaju sa dosadašnjim rezultatima, primerima dobre prakse, kao i planiranim aktivnostima za unapređenje socijalne zaštite.
Centar ce ucestvovati sa prikazom svojih iskustava u organizovanju servisa personalnih asistenata.
Danas je na sajtu Komiteta postavljen poziv za slanje kratkih radova o razlicitim aspektima pristupacnosti koji sam ja pripremio u saradnji sa ostalim koleginicama i kolegama iz Komiteta. Rec je o radovima na engleskom, spanskom i arapskom o sledecim pitanjima:
Najznačajnija karakteristika Konvencije o svetskoj baštini iz 1972 je da je u jednom dokumentu povezala koncepte očuvanja prirode i očuvanja kulturnih dobara. Konvencija poštuje način na koji ljudi komuniciraju sa prirodom, kao i osnovne potrebe da se očuva ravnoteža između ljudi i prirode.
http://whc.unesco.org/uploads/activities/documents/activity-664-1.pdf
Pol Bejli, iz Velike Britanije, dobio slučaj na osnovu Akta o antidiskriminaciji – kao dijabetičar nije imao prilagođeno radno mesto
19 Aug 2011
Starbucks, kafe lanac u Americi, se nagodio sa ženom malog rasta koja je zbog toga dobila otkaz
, 18 Aug 2011
Korisnica invalidskih kolica, u Velikoj Britaniji, se nagodila na sudu sa Taksi agencijom Value Cabs
, 15 Aug 2011
Optužbe za diskriminaciju na radnom mestu u Irskoj povećane za 60%
, 09 Aug 2011
Žrtva posttraumatskog stresa, u San Francisku, dobila slučaj protiv kompanije gde nije imao razumevanja na radnom mestu
03 Aug 2011
Kompanije u Vijetnamu se teraju da zapošljavaju osobe sa invaliditetom
U Australiji prvi put nominovan komesar za diskriminaciju po osnovu starosti
31 Jul 2011
26 Jul 2011
18 Jul 2011
20 Jul 2011
Centar za samostalan život OSI Srbije organizuje Regionalnu konferenciju o samostalnom životu 22/23. decembra 2011, u Beogradu u hotelu Holiday Inn.
Cilj Konferencije je i dalje podsticanje pokreta za samostalan život OSI u regionu a to je ujedno i prilika da se obeleži donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, koji po prvi put kod nas, predviđa obezbeđenje personalne asistencije kao socijalne podrške neophodne za samostalan život osoba sa invaliditetom. Osim predstavnika invalidskog pokreta iz Srbije, Konferenciji ce prisustvovati i ucesnici iz Makedonije, Federacije BiH, Republike Srpske, Bugarske.
Na Konferenciji će se uručiti priznanja za institucije i ljude koji su doprineli svemu ovome i podsetićemo se razvoja pokreta za samostalan život u Srbiji i njegov uticaj na razvoj politike prema osobama sa invaliditetom,Održavanje Konferencije je omogućila Evropska mreža za samostalan život – ENIL a podržala kancelarija TACSO (Tehnička pomoć za organizacije civilnog društva) u Srbiji.
© Copyright 2022 All Rights Reserved
