TRIBINA “OBRAZOVANJE ZA SVE”

Savez učitelja Republike Srbije, CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju, Centar za obrazovne politike i Fond za otvoreno društvo, u saradnji sa Ministarstvom prosvete (projekat “Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou” – DILS) pokreće kampanju „Svi u školu, budućnost za sve“.

Tribina je posvećena promociji svima dostupnog kvalitetnog obrazovanja i obezbeđivanju pozitivne klime za inkluzivno obrazovanje u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije iz 2009. godine.

Kampanja za inkluzivno obrazovanje

Idealno društvo je ono u kojem svaki pojedinac može da ostvari sve svoje kapacitete i da živi dostojanstveno svoj život. Inkluzivno obrazovanje je preduslov za razvijanje takvog društva, zasnovanom na toleranciji, na razumevanju drugog, na poštovanju svakoga, na otvorenosti i prihvatanju. 

Užice je jedan od 100 gradova Srbije u kojem će, od februara do kraja maja 2011. godine, biti realizovana kampanja za inkluzivno obrazovanje “Svi u školu, budućnost za sve!”

Cilj kampanje jeste ostvarivanje kvalitetne inkluzivne kulture i prakse za sve devojčice i dečake kroz:

·         razvijanje svesti u stručnoj i široj javnosti o značaju inkluzije

·         pružanje podrške svim učesnicima u obrazovnom procesu

·         podršku primeni Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine.

 U cilju boljeg razumevanja pojma inkluzije i inkluzivnog obrazovanja, kao i značaja inkluzije za društvo u celini, biće organizovana tribina uz istovremenu medijsku kampanju na lokalnom nivou.  

Kampanju partnerski realizuju Savez učitelja Republike Srbije (SURS), CIP-Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP) i Centar za obrazovne politike (COP), uz podršku Fonda za otvoreno društvo i u saradnji sa timom projekta „Pružanje unapređenih usluga na lokalnom nivou – DILS“ Ministarstva prosvete.

IZLOZBA U GALERIJI ARTGET

Galerija Artget Kulturnog centra Beograda u 2011. godini obeležava 10. godinu rada i čitav izlagački program zamišljen je u duhu ovog jednodecenijskog jubileja: izložbe i umetnici po izboru dosadašnjih umetničkih direktora Galerije, fotografski projekti koji se bave prethodnom dekadom i prethodnim dekadama, kako u opusu pojedinih autora tako i u kretanjima na fotografskoj i kulturnoj sceni.
Druga u nizu izložbi koje biraju dosadašnji umetnički direktori je
Život u kutiji, izložba po izboru Đorđa Odanovića, umetničkog direktora Galerije Artget 2010. godine. On se opredelio za umetnika sa recentne makedonske scene Dragog Nedelčevskog, kao donekle apartnu pojavu na njoj. Izložba se može tumačiti kao monolog oca, ili monolog fotografa. Emotivan do krajnjih granica. Mane Nedelčevski ima 14 godina. Boluje od teške forme cerebralne paralize. Kada je budan, vezan je za invalidska kolica. Mane ne govori, ne hoda, on ne može sâm da sedi, ne može samostalno da se hrani i održava ličnu higijenu. Svakoga dana mora da prima lekove, često ima epileptične napade, a svaki predmet koji je u njegovoj blizini odmah stavlja u usta. Živi u Tetovu sa majkom, ocem i desetogodišnjim bratom, u stanu na trećem spratu, u stambenoj zgradi bez lifta. U posetu im često dolaze bliži rođaci, ali je za njegove roditelje izlazak u šetnju sa Manetom u kolicima veliki napor. On je dete sa posebnim potrebama. Njegova porodica je porodica sa posebnim potrebama. Njihov je život potpuno drugačiji od života drugih porodica. To je „život u kutiji“, vezan za dve sobe. U njemu ima teških, ali i lepih trenutaka. Mane voli da sluša muziku, da pije kafu, da se mazi, i da bude okružen najbližima. Veoma je drag, ali u isto vreme veoma „naporan“. U stvari, on u porodici diktira ritam života. Za njega postoji samo sadašnjost. Mane nije svestan prošlosti i ne zna šta je budućnost. Ako mu je nešto  potrebno – to se mora uraditi odmah. On nema stresove, ne pati kao većina nas od komformizma i nije rob navika, predrasuda, i drugih formi „društveno poželjnog ponašanja“. Za mene je devet meseci rada na foto-eseju Život u kutiji  bio težak, ali i uzbudljiv životni i fotografski izazov. Radeći na njemu, upoznao sam Maneta bolje i još više ga zavoleo. Često sam bio u dilemi: da li da, u određenom trenutku, budem otac, da mu pomognem ako ima epileptični napad, da pomažem Oliveri oko kupanja, oko presvlačenja, da ga stavim u krevet da spava ili da budem fotograf i da zabeležim trenutke radosti, bola, nervoze, igre, sna…Dixi et salvavi animam meam!Dragi Nedelčevski   Dragi Nedelčevski je rođen u Tetovu, 1958. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Skoplju, 1983. Fotografijom se bavi od 1978. On je jedan od osnivača Fotokino kluba “Čkrap!“ iz Tetova. Autor je više samostalnih izložbi, a izlagao je na više grupnih izložbi u Makedoniji i van njenih granica. Više puta je nagrađivan za svoj rad.Đorđe Odanović (1956, Beograd) je fotograf, umetnik i vanredni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Diplomirao je i magistrirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na preko 20 samostalnih izložbi i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu: Velika Britanija, Francuska, Grčka, Makedonija, Peru. Vodio je i učestvovao je u nekoliko fotografskih radionica u Italiji i Makedoniji, a autor je i nekoliko umetničkih/fotografskih projekata. Dobitnik je najprestižnijih nacionalnih nagrada u oblasti fotografije. Umetnički direktor Galerije Artget 2010.

Konkurs Centra za socijalnu pedagogiju

 U toku je Konkurs za projekte kojima se osnazuju roditelji za ucesce u inkluzivnom obrazovanju, a koji je objavio Centar za interaktivnu pedagogiju.

Informacije o uslovima i kriterijumima Konkursa , kao i formulari  za podnosenje predloga projekta mogu se preuzeti na web stranici  www.inkluzija.org.
Rok za prijem projektne dokumentacije  je utorak,  22. februar.2011.god. Rok za odlucivanje je 28. februar 2011.god.
Pravo ucesca imaju registrovana preduzeca udruzenja roditelja dece sa teskocama u razvoju i udruzenja osoba sa invaliditetom sa teritorije Novog Sada, Novog Beograda, Kragujevca, Uzica, Nisa i Vranja.

EU RATIFIKOVALA UN KONVENCIJU O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM

Njujork, 30. Decembar, 2010 – Evropska unija je ratifikovala najvažniji međunarodni document o pravima osoba sa invaliditetom i načinila značajan korak u globalnim nastojanjima promovisanja prava osoba sa invaliditetom. EU se i zvanično pridružila Međunarodnoj Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom 23. decembra, 2010, postavši tako prva intervladina organizacija koja je potpisala neki dokument o ljudskim pravima i na sebe obaveze iz tok dokumenta.

„Ratifikacijom Konvencije u EU poslata je jasna poruka da prava osoba sa invaliditetom jesu prioritet u regionu i svetu,“ rekla je Shantha Rau Barriga, istraživač u oblasti ljudskih prava i zastupnik organizacije Human Rights Watch. „Sve članice EU kao i buduće članice treba da ratifikuju ovaj dokument i usklade svoja zakonodavstva i praksu sa njegovim standardima.“

Pored ratifikacije Konvencije, EU je u procesu usvajanja Evropske Konvencije o ljudskim pravima, koju je sačinila odvojena međuvladina organizacija, Savet Evrope.

Konvencija UN obavezuje institucije EU, uključujući Evropsku Komisiju, Parlament, Savet i Sud pravde da podrže prava osoba sa invaliditetom. No ovo takođe zahteva da i svaka zemlja članica za sebe ratifikuje Konvenciju.

Od 27 članica EU 11 je ratifikovalo Konvenciju, kao i zemlje pristupnice EU – Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Turska.

Human Rights Watch

Dobar kraj 2010

Centar za samostalni zivot OSI u Nisu obezbedio sredstva za finansiranje personalnih asistenata u 2011.  CESTITAMO!!!!

Novosadski Centar Ziveti uspravno takodje obezbedio sredstva za finansiranje personalnih asistenata u 2011. SAMO NAPRED!!!

NAJLEPSA NOVOGODISNJA CESTITKA

Gradonacelnik Leskovca je potpisao ugovor za projekat Servis personalnih asistenata u Leskovcu za osam korisnika u narednih12 meseci. Ministarstvo rada i socijalne politike ce finansirati cetiri, a lokalna samouprava cetiri personalna asistenta!!!

Zastupanje za servis PA u Novom Beogradu

U toku su završne promocije projekta Zastupanje za servis PA u Novom Beogradu pa su organizovane dve manifestacije. U utorak, 9. novembra 2010. u 13h je organizovano prikazivanje filma Personalni asistent = samostalni život. Ovoj manifestaciji će pored tima projekta, korisnika i njihovih asistenata prisustvovati i čelnici opštine Novi Beograd i donatora BCIFa. 

U četvrtak 11.novembra 2010. organizuje se otvorena akcija od 17-20h u prostu Delta City.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

U Beogradu je 3. novembra 2010. organizovan sastanak Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i predstavnika organizacija civilnog društva.

Gospođa Nevena Petrušić, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je predstavila poslovnik o radu, rezultate dosadašnjeg rada i predloge saradnje sa organizacijama civilnog društva.

Sastanku su prisustvovale nevladine organizacije koje se bave najugroženijim kategorijama stanovništva: decom i mladima, ženama, Romima, osobama sa invaliditetom, izbeglim i raseljenim osobama, starima i LGBT populacijom.

Dato je mnogo korisnih predloga sa obe strane a praksa održavanja ovakvih sastanaka će se nastaviti i u budućnosti. 

Letnja skola

U saradnji sa Produkcijskom kucom Mreza, Centar za samostalni zivot OSI Srbije organizuje letnju skolu namenjenju sticanju znanja i vestina iz oblasti komunikacije i nastupa u razlicitim medijima.

Letnja skola ce se odrzati u Eckoj od 10. do 14. oktobra 2010. Skolu ce voditi Milica Mima Ruzicic Novkovic a predavaci su: Lila Radonjic, Maja Divac i Olja Beckovic.

Polaznici skole su predstavnici lokalnih organizacija Centra i Udruzenja distroficara Moravickog okruga iz Cacka

Gradsko saobracajno preduzece Beograd

U Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd je 14. aprila 2010. potpisan ugovor za nabavku 83 trolejbusa sa beloruskim proizvođačem „Belkomunmaš”. Ovaj ugovor, vredan 18 miliona evra podrazumeva isporuku trolejbusa, rezervnih delova, alata i obuku korisnika.

Novi trolejbusi su nisdkopodni, klimatizovani, sa 26 mesta za sedenje I ukupnim kapacitetom za 101 putnika. Takođe, u novim trolejbusima su obezbeđena mesta za osobe sa invaliditetom, kojima že znatno biti olakšano kretanje.Lepa vest.

Vozila sam se narečenim trolejbusom na liniji 21,  u lepo oktobarsko jutro i zadovoljno stajala u velikom prostoru namenjenom osobama koje koriste kolica i majkama sa bebama u kolicima, prostoru koji je i propisno obeležen.

Ali nekako dođemo uvek do toga da sve što je lepo ima kraj, a ovde je kraj nastupio pre početka. Rampa na ulazu, veoma jednostavna, preklopna, je uredno fiksirana i izvađena joj je ručica za otvaranje.

Uvek se setim londonskih vozača javnog prevoza, uniformisanih džentlmena, koji smireno sačekaju da osobe sa invaliditetom uđu, ako treba izađu da pomognu i obavezno uz smešak kažu „Is it OK dear”.

Mi dobismo trolejbuse, verovatno sa rezervnim delovima, alatom ali je obuka izostala – uostalom zašto bi se neko ko koristi kolica „maltretirao” i išao negde. Sigurnije je sedeti kod kuće.