Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom Srbije u partnerstvu sa kancelarijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti građana sprovodi seriju tribina na temu Lakše do ostvarivanja prava, u okviru istoimenog projekta koji finansira Ministarstvo rada i socijalne politike. 

Tribina će se održati u Beogradu, 13. decembra 2011, u vremenu od 13 do 16 časova, u Sali SUDNICA na Pravnom fakultetu, Bulevar kralja Aleksandra 67. 

Skupu ce se obratiti gdja Nevena  Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti gradjana Koordinatorka projekta Mimica Živadinović i domaćin sa Pravnog fakulteta profesor Branko Rakić. 

Ovo je jos jedan doprinos osnaživanju osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija da prepoznaju slučajeve diskriminacije i steknu znanja kako da koriste različite mehanizme i organe radi ostvarenja prava i zaštite od diskriminacije koji i dalje nisu na odgovarajućem nivou. Na ovaj način širimo znanje o ulozi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Ombudsmana, samostalnih državnih organa, nadležnih da postupaju u slučajevima diskriminacije i povrede prava osoba sa invaliditetom.

“Umetnost ne postoji samo da bi zabavila nego da natera nekog da misli, provocira, čak uznemiri, angažuje u stalnom traženju istine.”~ Barbra Streisand

Svi vidovi umetnosti – drama, muzika, vizuelna umetnost, poezija, film, fotograrfija i ples – stimulišu komunikacije među ljudima.  To su vidovi izražavanja često korišćeni da promovišu društvene promene i zastupaju ljudska prava. Umetnost komunicira preko geografskih, političkih, rodnih I rasnih granica.Ljudska prava, takođe, prolaze sve podele i pripadaju svim pojedincima na planeti. Jednostavno rečeno, umetnost se reflektuje na sve nas – svi zajedno imamo iskustvo umetnosti. Ona nas čini humanim i pokreće nas da štitimo ljudska prava drugih.U učionici, umetnost omogužava nemerljivo oruđe kojim nastavnici pokušavaju da prenesu osetljiva i izazovna pitanja ljudskih prava.

Kako je to jedan borac za ljudska prava rekao:

“…Umetnosti se, po svojoj prirodi, vide kao oruđa za promenu, razvoj svesti i mobilizacija za akciju. Sve je to primenljivo na razumevanje ljudskih prava i veštine koje su potrebne da podstaknu učenike na akciju. Sve što učenici čitaju, igraju, stvaraju, pišu ili izvode tiče se istraživanja ljudskih prava. Zabeležen je veliki uspeh u korišćenju pozorišta, muzike, pleas i pisane reči kako bi se učenicima omogućilo da daju glas za pitanja ljudskih prava, a samo u okviru školskog sistema. To je direktna veza i istraživanje koji pokreću umetnike svih godina i dovode do promena.” ~ Sandy Borren Barrett, Associate Artistic Director, Stages Theatre, Hopkins, MN

Teme ljudskih prava i umetnost mogu se povezati u školama na mnogo načina. Evo nekoliko primera:

RazličitostLjudska prava obezbeđuju mogućnost afirmacije ljudskih različitosti i identifikaciju pretnje kulturnim identitetima kod kojih nestaju jezik i kulturna tradicija. Umetničke forme i stilovi se mogu koristiti kako bi se ponovo utvrdio identitet. Na primer, ljudi koji su kao robovi transportovani u Ameriku su prisiljavani da potisnu svoju kulturnu tradiciju. Uprkos tome razvijaju se pesme i pripovedanje kao sredstvo otpora a bluz, gospel i džez su pomogli da se oblikuje afro-američki identitet. Danas mnogi afrički muzičari koriste rep i hip-hop kako bi izrazili prkos, protest i socijalni svest.

AktivizamKao što se umetnosti može koristiti kao propaganda, takođe može delovati i kao društvena svest tamo gde su prava i sloboge ugroženi. Satirične pesme, drama ili stripovi su način na koji umetnici ukazuju na hipokriziju i zloupotrebu moći. Kulturne i umetničke slobode su oduvek upisane u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

Pozitivne društvene promeneUmetnost često odslikava status quo ali može i da ukazuje na promene i nove mogućnosti. Umetnost sa političkom ili socijalnom porukom može da bude ogromna snaga za one koji su iskusili nepravdu. Ona takođe može da simbolizuje stremljenje ka alternativnoj budućnosti. Nastavnici imaju moć da utiču na promene na mnogo načina. Član 27 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaže, “Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu svoje zajednice, uživa u umetnosti i deli sa drugima naučna dostignuća i njihovu korist.”

SARAJEVO, 15. novembar 2011.  – Iako su usporavanje svjetske ekonomije i nedavne turbulencije u euro zoni (EZ), potresli ekonomije šest zemalja u regiji jugoistočne Evrope (SEE6)[1], njihova dublja integracija u Evropsku Uniju (EU) i dalje pruža najbolje dugoročne izglede za njihov rast, prema novom izvještaju Svjetske banke „Redovni ekonomski izvještaj za Jugoistočnu Evropu“ (SEE RER), objavljenom danas.

Ovo je prvi u nizu izvještaja, koji će se objavljivati polugodišnje.   “Naše projekcije predviđaju rast u ovoj regiji od 2,5 procenta u 2011. i 2,1 procenat u 2012.“,  kaže Ron Hood, vodeći ekonomista u Jedinici sektora Svjetske banke za smanjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje za regiju Evrope i centralne Azije  i vodeći autor izvještaja. „Međutim, čak i ove skromne projekcije rasta pretpostavljaju da će se kriza u euro zoni riješiti na pravi način. Ako kreatori politike zakažu, i kriza se pogorša, ekonomski rast u ovim zemljama bi mogao biti puno slabiji“.    

Efekti daljeg usporavanja svjetske ekonomije i prolongirana neizvijesnost u vezi s krizom u euro zoni će, prema ovom izvještaju, uticati na SEE6 ekonomije putem trgovine, direktnih stranih investicija (FDI), stranih banaka, te doznaka iz inostranstva. Svi ovi kanali prenošenja će biti pogođeni dubljim ekonomskim i finansijskim tenzijama u EU i euro zoni. Trgovina s EU je ključni pokretač izvoza i sveukupnog ekonomskog rasta u SEE6 zemljama, na koju otpada između 30 procenata i gotovo polovine njihovog BDP-a. U 2010.g. 58, 2 procenta ukupnog izvoza iz SEE6 je bilo u EU, od čega je ogroman udio išao u Italiju i Njemačku. Nakon pada od 14,7 procenata u 2009., izvoz je zabilježio snažan rast od 20 procenata u 2010., koji je dostigao svoj vrhunac od 29,7 procenata u prvom kvartalu 2011., u odnosu na prethodnu godinu, a potom usporio. Uvoz ima sličnu dinamiku, ali uz veći pad u 2009. i slabiji oporavak. Kao rezultat, i trgovinski bilans i deficit tekućeg računa (CAD) u regiji su poboljšani za desetak procentnih poena u 2010. u odnosnu na 2008.

Međutim, uprkos nedavnim poboljšanjima, deficit tekućeg računa i dalje ostaje velik, posebno u Crnoj Gori i Kosovu, stoji u izvještaju.   Osim trgovine, investitori iz EU predstavljaju najvećeg zbirnog ulagača FDI u regiju, s neto prilivom čija je vrijednost preko 2 procenta BDP-a zapadnog Balkana. Zemlje euro zone, takođe, predstavljaju značajan izvor doznaka za sve SEE6 zemlje, posebno za Kosovo, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Prisustvo stranih banaka predstavlja još jedan kanal potencijalnog uticaja. Udio stranih banaka u ukupnoj aktivi bankarskog sektora u regiji iznosi oko 89 procenata.  “Iako se sveukupan bankarski sistem u SEE6 zemljama čini otpornim, uz veliku likvidnost i značajno osiguranje kapitala, postojeći kreditni i rizk finansiranja se povećavaju u regiji, prvenstveno zbog negativnih dešavanja u EU, prijetnje koju predstavljaju loši zajmovi banaka u mnogim SEE6 zemljama i usporavanja ekonomskog rasta“, upozorava Hood.

“Gotovo sve strane banke u SEE6 zemljama su iz EU zemalja, uz dosta velik udio u vlasništvu banaka iz Grčke i Italjie. Dalji stres u njihovim matičnim bankama bi mogao dovesti do još jednog urušavanja kredita u regiji.“.  Hood naglašava: “Finansiranje će vjerovatno predstavljati ograničenje u budućnosti. Vanjski dug se povećava, a smanjenje rasta u SEE6 može dovesti do pada vladinih prihoda, povećavajući pritisak na javne finansije“.   Izvještaj preporučuje da se vlasti u SEE6 zemljama ponašaju fiskalno odgovorno, obnove finansijske amortizere, te budu spremne na dalju konsolidaciju rashoda. Nažalost, fiskalno stanje se pogoršava u svim zemlja od 2008., pa malo zemalja u regiji još uvijek ima prostora za prilagođavanje na sve veću krizu, putem omogućavanja djelovanja automatskih stabilizatora. S izuzetkom Kosova, ni jedna zemlja nema značajnije depozite koje bi mogla povući. Stoga bi nekoliko zemalja trebalo ubzrati fiskalnu konsolidaciju, pri čemu su izdaci za penzije i plate značajne oblasti na koje se treba usmjeriti, navodi se u izvještaju.   Iako se čini da je osigurano kratkoročno finansiranje fiskalnog deficita, izgledi za dugoročniji period ostaju teški, upozorava SEE RER.

Naglo povećanje bruto vanjskog i vladinog duga u odnosu na BDP između 2008. i 2010., se uglavnom pripisuje vladinom zaduživanju u cilju finansiranja fiskalnog deficita, što je iskorišteno za ublažavanje efekata krize. SEE6 grupa je heterogena u smislu nivoa vanjskog duga, pri čemu su ukupni dug Crne Gore i Srbije iznad regionalnog prosjeka, dok Albanija ima najveći javni dug kao procenat BDP-a.   Povećanje mogućnosti zapošljavanja ostaje još jedan veliki dugoročni izazov za SEE6, zaključuje izvještaj. Visok nivo nezaposlenosti među mladima i malo učešće žena u radnoj snazi su zabrinjavajuće karakteristike tržišta rada SEE6. Štaviše, u velikoj mjeri je prisutna dugoročna nezaposlenost, a u nekoliko zemalja se javlja i starenje stanovništva. “Dalji rast će morati biti vođen u većoj mjeri investicijama i povećanjem produktivnosti što jača konkurentnost i proizvodne kapacitete, nego potrošnjom potaknutom vanjskim finansiranjem i investicijama u nekretnine i ostalu imovinu“, kaže Jane Armitage, direktorica i rwgionalna koordinatorica Svjetske banke za jugoistočnu Evropu.

„Zemlje jugoistočne Evrope moraju rješavati dugotrajne izazove strukturalnih reformi. To će im omogućiti bolje iskorištavanje mogućnosti pristupa tržištima, prilivu direktnih stranih investicija, bankarskom finansiranju i doznakama iz inostranstva koje nudi dublja integracija s EU.” Posebna karakteristika ovog izvještaja je fokus na obrazovanje, te na istraživanje, razvoj i inovacije.

[1] SEE6 čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, BJR Makedonija i Srbija. 

Austrija: Nacionalni savet Austrije zajedno sa organizacijom Svetlost sveta će 2. decembra organizovati okupljanje ispred Parlamenta sa temom Inkluzija osoba sa invaliditetom u razvojnim promenama.
Panel diskusija pod nazivom “Razvojne promene – jesu li sve inkluzivne?” okupiće eksperte inkluzije iz zemalja u razvoju, članove Parlamenta, delegaciju Evropske Komisije u Austriji, organizacije civilnog društva, medije I vladine predstavnike.

Kanada: U Pil regionu, Ontario, održaće se “poslovni doručak/simpozijum” kako bi se poslovnoj zajednici dali alati I informacije da bi ubuduće pomogli primenu inkluzivnih i jednakih usluga za sve korisnike. Lokalni vladini zvaničnici će govoriti o zakonodavstvu i zahtevima, predstavnici korporativnog sektora će dati uvid u to kako biznis prilagoditi osobama sa invaliditetom www.peelregion.ca

Indija: U disktriktu Čuračandpur, države Maipur, vladini zvaničnici će trening program senzibilizacije za činovnike I organizacija koje obezbeđuju servise na lokalnom nivou na temu zakonodavstva, shema I programa za osobe sa invaliditetom  www.communityinitiate.org.

Novi Zeland: Gradski savet Velingtona u partnerstvu sa Savetodavnom grupom za pristupačnost najavljuje Nacrt plana pristupačnosti 2011-2012. Savet će takođe sprovesti niz aktivnosti kako bi se podstakla šira javnost da se uključi u procese konsultacija i angažovanja u obezbeđivanje pristupačnosti  www.wellington.govt.nz.

Velika Britanija: Organizacija The Cottsway Housing iz Oksfordšajra će održati  ‘Savetodavni dan’. Pružaoci usluga na lokalnom i nacionalnom nivou će odgovarati na pitanja osoba sa invaliditetom i njihovih pratilaca, pomoćnika, asistenata.  Organizovaće se besplatna masaža glave i stopala, manikir i pedikir, vežbe u fotelji, osveženja i mnogo toga još. Lokalne prodavnice će sa osobama sa invaliditetom razgovarati o mogućnostima njihovog zajedničkog rada.

SAD: Brojne organizacija za decu  će  u Los Andjelesu promovisati bicikl koji će moći da koriste deca sa invaliditetom.  Organizacija Variety Tents će takođe koordinirati obezbeđivanjem pristupačnosti za decu sa invaliditetom širom zemlje  www.usvariety.org.

Čarls O’Mahoni, 5. septembar 2011

Oduševljeni smo što možemo da predstavimo pismo Noelin Foks.  Noelin je doktorant u Centru za invalidsku politiku i zakonodavstvo, NUI u Golveju. Njeno istraživanje se bavi pravom na samostalan život o kome se govori u Članu 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.  Noelin je radila godinama u različitim servisima za osobe sa intelektualnim smetnjama u Irskoj.

Ovog meseca, moja ćerka, kao i hiljade njenih vršnjaka, odlazi od kuće po prvi put. Napunila je 18 godina i polazi na koledž, prvoj stepenici ka samostalnosti.  Tokom narednih meseci moraže da nauči razne veštine sa kojima se do sada nije suočavala.  Moraće da raspoređuje svoj (ograničeni) budžet, da se odgovarajuće hrani, da nauči da živi sa ljudima koji nisu njena porodica, upravlja svojim akademskim obavezama, bavi se različitim plaćanjima, nauči autobuski red vožnje, uspostavi nova prijateljstva – makar i nevoljno i još mnogo, mnogo drugih zadataka.  U tom procesu praviće i mnogo grešaka. Možda će kasno predate rad na koledžu, potrošiti previše novca na izlaske i ostati bez novca do kraja nedelje, upustiti se u nepromišljene veze, između ostalog. Nadam se da će učiti iz tih pogrešaka i bolje se snaći sledeći put.  U tom procesu imaće dovoljno podrške – svojih roditelja, školskih prijatelja i novih prijatelja – a ako joj srce bude slomljeno brinućemo o njoj dok se ne oporavi i krene opet dalje. Koledž za brucoše ima dobru sktrukturu da im olakša početak i obezbedi napredakza dalje. 

Koliko bi ovo sve bilo drugačije da ona ima neki invaliditet, posebno da se radi o intelektualnim smetnjama. Da li bi uopšte napustila dom u toj fazi svog života?   Verovatno ne – a brojni su razlozi za to. Prvo joj možda ne bi bilo dozvoljeno da otvori račun u banci ili potpiše ugovor za najam stana. Njen lekar bi možda smatrao da nije u stanju da raspolaže novcem, tako da bi sve beneficije koje prima verovatno bile plaćane preko nas.

A i gde bi ona uopšte išla?  Postoji svega nekoliko opcija za obrazovanje nivoa koledža za osobe sa intelektualnim smetnjama. Takvi koledži možda imaju podršku studentima sa invaliditetom, ali uglavnom su problem redovni kursevi i tako je osmišljeno nekoliko kurseba za osobe sa intelektualnim smetnjama.

S druge strane mi možda osećamo da bi bila sigurnija kod kuće – bez brige da li bi neko iskorišćavao njenu ranjivost, da li bi uspela da se organizuje u prevozu, da li bi neko zloupotrebio njeno poverenje i uvukao je u neodgovarajuću vezu, da li bi bila u stanju da uči? A ako bi joj bila potrebna podrška kod kuće gde bi je dobila i kako bi platili za nju?

Naši sistemi i strukture su dizajnirani da pruže podršku mojoj ćerki od kuće do škole i na poslu. Putevi su jasni. Pretpostavlja se da će se ona učiti veštinama koje su joj potrebne da napreduje kroz različite sisteme i postane odrasla samostalna osoba.  Takve pozitivne pretpostavke o njenim sposobnostima su ugrađene i podržane od naših struktura i sistema. Za osobe sa intelektualnim smetnjama je sve suprotno.  Nedostatak pomenutih jasnih puteva su ogromna prepreka. Za mlade sa intelektualnim smetnjama najverovatnija rutina nakon škole je neki vid treninga ili dnevne usluge koju finansira služba zdravstva – dakle ne obrazovanje.  Mada postoje neki trening programi za osobe sa invaliditetom, većina servisa i dnevnih centara za osobe sa intelektualnim smetnjama finansira se iz budžeta zdravstva. Tako, dok se naše obrazovne obavezama prema većini mladih nastavljaju I nakon njihovog punoletstva, za osobe sa intelektualnim smetnjama se te obaveze završavaju kad napune 18 godina.  To znači da ako mlada osoba sa intelektualnim smetnjama ne želi da pohađa specijalnu školu ili trening program, ona će generalno teško sebi krčiti put bez ikakve pomoći od državnog sistema – budući da on obezbeđuje funkcionisanje specijalnih/segregirajućih servisa za osobe sa intelektualnim smetnjama. Postoje neki izuzeci kao npr. pilot shema ‘Going to College’ koja je počela ove jeseni, ali poenta je da je to tek izuzetak i da nivo fakultetskog obrazovanja tek počinje da se razvija za osobe sa intelektualnim smetnjama.

Član 19 Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom insistira na jednakim pravima svih osoba sa invaliditetom da žive u zajednici uz mogućnost izbora jednaku sa drugima i da budu potpuno uključeni u društvo.  Osobe sa intelektualnim smetnjama, kao i svi drugi, moraju da nauče veštine koje sui m potrebne da bi bile uspešne i imale mogućnost da razviju svoje veze sa drugima, nezavisno od porodice.  To bi značilo da će one, kao is svi drugi, verovatno praviti greške ali i učiti iz svojih grešaka.  Mnogi od, s druge strane, sa ili bez invaliditeta, nikad ne nauči iz svojih grešaka i ponavlja iste greške stalno.  Porodica ili prijatelji mogu da daju savet kad se tako nešto desi, ali ne možemo nešto da zaustavimo niti smemo, osim ako ne krše zakon. Ukoliko osoba sa intelektualnim smetnjama nešto pogreši, verovatno joj se to više neće dozvoliti ali je mnogo verovatnije da joj se uopšte neće dati mogućnost da pogreši nijednom. To će se pravdati potrebom da se ona zaštiti ali to zapravo ima za posledicu zaustavljanje u učenju o spostvenom životu.  Kako drugačije da nauči da li je zaštićena ili segregirana od stvarnog života u zajednici?  Postati odrasla osoba, zadužena za svoj život, znači imati šansu živeti iz iskustva i učiti veštine koje su potrebne da bi se živelo samostalno u zajednici.

Ostvarivanje prava na samostalan život u zajednici znači:

1.                  obezbediti da naše zakonodavstvo – a posebno zakonodavstvo koje se bavi procenom radne sposobnosti – ima pozitivan odnos prema nečijim sposobnostima i podrži ih u donošenju odluka tamo gde je potrebno

2.                  obezbediti da naše politike, strukture i prakse budu stvarno otvorene svim građanima, uključujući osobe sa intelektualnim smetnjama kao i da se eliminišu sve barijere koje trenutno onemogućavaju njihov put ka samostalnosti

3.                  razviti prepoznatljive i pristupačne puteve u samostalnost za osobe sa intelektualnim smetnjama, koje su tu pored nas

4.                  koristiti naše resurse u podršci osobama da žive svoj život kao deo zajednice i da pronađu način života koji njima najbolje odgovara.

Vidljive promene u stavovima su neophodne, daleko od paternalizma i zaštićivanja – koji su loši za ljude uopšte – ka inkluzivnosti i očekivanjima.  Mi smo oduvek pretpostavljali da će naša ćerka otići na koledž. Za nju je ovaj deo života pu uzbuđenja, izazova i očekivanja.  Za nas, naravno, to je malo tužno I malo više skupo! Ali smo oduševljeni zbog nje i nikad je ne bismo sprečili da ode. To ne bi trebalo da je mnogo drugačije za mlade sa intelektualnim smetnjama istih godina i njihove roditelje. Velika je nepravda u tome i nešto se mora menjati – nije tako teško ali zahteva posvećenost promenama u svim našim delovima. 

U Beogradu, 27. septembra, predstavljeni rezultati projekta Ukljucivanje u
obrazovanje dece sa teskocama u razvoju i zaposljavanje osoba sa
invaliditetom.

Ucesnici II modula seminara o Standardima kvaliteta u pruzanju usluga.

U dvodnevnom seminaru, 23/24. septembra 2011, govorilo se standardima usluga
u socijalnoj zastiti. CSZ Srbije je imao svog predstavnika na ovom seminaru.

Delegacija Centra za samostalan život OSI Srbije na paradi Vožnja za
slobodu, Strazbur 12/16. septembar 2011.

Evropska mreza centara za samostalan zivot – ENIL – i dalje ima svog predstavnika iz Srbije  u Egzekutivnom komitetu. Nakon mandata Gordane Rajkov, na predlog delegacije Srbije izabrana je Milica Mima Ruzicic Novkovic – CESTITAMO!!!!

Centar za samostalni život OSI Srbije na Forumu Srbija-EU

U Beogradu je 9. septembra 2011. održan prvi Forum Srbija – EU, „Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji“, koji su otvorili predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Forum Srbija-EU je bio izuzetno važan politički događaj u kome su učestvovali visoki zvaničnici Srbije, Evropske unije i regiona Zapadnog Balkana, politički i ekonomski lideri, predstavnici akademske mreže i nevladinog sektora.

Učešće predstavnice Centra kao jedine organizacije OSI na ovako prestižnom i značajnom političkom, međunarodnom skupu, predstavlja i svojevrsno priznanje radu Centra kao organizacije, ali i prepoznavanje pitanja invalidnosti kao jednog važnog političkog pitanja, koje se više ne može zaobići u raspravama o ljudskim pravima i pitanjima pridruživanja Evropskoj Uniji.

U Strazburu se ponovo nakon dve godine održava manifestacija Freedom Drive ili Vožnja za slobodu. Sa Ex YU prostora ove godine učestvuju predstavnici Centra za samostalan život OSI Srbije i IC LOTOS iz Tuzle.

ZAHTEVI VOŽNJE ZA SLOBODU 2011 

1. Samostalan život dobija centralno mesto u svim relevantnim EU politikama: ENIL poziva EU da nastavi process pomeranja paradigme invalidnosti od nege I staranja ka ljudskim pravima kao I da obezbedi da samostalan život, kao pitanje ljudskih prava, bude uključen u sve relevantne politike EU. To je zahtev koji je sadržan u Konvenciji UN o pravima OSI koji je EU postavila 2010. ENIL poziva Evropski parlament da zahteva od Evropske komisije da razvije I prosledi smernice o razvoju invalidske politike na osnovu ENILove definicije samostalnog života, personalne asistencije, deinstitucionalizacije I univerzalnih servisa u lokalnoj zajednici.
2. Poštovanje UN Konvencije o pravima OSI:ENIL poziva na momentalnu promenu interpretacije zakona I politike EU u svetlu Konvencije UN o pravima OSI. Ono što Konvencija obezbeđuje u smislu antidiskriminacije, pristupačnosti, prava na život u lokalnoj zajednici i lična mobilnosti – moraju da postanu minimum standarda koje primenjuje EU i njeni predstavnici u svim zakonodavnim i političkim inicijativama. 
3. Inkluzija OSI: ENIL poziva na punu inkluziju OSI kroz primenu principa    Konvencije UN o univerzalnom dizajnu i napuštanje „specijalnih” rešenja u svim oblastima, uključujući obrazovanje, prevoz, stanovanje, javne službe i zapošljavanje. Specijalna rešenja vode u segregaciju.
4. Deinstitucionalizacija – zatvaranje institucija do 2020: ENIL poziva EU na nastavi podršku razvoju univerzalnih servisa u lokalnoj zajednici kako bi se do 2020 zaustavila institucionalizacija širom Evrope. Jedan od načina je zahtev da se samostalan život uvede u EU budžet i strukturne fondove. Nijedan EU fond ne treba da podržava tradicionalne ili institucionalne forme života OSI. Ako se pare troše na takav način treba da se primene određene kazne.  
5. Personalna asistencija za sve kojima je potrebna: ENIL poziva na primenu ljudskog prava za personalnu asistenciju za samostalan život u svim državama članicama EU. Nepostojanje personalne asistencije je narušavanje osnovnih ljudskih prava osoba sa invaliditetom.
6. Sloboda kretanja: ENIL traži mogućnost jednakog uživanja prava na slobodu kretanja uz korišćenje servisa personalne asistencije. ENIL takođe poziva na usvajanje Akta o mobilnosti unutar EU (EU Mobility Act).  
7. Samostalan život u međunarodnim razvojnim programima: ENIL poziva da se 5 % od EU razvojnih fondova usmeri na razvoj programa za samostalan život u zemljama u razvoju.
8. Poptuna ratifikacija i primena Konvencije UN o pravima OSI: ENIL poziva EU da potpiše i ratifikuje Opcioni protokol UN Konvencije o pravima OSI kao i da EU pozove svoje zemlje članice da u potpunosti ratifikuju i počnu da primenju Konvenciju UN o pravima OSI (uključujući i Opcioni protokol) 
9. Organizacije OSI u procesu kreiranja politike: ENIL podseća EU da je članom 4(3) Konvencije UN o pravima OSI predviđeno da se organizacije OSI i organizacije za samostalan život aktivno uključe na svim nivoima donošenja politike u oblasti invalidnosti – uključujući planiranje, kreiranje i primenu.

   NIŠTA O NAMA BEZ NAS! 

Skupština DPI Evropa i seminar o iskustvima u praćenju primene Konvencije UN o pravima OSI se održavaju od 2 do 4. septembra u Mađarskoj. 

Tema seminara će biti da otkrije u kojoj fazi je realizacija Konvencije UN u zemljama članicama, kako funkcioniše monitoring sistem Konvencije, koji su nezavisni mehanizmi uspostavljeni, da li postoji ombudsman za OSI koje su pretrpele neku vrstu nasilja, da li je neka zemlja radila alternativni izveštaj. Ukratko, sve ono što je postignuto do sada. 

Tema Generalne skupštine će biti da finalizuje i usvoji novi Ustav DPI Evropa, kao i da se dogovori o učešću na Svetskoj skupštini DPI od 10 do 13. oktobra u durbanu u Južnoj Africi.